To mogu oni koji se greju na drva, struju ili ugalj. Šta, međutim, s onima koji su priključeni na toplane i koji, sve i da nađu jeftiniji način da se ogreju, moraju da plaćaju račune toplanama? Mogu li, dakle, njihovi troškovi tokom zimske sezone da budu niži i pod kojim uslovima i da li prelazak s plaćanja grejanja po kvadratu na naplatu grejanja po utrošku smanjuje iznos na računu ili ne?
Dejan Stojanović, predsednik Poslovnog udruženja toplana Srbije, u razgovoru za
Politiku kaže da od 59 toplana u Srbiji, 15 naplaćuje grejanje prema potrošnji. To se odnosi i na stambeni i na poslovni prostor.
Neki od gradova, poput Novog Sada i Beograda, naplaćuju grejanje prema potrošnji samo za poslovni prostor. Istovremeno, 31 toplana ima saglasnost lokalnih samouprava da može da primenjuje naplatu prema potrošnji, ali je naplaćuje po kvadratu, odnosno paušalno. A 13 toplana uopšte nema saglasnost lokalnih samouprava za naplatu po potrošnji.
Upitan da li toplane imaju zakonsku obavezu da troškove izračunaju prema potrošnji, Stojanović kaže da su one u obavezi da se pridržavaju metodologije za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom. Ali, prema tom podzakonskom aktu, grejanje i dalje mogu da naplaćuju po kvadratu, i to "izuzetno tamo gde ne postoje tehničke mogućnosti za naplatu prema potrošnji".
"Tu je naplata prema jedinici površine ili snage grejnog prostora, i to tako što se iznos tarife 'energija' izračunava kao proizvod tarife 1 i specifične godišnje potrošnje toplotne energije, čija se vrednost utvrđuje odlukom nadležnog organa, a na predlog energetskog subjekta. To je slučaj u 31 toplani", objašnjava Stojanović.
Iako oni koji insistiraju na grejanju po utrošku očekuju da će im računi na kraju meseca biti manji, naš sagovornik objašnjava da, u odnosu na naplatu po kvadratu, ukoliko su troškovi koji nastaju u proizvodnji, distribuciji i snabdevanju toplotnom energijom izračunati tačno, razlike nema.
"Međutim, ovaj način grejanja ne prepoznaje posebnosti zgrada i stvarnu isporučenu toplotnu energiju. Ovo suštinski dovodi do toga da bi kupci u zgradama kojima se realno isporuči manje energije trebalo da dobijaju manje račune i obrnuto. Imamo subvencionisanje između samih kupaca toplotne energije. Domaćinstva koja insistiraju na uvođenju kalorimetara (uređaja koji mere potrošnju po utrošku) iziskuju dodatnu opremu. Samim tim i troškove. Obračun na nivou stanova zahteva nabavku delitelja troškova, termostatske radijatorske ventile, pojedinačne kalorimetre u ormarima ispred stanova. Delitelji troškova (kalorimetri) ugrađuju se uglavnom u starim zgradama, dok se pojedinačni kalorimetri ugrađuju u novijim zgradama. Ovo zavisi od koncepcije izgradnje cevne mreže kroz zgrade i tehničkih uslova koje su toplane izdale investitorima", kaže naš sagovornik.
Na pitanje da li se za prelazak na grejanje po utrošku mora saglasiti cela zgrada ili je tehnički to izvodljivo uraditi i pojedinačno po stanovima, Stojanović odgovara da se o tome moraju izjasniti svi kupci sa zajedničkog mernog mesta – svi oni u jednoj ili više zgrada čiju isporučenu toplotnu energiju meri jedan kalorimetar.
"Iskustva u Srbiji i u okruženju pokazuju da nije dobro rešenje da u okviru jedne grupe kupaca (stambeni prostor) imate one koji plaćaju i po kvadratu i po potrošnji. Pokrivenost kalorimetrima na nivou zgrada u 2017. godini iznosila je 92 odsto, a na nivou stanova oko pet odsto", ističe on.
Upitan da li se i grejanje po utrošku plaća cele godine ili samo dok traje grejna sezona, Stojanović odgovara da se po pravilu naplata obavlja tako da se varijabilni deo plaća u grejnoj sezoni (šest meseci), a fiksni deo 12 meseci (cele godine).
"Kupci na ovaj način imaju povećane troškove u decembru, januaru i februaru, ali toplane tada imaju i najveće troškove za energente koje moraju redovno da plaćaju. Može se napraviti varijanta da se u toku letnjih meseci plaćaju po dva fiksna dela, kako bi kupci lakše podneli povećane zimske račune. Ako plaćaju po kvadratu račun je 4.750 dinara svakog meseca, a ukupni trošak je isti na nivou godine", zaključuje Stojanović za Politiku.
Komentari 19
Marin
Petar
Svi objekti priključeni na Toplanu od januara 2014. imaju kalorimetre ispred stana i to su zgrade u "C" energetskom razredu - pitajte njih da li su zadovoljni troškovima i zašto svi traže stanove u novoj zgradi na toplanu? Ne možete porediti novu zgradu na gas i staru na Toplanu.
Za stare zgrade nema pomoći. Pa da li je vama normalno da su skoro sve kuće u prigradskim naseljima izolovane (plaćaju gas po izmerenoj potrošnji i nema kreditiranja na 12 meseci, pa ih je muka naterala da ihbizoluju), a da betonske zgrade na Limanima ( u kojima su od države stanove dobili prepodobni NS intelektualci) nisu ni okrečene, a ne daj bože IZOLOVANE.
90.000 takvih stanova troši u proseku samo za grejanje oko 130 kilovatsati toplotne energije po m2 godišnje (sa otvorenim prozorima i u atlet majicama naravno).
Pomnožite sa 5 miliona m2 - toliko potrošite, toliko platite (solidarno - svi jednako po m2), ni dinara više ni manje. Treba čitati, podaci su javni i dostupni. Ne, nego dobio sam stan od države, a sada će posle 40 godina ista da mi plati nove prozore i kamenu vunu?!
Neće, budite uvereni i čeka vas sudar sa Surovom stvarnošću. Osvestite se.
Krenuće naplata po izmerenoj potrošnji (kad-tad) pa ćete videti koliko vaša zgrada troši i moraćete to platiti, ili u Begeč pa na drva.
Inzenjer
Grejanje po utrosku ce biti jos skuplje i jos losije i bice hladnije nego sada kad je po kvadratu!
Setite samo kada je jedan bivsi guverner savetovao ljude da uzmu kredite u svajcarcima... Epilog je svima poznat.
Pricali su radnicima kada se privatizuju firme i preduzeca da ce biti vece plate i bolji zivot...
Posle privatizacije svi radnici dobise otkaze i na ulice bez ikakvog socijalnog programa
Nazalost ovakvih primera je bezbroj
Opametimo se! Ne dozvolimo da nas Sistem vara i krade!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar