Menu 021

Za devet godina nenamenski potrošeno pola milijarde evra iz ekoloških fondova

Sve vlasti su u proteklih devet godina, na svim nivoima, nenamenski potrošile ukupno oko 487 miliona evra, koji su kao ekološke naknade naplaćeni od privrede i građana, pokazalo je istraživanje Ekološkog centra "Stanište".
Info 13.01.2020. | 12:03 > 20:45
Za devet godina nenamenski potrošeno pola milijarde evra iz ekoloških fondova
Foto: 021.rs
Za taj novac, navodi se primer u istraživanju, moglo se izgraditi 20 regionalnih deponija i tako bitno unaprediti upravljanje otpadom.
 
Istraživanje koje se bavi finansiranjem zaštite životne Sredine u Srbiji u periodu od 2010. do 2018. godine pokazalo je i da je svake godine koje je istraživanje obuhvatilo u 80 odsto opština i gradova bila zabeležena praksa rashoda koji su bili manji od prihoda od eko-naknada, a neutrošena sredstva nisu uključivana u prihode za tekuću godinu. Ovo ukazuje na to da su eko-naknade, još u fazi planiranja, svesno i sistematski raspoređivane za druge namene.
 
Nakon što je 2012. godine ukinut Fond za zaštitu životne sredine na republičkom nivou, koji je obnovljen tek pet godina kasnije kao "Zeleni fond", situacija se dodatno pogoršala. Dok su prihodi ovih fondova za devet godina iznosili oko 48 milijardi dinara, rashodi su bili samo 14 milijardi, što znači da je čak 34 milijarde dinara potrošeno u druge svrhe.
 
Pored novca koji je potrošen mimo fondova, u oko 60 odsto fondova planirani i trošeni su veliki iznosi u svrhe koje nisu u vezi sa životnom sredinom. Na taj način trošeno je oko 1,5 milijardi godišnje. Taj novac često je trošen na razvoj zajednice, subvencije komunalnim preduzećima, rekonstrukciju mostova, saniranje štete od poplava, hvatanje pasa, plaćanje duga za gas, poljoprivredu, vodosnabdevanje i slično.
 
Najviše nenamenski potrošenog novca imaju one lokalne samouprave koje imaju i najviše prihoda od naknada, odnosno one koje imaju najviše zagađivača. To su Beograd, Požarevac, Bor, Pančevo, Ub, Lajkovac i Pećinci. Umesto da troše novac na saniranje zagađenja, ove opštine ga troše u druge svrhe.
 
Poslednjih godina, navodi se u istraživanju, opštine i gradovi planiraju sve manje rashode za zaštitu životne sredine i to tako što koriste mogućnosti za prenamenu sredstava koje su im date izmenama Zakona o budžetskom sistemu. Raste i broj opština koje su potpuno ukinule budžetski fond za zaštitu životne sredine. Prvi grad koji je to uradio je Sremska Mitrovica 2013. godine, da bi do 2019. isto učinilo ukupno 22 opštine i grada.
 
Opštine i gradovi vrlo neozbiljno shvataju pisanje i usvajanje izveštaja o trošenju novca i prihodima iz ekoloških fondova. Rado objavljuju planove, ali javnosti nerado predstavljaju podatke šta je od planiranog zaista urađeno. Kada i predstavljaju podatke, to čine dajući uopštene opise iz kojih se ne može jasno zaključiti o kojim se aktivnostima radi i koliko su one povezane sa životnom sredinom ili koji ne sadrže utrošene iznose za svaku stavku. Najčešće se tako tretiraju najskuplje stavke.
 
Zakoni propisuju 10 naknada koji su prihodi fondova za zaštitu životne sredine i procenat njihove raspodele između različitih nivoa vlasti. Dok su republički i lokalni budžeti imali prihode po četiri do osam milijardi dinara godišnje, Autonomna pokrajina Vojvodina je prihodovala samo od jedne naknade i to između 10 i 14 miliona dinara. Kada se ova cifra uporedi sa rashodima pokrajinskog budžeta za zaštitu životne sredine koji iznose od 300 do 500 miliona dinara, očigledno je da je raspodela prihoda neracionalna. Ova praksa vodi do toga da se na republičkom i lokalnom nivou veliki iznosi troše nenamenski dok se u pokrajini za istu svrhu dodaju sredstva iz drugih budžetskih izvora. 
 
Rezultati istraživanja upozoravaju da vlastima zaštita životna sredine još uvek nije prioritet, kao i da je trenutno stanje u svim aspektima zaštite životne sredine uključujući kvalitet vazduha i procenat reciklaže posledica višedecenijskog političkog zanemarivanja i finansijskog zakidanja na ekološkoj politici. 
 
Da bi se stanje popravilo, EC "Stanište" preporučuje vraćanje namenskog karaktera naknadama, pooštravanje mera finansijske discipline, pvoećanu transparentnost i učešće javnosti u odlučivanju. U "Staništu" smatraju da je naročito bitno da se podstiču udruženja građana koja u fokusu imaju životnu sredinu i vladavinu prava da nadziru korišćenje sredstava od eko-naknada. 
 
Sažetak istraživanja EC "Stanište" pročitajte OVDE.
Autor: Dragana Prica Kovačević - dragana@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Neoplanta
    18.01.2020 11:32
    žuti naprednjaci
    13.01.2020 • 22:06
    Žuti su pravili trotoare uz napomenu da je to ekološki projekat i da su sredstva opravdana.

    Ako su potrosene na trotoare, i nije neki problem, sluze ljudima koji ne sedaju u kola da bi otisli u prodavnicu i javno dobro su, koje ostaje i vidi se! Problem je kad se te pare dele sakom i kapom podobnim firmama i opstinama, a od njih ne ostane ni trag!
  • Predragg
    17.01.2020 01:38
    Ne razumete,veliki su troskovi lansiranog naprednog satelita koji belezi stanje po kantama i smetistima,sve se javlja u kontrolni centar i donosi strategija oglaganja. Za 10 godina,znacemo tacno koje poteze trebamo vuci ne bi li Serbeja bila cista.
  • I sta
    14.01.2020 15:47
    Sada
    Nista...lopurde i dalje u foteljama kradu na dnevnom nivou ...,milijarde
  • Orwell Vegan
    14.01.2020 09:53
    Istina
    U vezi reklame na Serbia Open je Djilas izjavio da "reklama mora da se plati". Dulic je nemoguce puno para razdelio okolo, nesto od toga kroz nazovi akciju Ocistimo Srbiju. Niko ga nije pozvao za odgovornost za ovu ociglednu pljacku niti mediji to vise spominju od kada je SNS dosao na vlast. Po tome se vidi da postoji precutna saglasnost oko zastite politickih elita koji su sve isti. Dulic je, da samo podsetim, dao Kusturici za hotel pola miliona evra, a toliko je dobijao i Exit iz ministarstva ekologije. Cvijanovic je tada imao neku funkciju tamo, a njegova produkcija je dobijala pare za filmove bez problema. Da li se neko seca tih filmova? Uglavnom, nekretnine pricaju umesto ljudi.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest