Docent na Fakultetu političkih nauka Dušan Spasojević kaže u razgovoru za N1 da su primeri kada su stranačke organizacije mladih o nečemu zaista odlučivale veoma retki, podsećajući da se jedan od takvih slučajeva dogodio upravo u Demokratskoj stranci 2004. godine, kada je Demokratska omladina imala relativno snažan uticaj na izbor Borisa Tadića za predsednika stranke.
"Da postoje stranačke omladine koje su jake i autonomne, mogle bi da generišu neku vrstu uticaja, što u Srbiji svakako nije slučaj. Ako si mlad, onda lepiš plakate, držiš štand i deliš letke, to je vrsta pešačkog rada koji se jednostavno podrazumeva", ističe Spasojević.
On kaže da je problem i to što je u Srbiji uvreženo mišljenje da je čovek mlad do četrdeset i neke godine.
"Smatra se da i u četrdesetim godinama čovek treba da čeka priliku, što je produkt takozvanog gerontološkog mentalnog sklopa, koji se prepoznaje i u načinu na koji su organizovane političke partije u Srbiji. Ne postoji uobičajeni vertikalni kanal prelaska kadrova iz stranačkog podmlatka u redovne partijske organe, a glavni razlog za to su stranačke oligarhije koje se veoma retko menjaju", objašnjava Spasojević.
Kad se u vidokrugu javnosti pojave novi, mlađi ljudi, oni su najčešće tu jer su ih postavili partijski lideri, ali nemaju faktičku političku moć već uglavnom služe u marketinške svrhe. Statiranje grupe mladih iza visokih partijskih funkcionera scena je koju često viđamo na konferencijama za novinare, a taj "PR alat" koriste gotovo sve stranke čak i kada tema obraćanja medijima nema nikakvih dodirnih tačaka sa mladima.
Krajnji domet istaknutih kadrova iz "omladinske škole", dok ne dođe trenutak da izađu na glavni teren, uglavnom je funkcija stranačkog portparola, koja služi za kaljenje i sticanje političkog iskustva. Kroz taj oblik inicijacije prošao je i lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić, koji je stranački mikrofon dužio punih osam godina. Paradoksalno zvuči, ali Dačić je prvu funkciju u izvršnoj vlasti dobio tek kada stranka čiji je član od osnivanja, više nije bila vladajuća - postao je koministar informisanja u prelaznoj vladi formiranoj nakon Petooktobarskih promena, navodi N1.
Aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić stupio je na glavnu političku scenu nešto mlađi od Dačića, pa je sa svega 28 godina života i pet godina provedenih u Srpskoj radikalnoj stranci postao ministar informisanja. To nije jedina razlika u hijerarhijskom usponu dvojice stranačkih lidera jer je Vučić "preskočio" portparolski stepenik. Sa samo 25 godina zauzeo je poziciju generalnog sekretara partije, koju nije ispuštao punih 13 godina.
Studentski lideri iz devedesetih aktivni i danas
Poslednji masovniji upliv mladih ljudi u politiku dogodio se krajem devedesetih godina prošlog veka, kada je kako navodi N1, došlo do regrutacije političara koji su izašli iz studentskih i građanskih protesta, a ta generacija političara je u izvesnoj meri i danas prisutna u političkom životu Srbije. To pokazuje da stranke umeju da prepoznaju kvalitet, ali ne treba smetnuti s uma da su partije u to vreme bile otvorenije za takvu vrstu kompeticije.
"Taj mehanizam regrutacije vidimo i danas, pa čim neko od mladih podigne glavu i postane nešto vidljiviji u javnosti, pojavi se na radaru opozicionih stranaka. Ipak, s obzirom na to da je većina antirežimskih partij trenutno u fazi previranja i rekonstituisanja, pozicije koje zauzimaju ti mladi ljudi nisu stabilne. Primer za to je jedan od učesnika protesta ’1 od 5 miliona’ Stefan Simić, koji je postao član Izvršnog odbora Pokreta slobodnih građana, ali mi ne možemo da znamo šta će biti s tom strankom i da li je ta pozicija važna ili će nestati kao što je i nastala", istakao je Spasojević.
Prema njegovim rečima, stranke otvaraju prostor za grupe koje su politički marginalizovane, kao što su mladi, žene ili manjine, kada su najugroženije ili najizloženije, što je slučaj tokom izbornih kampanja. Međutim, čim prođe turbulentan period, sve se vraća na staro i sva politička moć ponovo je u rukama partijske oligarhije.
Mladima ne praštamo greške i brzo ih trošimo
Stranačko podmlađivanje nedavno je najavio i lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, pojašnjavajući da će na listi te partije za republičke izbore biti dvadeset odsto "mladih i neukaljanih".
"
Pitanje je šta će biti i sa naprednjačkim mladim lavovima koje su oni prethodnih godina uveli u igru. Tu pre svega mislim na Nikolu Selakovića, Vladimira Orlića, Mariju Obradović i Vladimira Đukanovića. Ipak, ne vidim da je neko od njih izgradio prepoznatljivost koja mu garantuje održivost na sceni. Primera radi, Nikola Selaković je delovao kao neko ko je projektovan za visoku funkciju, pa je završio na poziciji generalnog sekretara u Predsedništvu, koja javnosti nije toliko vidljiva", ističe sagovornik
N1, dodajući da su centralističke tendencije kod naprednjaka veoma jake i da jednostavno ne dozvoljavaju da se neko istakne i izgradi stabilnu poziciju u stranci.
Spasojević smatra da u Srbiji postoji narativ da hoćemo nova lica, a kad se ona napokon pojave imamo priličan otpor i sve nam smeta kod njih. Tu pojavu naziva kontradikcijom našeg političkog života.
"Javnost može da sažvaće neka uslovno rečeno nova lica, poput Sergeja Trifunovića, koji je poznat iz neke druge branše. Znamo ga, pa mu tolerišemo stvari zbog kojih bismo neke druge maltene rastrgli. Nova lica u politici gledamo mnogo strože nego stara, ne opraštamo im greške i brzo ih trošimo. To je proces koji melje mlade ljude i ne podstiče ih da ulaze u političku arenu", zaključuje Spasojević.
.jpg)
Komentari 4
...
Klik
Vucevic martinovic jovanov
Onda dalje Zobenica Dina strasno bolje da ne stavlja mlade ako im je ovo olicenje
Krcko
Oni koji su trenutno glavonje u strankama nisu posebno zainteresovani za podmladak, jer im nije bas do stranke vec pozicija kojih su se domogli svojim "predanim radom" stagod oni pod tim podrazuymevali. Pozicije im omogucuju mnoge benefite u zivotu, male ili velike, ali opet neke kojih ne zele da se odreknu zarad nekog "mladjeg i perspektivnijeg" koji bi u njihove fotelje dospeo putem koji je prethodnik utabao, za dzabe.
A realno, ko ustvari sedi u tim strankama? Verovatno ljudi koji nista drugo ne znaju u zivotu, pa imaju sve vreme ovog sveta da se bave politikom. U savremenom "demokratskom" drustvu veci uticaj imaju korporacije sa svojim "donacijama" i akcijama nego neki stranacki frontmeni koji mogu biti cak i pametni za ono sto rade, ali nemaju MOC koju pare imaju.
Ukratko, sta ce im podmladak, realno? NI SNS-u nece trebati kad izgube finansiranje stranog faktora i domace mafije. Napravice ovi neke druge i mladje kad bude trebalo, a zvace se nekako, nije ni bitno kako.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar