Deca u Srbiji nedovoljno fizički aktivna, imaju deformisanu kičmu i razlikuju manje boja i zvukova

Autor: Tanjug

Info

25.08.2019.

14:18

Nedovoljna fizička aktivnost osnovaca i srednjoškolaca, sve manje igre van škole, kao i provođenje malo vremena u prirodi, a veća popularnost tehnologija 21. veka, dovode do negativnih posledica po fizičko zdravlje kod dece, njihov psihološki razvoj i razvoj kognitivnih sposobnosti.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

U uzrastu od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, 70 odsto dece nedovoljno je fizički aktivno, a to je dovelo do toga da je kod 20 odsto dece uzrasta osnovne i srednje škole ustanovljen deformitet kičme, da današnja deca razlikuju manje boja i zvukova nego deca pre 30 godina, manje su spretna, a skoro svako drugo dete ima slabije razvijenu finu motoriku.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", kod 20 odsto dece uzrasta osnovne i srednje škole u Srbiji, utvrđeni su zdravstveni poremećaji koji se odnose na koštano-zglobne deformitete, a kako je navela direktorka tog Instituta Verica Jovanović, najčešće se radi o deformitetima kičme.

Kod svakog 10. deteta, odnosno kod 11 odsto učenika osnovnih škola, dodala je Jovanović, dijagnostifikovan je određeni deformitet kičme u 2018. godini, a u mlađem uzrastu, sve češći su deformiteti stopala.

"Rekreativna fizička aktivnost optimalno bi trebalo da traje 60 minuta dnevno svakog dana u nedelji naročito u fazi rasta i razvoja deteta", istakla je Jovanović navodeći da je to minimum kako bi najmlađi pravilno rasli i razvijali se.

Istraživanje je pokazalo i da je fizička aktivnost van školske nastave sa godinama sve manje zastupljena, naročito u periodu srednjoškolskog uzrasta kada dolazi do smanjivanja fizičke aktivnosti, što je posebno izraženo kod devojčica.

"Samo 6,8 odsto devojčica u tom uzrastu je fizički aktivno, nešto su aktivniji dečaci, ali to smanjivanje fizičke aktivnosti zamenjuje se nekim drugim navikama koje su im dostupnije i ne zahtevaju ni fizičku, ali ni neku drugu angažovanost", navodi Jovanović.

S obzirom na to da živimo u razdoblju informacionih tehnologija, vrlo često su sadržaji sa interneta i različite aktivnosti u smislu digitalnih tehnologija vrlo zanimljive i okupiraju upravo to vreme kako kod devojčica, tako i kod dečaka, dodaje Jovanović i naglašava da u tom uzrastu to nikako ne pogoduje pravilnom rastu i razvoju dece.

Nedovoljna fizička aktivnost negativno utiče i na psihološko stanje dece i mladih, a doktorka Jovanović kaže da danas deca previše vremena provode u svojim sobama, što dovodi do promenjenog načina života, ali i do promena u telesnoj masi.

"Povećana telesna masa može dovesti i do velikog broja psiholoških ograničenja koja se mogu javiti kod deteta na koje kasnije treba posebno reagovati i na koje treba uticati", napominje Jovanović.

Ističe da fizička aktivnost nije samo ispunjavanje vremena, već je jedan od načina da se dete socijalizuje i da istovremeno kroz fizičku aktivnost, svoju energiju usmeri na zdravije izbore.

"Dete se na takav način usmerava na sticanje navika koje ostaju za čitav život", kaže doktorka Jovanović.

Deca se mnogo manje igraju nego ranije

Direktor osnovne škole "Lazar Savatić" i profesor fizičkog vaspitanja Goran Petrović kaže da je pojačana fizička aktivnost najvažnija za uzrast učenika od prvog do četvrtog razreda osnovne škole navodeći da je to senzitivni period u razvoju motoričkih sposobnosti. Taj period zahteva i dodatne aktivnosti van škole i školskih obaveza, kaže Petrović i dodaje da je 70 odsto dece nedovoljno fizički aktivno u tom uzrastu.

"Mora se povećati svest roditelja da svoju decu dodatno angažuju, moramo pustiti decu da se igraju. Deca se mnogo manje igraju u odnosu na raniji period", ističe Petrović.

Naglašava da je za fizičku aktivnost najvažnija elementarna, fundamentalna igra, koju je potrebno da deca upražnjavaju kako u školama, tako i u porodici, ali i u slobodno vreme.

"Treba insistirati na još uvek nestrukturiranoj igri, koja je deci od prvog do četvrtog razreda dostupna u parkiću, na livadi, ulici...", ističe Petrović.

Za bolje zdravlje naše dece potrebno je i da se udalje od televizora i drugih modernih tehnologija 21. veka, kao i da što više vremena provode u prirodi i na svežem vazduhu, navodi Petrović za Tanjug. U školama, mališani od prvog do četvrtog razreda imaju tri časa fiskulturnog vaspitanja, u petom i šestom razredu dva časa i jedan i po čas obavezne fizičke aktivnosti, u sedmom tri časa fizičkog vaspitanja, dok u osmom imaju dva časa fizičkog vaspitanja i jedan čas obaveznog izabranog sporta.

"To je toliko šaroliko i mislim da bi to trebalo sve da se ujednači i uniformiše i da bi sve to trebalo da budu časovi fizičkog vaspitanja, uz dosta vannastavnih aktivnosti, sekcija, pešačenja i svih drugih oblika aktivnosti", naveo je Petrović.

"Deca što više da hodaju bosa"

Lekar, specijalista interne medicine, koji se niz godina bavio istraživanjima u području neurofiziologije i neuroendokrinologije Ranko Rajović istakao je za Tanjug da deca danas razlikuju manje boja i zvukova nego deca pre 30 godina, da su manje spretna, te da skoro svako drugo dete ima slabije razvijenu finu motoriku, kao što je spretnost prstiju.

Kako dodaje, sve je više ravnih stopala, što postaje ozbiljan problem, ukoliko se uzme u obzir da se mozak i regije mozga povezuju u kretanju, te da je svaka motorička aktivnost stimulacija za razvoj mozga - hodanje, trčanje, skakanje, žvakanje čvrste hrane, fina motorika, održavanje ravnoteže.

"Nedostatak motoričkih aktivnosti može biti faktor rizika za pojavu kognitivnih smetnji, poremećaja koncentracije i pažnje, što je sve češće prisutno kod dece modernog društva, koja se u stručnoj literaturi zovu i deca zatvorenih prostora", navodi Rajović.

Rajović ističe da je priroda nezamenljiva učiteljica i da je neophodna za pravilan razvoj dece.

"Nažalost, ovaj važan segment razvoja je sve više zapostavljen", kaže Rajović.

Poručio je roditeljima da učine sve da dete bude spretno i okretno, odnosno da insistiraju na tome da deca provode puno vremena u prirodi, kao i da hodaju bosa kad god to mogu.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

Pionir

26.08.2019 • 07:30

@Лука Лабан

E, moj Luka, u pravu si.
Iz istih razloga ja ne kupujem električni trotinet.
Međutim, sad sam u poziciji da mi država ne dozvoljava da se krećem kao pešak, zdravlja radi.
Ministarstvo finansija traži potvrde o putnim troškovima, kako bih po svaku cenu finansirao GSP.
I sada mi ne preostaje ništa, već da bih očuvao svoje pravo na markicu, da je kupujem iako je ne želim.
Sledeće je topli obrok.
Da donesemo potvrde da li kupujemo i šta - kako bi imali pravo na njega.
Posle toga regres. Ko ne ide na more i ne odmara se - neće imati pravo na regres.
Donesite potvrde o utrošenom novcu.
I na kraju plata.
Donesite potvrde koliko i šta trošite - ili možda vam i ne treba tolika plata.
Tako izgleda kontrola Novog Svetskog Poretka, čije ljude imamo u vlasti.
U finalu ćemo morati kupovati proizvode i usluge u njihovim firmama.
Zbogom takopzvanim ljudskim slobodama.

4 1 +3
Tuga na kvadrat

26.08.2019 • 07:23

Plus im je ukinut jod u ishrani, kako bi ostala manje inteligentna.
Specijalni rat, koji podržavaju takozvani "pacovi", strani plaćenici, naši ljudi plaćeni u ministarstvima, da donose nakazne odluke.

Nemamo vlast okrenutu narodu, već vlast okrenutu sebi i svojoj zaradi, pa makar to bilo i od stranih gazda.

5 1 +4
Eva

25.08.2019 • 18:43

Khgss

Nije do nezainteresovanosti, nego se sve od sportova plaća. I to nije mala cifra za obične smrtnike.

15 3 +12

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.