Goran Rodić iz Građevinske komore kaže da Srbiji nedostaje "čitava zanatska elita", što pogađa i građevinski sektor koji je oslonjen na čak 50 industrijskih grana.
"Među njima nisu samo tesari, armirači, zidari, stolari... već i oni koji se bave elektro-instalacijama, mašinskim instalacijama, ali i visokotehnološki majstori, i ako oni budu odlazili u inostranstvo, nećemo moći da održavamo postojeće sisteme", rekao je Rodić za Tanjug.
Navodi da su ove struke tražene u inostranstvu i da bi trenutno, prema tome koliko su potrebni, oko 100.000 ljudi moglo da se zaposli u zemljama Zapadne Evrope.
"Teško je nadomestiti kvalitetnu radnu snagu i primetno je da dolaze građani Makedonije i Albanije da rade kod nas. Najveći problem je što nam nedostaju majstori, kvalifikovani rukovaoci mašina, dobre poslovođe", ističe Rodić i navodi da je rešenje dualno obrazovanje i "podmlađivanje" zanatskog kadra, jer kako kaže, sadašnji radnici su sve stariji, imaju uglavnom više od 50 godina i neophodna je "smena generacija".
On ističe da u Srbiiji sada njihova primanja nisu više tako zanemarljiva i da su za neke poslove dnevnice skočile i na 100 evra. U oglasima koje objavljuju poslodavci može se videti da se ponuđene plate kreću od 35.000 dinara, pa čak do 2.500 evra, a razlika u visini primanja zavisi od toga da li je rad za stalno, na određeno tokom izrade projekta i od stručnosti, iskustva i znanja u metodama zavarivanja.
Kao primer na Infostudu, portalu za zapošljavanje, navode oglase za tesare kojih je tokom ove godine objavljeno 180, a prosečno po oglasu javilo se pet kandidata. Prosečna ponuđena plata iznosila je oko 60.000 dinara, dok je u dva oglasa plata znatno skočila, a poslodavac je ponudio platu od 2.500 do 3.000 evra.
Igor Simović iz jednog vodoinstalaterskog servisa u Beogradu kaže da se njihove plate u Srbiji kreću od 50.000 dinara (fiksni iznos) pa naviše, u odnosu na to koliko rade, ističe da za njih posla uvek ima, ali da dosta kolega odlazi u inostranstvo zbog boljeg plaćanja.
Na Infostudu ukazuju da je problem što ne mogu svi poslodavci da ponude visoke zarade i odlične uslove rada, i da već godinama zbog toga vlada deficit i borba poslodavaca da privuku i zadrže raspoložive kadrove. Oni podsećaju da se od 2020. očekuje liberalizacija tržišta rada sa Slovenijom i Nemačkom u kojima nedostaju upravo struke koje su i kod nas deficitarne, pa ostaje da se vidi kako će se srpski poslodavci izboriti sa ovim izazovom.
Kao problem navode i nedostatak školovanog kadra, i to isključivo kada je reč o nekvalifikovanim pozicijama, zbog nezainteresovanosti mladih za ova zanimanja, a, kako navode, ne vide priliku da time mogu da budu kako brzozapošljivi, tako i veoma dobro plaćeni.
Podaci Infostuda pokazuju da je na tržištu poslova koji ne zahtevaju visok stepen stručne spreme, najteže doći do kadrova iz oblasti nege lepote (frizer, kozmetičar), ugostiteljstva (kuvar,mesar, pekar), građevine (armirač, zidar) i mašinstva (autolimar, metaloglodač, stolar).
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) kažu da, što se tiče onih koji su na evidenciji te službe, do posla brže dolaze operateri na CNC mašinama, zavarivači, utotroničari/mehatroničari, knjigovođe, kuvari, elektrotehničari-elektronike, računara, računarskih mreža i telekomunikacija, tehničari mehatronike, tehničari za biotehnologiju, tehničari za kompjutersko upravljanje, tesari, zidari, armirači, mesari.
Kod tih profila, u najvećem broju slučajeva, prvenstveni uslov za zapošljavanje je odgovarajuće radno iskustvo, kao i posedovanje specifičnih znanja i veština, objašnjavaju u NSZ.
.jpg "Novi Sad uvodi novi sistem za snimanje saobraćajnih prekršaja, postojeći godinama u fazi testiranja")
Komentari 25
Defender
Milan
2. Plata
3. Plata
.
.
.
100. Plata...l
@Defender
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar