Najviše njih je iz Sirije – 6.498, na drugom mestu je Bosna i Hercegovina sa 4.392, a na trećem – Srbija sa 3.291 zahtevom, piše
Deutsche Welle.
Tako na listi prednjače zemlje koje su van Evropske unije. Slede Poljska i Rumunija, potom ponovo zemlja van EU – Filipini, a posle Ukrajine, Albanije i Rusije dolazi desetoplasirana Hrvatska sa 1.251 osobom.
I dalje dug put do vize
Iako nemačko Ministarstvo spoljnih poslova smatra da je olakšan postupak sticanja boravišne dozvole u Nemačkoj za ljude sa Zapadnog Balkana, procedura oko izdavanja vize i dalje nije kratka. Svaki kandidat svoj zahtev za vizu zajedno sa svim potrebnim dokumentima i potvrdom poslodavca mora da podnese u nemačkom predstavništvu u svojoj zemlji.
Dokumenta se potom proveravaju i to može da potraje – bez obzira na to što već gotovo dve godine nije potrebna preliminarna saglasnost nemačke Agencije za rad.
Posebno je kada su u pitanju fakultetske diplome potrebno voditi računa o razlici između "vođenja akademske titule" i potpunog priznanja diplome. Priznanje diplome podrazumeva da se ona tretira jednako kao diploma nemačkog univerziteta i to nije laka procedura posebno kada je reč o društvenim naukama.
"Vođenje akademske titule" je, pak, moguće, tako što se pored naziva titule u zagradi obavezno ispisuje ime grada gde je sedište dotičnog univerziteta. To znači da nije potrebno sravnjivanje nivoa akademskog znanja, ali i da nemačka država ne odgovara za kvalitet diplome; na poslodavcima je da odluče hoće li i pod kojim uslovima zaposliti takve stručnjake (npr. ukoliko se radi o lekarima).
Prema stručnjaku Nemačkog instituta za privredu Vida Gajs-Tenea, najveći broj došljaka sa Balkana ima srednje kvalifikacije, dakle nema diplomu visoke škole, već je uglavnom reč o diplomama neke zanatske škole.
Važno je i dobro poznavanje nemačkog jezika: u nekim oblastima je dovoljno znati osnove jezika, za zapošljavanje je potreban nivo B1, a za mesto u obrazovanju B2.
Stariji od 45 godina će još u svojoj domovini morati da dokažu da su dovoljno uplaćivali u penzijsko osiguranje. To je jedna mogućnost. Druga je da na novom radnom mestu u Nemačkoj zarađuju najmanje 3.600 evra bruto.
Pozadina ove mere je da se zbog novog zakona o useljavanju ne desi da stariji od 45 godina dolaze u Nemačku i već posle nekoliko godina padnu na teret nemačkog socijalnog sistema. Opširnije čitajte
OVDE.
.jpg "Počeo Kolegijum o radnoj grupi za birački spisak, sastankom predsedava Ana Brnabić")
.jpg "Brnabić za 15h zakazala sastanak oko radnih grupa za birački spisak i izborne uslove")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar