Poručio je i da je će prema programu "Srbija 2025" svi stanovnici Srbije dobiti kanalizaciju i vodovod, piše
Danas.
Ovo isto obećanje Vučić je dao i u septembru prošle godine kada je, govoreći o investicionom planu, koji se tada još pravio, rekao da će se za kompletnu kanalizacionu mrežu i vodovod, bez Beograda, izdvojiti tri milijarde evra, a to bi značilo, prema predsednikovim rečima, "da svako selo, grad u Srbiji za četiri ili pet godina imaju kanalizaciju i čistu pijaću vodu".
Međutim, od tada se ponešto promenilo, a pre svega iznosi sa kojima se barata. Pre četiri meseca Vučić je govorio o tri milijarde evra, bez Beograda, dok je na predstavljanju programa "Srbija 2025" najavio da je ostavljeno "čak milijardu evra" za vodovod i kanalizaciju.
"Sve projekte koje dobijemo moći ćemo da uradimo, ali nećemo imati toliko projekata. Stavili smo više novca nego što naše opštine mogu da pojedu", rekao je Vučić.
Ipak, čini se da su vlasti odustale od ideje da svako domaćinstvo dobije vodu i kanalizaciju u narednih pet godina s obzirom da je trostruko smanjen iznos investicija, a izgleda da ni to neće biti potrošeno. Prema analizi Fiskalnog saveta, samo za proširenje i rehabilitaciju kanalizacione mreže potrebno je 2,5 milijarde evra. Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje voda potrebno je izdvojiti oko 1,3 milijarde evra, dok je za vodovodnu mrežu, fabrike vode i otvaranje novih izvorišta vode potrebno oko 1,5 milijardi evra.
Dakle, prema analizi Fiskalnog saveta za vodovod, kanalizaciju i fabrike za prečišćavanje otpadne vode u Srbiji je potrebno više od pet milijardi evra, odnosno više od milijardu evra godišnje u narednoj petoletki, naspram 200 miliona godišnje koliko će država izdvojiti.
Ovde ostaje pitanje, na koje odgovor nije stigao ni od Predsedništva ni od Ministarstva finansija, a to je da li ovaj plan uključuje i izdvajanja lokalnih samouprava i u kom iznosu. Stručnjaci smatraju da je ovaj novac države ozbiljan ukoliko isto toliko izdvoje i opštine plus sredstva iz fondova EU koja su namenjena zaštiti životne sredine.
A razloga za ulaganje i te kako ima s obzirom da je svega 55 odsto stanovnika Srbije priključeno na kanalizaciju i tu se uglavnom radi o urbanim centrima. U zemljama Centralne i Istočne Evrope sa kojima se ima smisla porediti, kanalizaciju ima 84 odsto stanovništva. Oko 3,1 miliona građana Srbije otpadne vode sprovodi u septičke jame.
Da bi kanalizacija zaista stigla u sva domaćinstva na kanalizacionu mrežu od 14.800 kilometara potrebno je dodati još oko 10.400 kilometara i to kako ceni Savet košta oko 2,3 milijarde evra.
Ni sa vodovodom situacija nije mnogo bolja. Više od 40 odsto vodovoda u zemlji ima vodu koja nije za piće. Pored toga više od trećine vode iz vodovodne mreže se gubi, najčešće zbog pucanja starih cevi, pošto su mahom pravljene u drugoj polovini prošlog veka. Na kraju, u Srbiji jako mali broj opština prerađuje otpadne vode, a one najveće, Beograd i Novi Sad nemaju nijedno takvo postrojenje po čemu smo jedinstveni u slivu Dunava.
Ukupno svega 10 odsto otpadnih komunalnih voda se prerađuje nasuprot 70 odsto u zemljama Centralne i Istočne Evrope.
Ostaje da se vidi da li će ostale opštine pa i beogradska biti efikasnije u narednih pet godine nego što su bile u prethodnih pet.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
_700.jpg "Država odustala od ideje da svi građani dobiju kanalizaciju")
.jpg "Sve veći otpor partijskoj diktaturi u preduzećima: Izgubila se granica toga šta je normalno")
.jpg "Sindikat sudske vlasti: Za 24 sata skoro 300 sudija, tužilaca i advokata podržalo štrajk pravosuđa")
Komentari 26
iguman
Kisač
Briga Vučića,Vučevića i Marčoka J
Bor Boranin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar