EPS jedan od najvećih zagađivača u Evropi

Autor: Danas

Info

02.01.2020.

09:30 > 12:00

Iako je u prethodnom periodu Elektroprivreda Srbije uložila dosta novca i truda kako bi zaštitila životnu sredinu od negativnih efekata koji nastaju radom termoelektrana, nivo zagađenja vazduha je još uvek iznad parametara koji se u razvijenim zemljama smatraju prihvatljivim.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

EPS jedan od najvećih zagađivača u Evropi

Foto: Pixabay

Stručna javnost ističe da su za dostizanje tih standarda potrebna dodatna ulaganja, ali i intenzivniji razvoj obnovljivih izvora energije.

Prema tvrdnjama Fiskalnog saveta, EPS mora da investira najmanje 800 miliona evra u zaštitu životne sredine jer je "najveći zagađivač u Srbiji i među najvećim u Evropi".

Ta investicija bi morala da se završi do kraja 2025. godine, kako bi se ispunili nacionalni i evropski propisi u oblasti zaštite životne sredine. Neophodna je izgradnja postrojenja za odsumporavanje, sistema za upravljanje otpadom i postrojenja za tretman otpadnih voda.

Podaci iz 2016. godine pokazuju da je u Evropi sumpor-dioksid najviše emitovala termoelektrana Kostolac B (Srbija), na drugom mestu je Ugljenik (BiH), na trećem termoelektrana Nikola Tesla A u Obrenovcu (Srbija), zatim Kakanj (BiH), pa Kostolac A (Srbija), a na šestom mestu je termoelektrana Nikola Tesla B u Obrenovcu (Srbija). Takođe prema podacima iz te godine kada je reč o emisiji praškastih materijala najviše zagađuje elektrana Kosovo B (Srbija), na trećem mestu je Kolubara A, zatim termoelektrana "Nikola Tesla" A.

Međutim, Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, ističe da je reč o zastarelim podacima od pre nekoliko godina i da se u međuvremenu situacija promenila nabolje.

On je istakao da je urađen veliki posao vezan za odsumporavanje dimnih gasova u Kostolcu kao i da je započet projekat u termoelektranama u Obrenovcu. Prema njegovim rečima, EPS je kompanija koja je ubedljivo najviše uložila u oblast zaštite životne sredine i to više od 400 miliona evra.

"U narednih pet do sedam godina uložiće se još milijardu evra, čime će postrojenja EPS-a biti dovedena u nivo parametara koji su dozvoljeni u zemljama Evropske unije. Ugradili smo elektrofiltere u sve blokove koji će nastaviti sa radom i posle 2023. godine, denitrifikacija ide u skladu sa planom i napreduju projekti za izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova. U prilog tome govori prikaz monitoringa kvaliteta vazduha koji pokazuje da se Kostolac nalazi u kategoriji kvalitet vazduha - odličan", istakao je Antić.

Kao jedan od dokaza da je dosta urađeno na povećanju zaštite životne sredine u EPS-u ističu da su primera radi emisije praškastih materija smanjene sa oko 66.000 tona u 2003. godini na 8.500 tona u 2018. godini.

Stručna javnost ne spori napore koje EPS ulaže u zaštitu životne sredine, ali smatra da to nikako ne može da bude dovoljno već da paralelno s tim treba što intenzivnije razvijati obnovljive izvore energije kako bi se smanjila zavisnost od uglja i zagađenja koje se emituje iz termoelektrana. Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić ističe da bi na tom planu mnogo moglo da se postigne izgradnjom gasnih elektrana.

"Male hidroelektrane ne proizvode puno struje, a vetrenjače zavise od toga da li vetra ima ili ne. Stoga se na obnovljive izvore energije te vrste ne može gledati kao na održivu zamenu za ugalj. Izgradnja gasnih elektrana pak može da bude ta alternativa. Podsećam da je gradnja većeg broja gasnih elektrana u Srbiji planirano u vreme kada je bila aktuelna izgradnja gasovoda "Južni tok" koja je u međuvremenu stopirana. Izuzetno je korisno što EPS ulaže u zaštitu životne sredine, ali to nije dovoljno. Da bi se priroda čuvala na adekvatan način potrebno je razvijati i druga postrojenja za proizvodnju struje poput gasnih elektrana, čime bi se smanjila proizvodnja iz termoelektrana i tako dodatno smanjilo zagađenje vazduha", objašnjava Vuletić.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističe da OIE treba razvijati ne samo kako bi se smanjila potrošnja uglja i time zaštitila ekologija, već zato i što je domaći ugalj slabog kvaliteta.

"Najkvalitetniji ugalj je na Kosovu, ali na njega EPS ne može da računa. Ugalj koji se kopa u Kolubari je sve lošijeg kvaliteta i sve je teže doći do njega. Stoga mora da se razmišlja o alternativi a to su svakako obnovljivi izvori energije. Efekat je dakle dupli, postoji alternativa za proizvodnju iz termoelektrana, a na taj način se dodatno štiti i životna sredina", zaključuje sagovornik Danasa.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

Milos

03.01.2020 • 09:11

@Ptić Rugalac

Gledam jutros na aplikaciji za kvalitet vazduha Airvisual , rurska oblast preplavljena zelenim tackama (cist vazduh) , srbija vrvi od crvenih tacaka

2 1 +1
Komsija

02.01.2020 • 20:46

#Ptić Rugalac

ovde je rec o vazduhu koji se udise a ne o politici i migrantima

7 2 +5
Ptić Rugalac

02.01.2020 • 19:22

@Branislav

Daaa... Baba-Angela je jako brižna prema svom narodu. Zato sa Bliskog istoka i iz Afrike uvozi kvalitetne "hirurge" koji umeju da vrše "operacije" i van operacione sale...

5 5 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.