Đukić: Srbija trpi ogromnu štetu zbog nekontrolisane eksploatacije ruda

Autor: Fonet

Info

16.01.2020.

08:48

Srbija trpi ogromne, posebno ekološke štete, od nekontrolisane eksploatacije rudnog bogatstva, a na problem obračuna i naplate rudne rente nedavno je ukazala i Državna revizorska institucija (DRI), izjavio je za Fonet profesor ekonomije na Tehnološko-metalurškom fakultetu Petar Đukić.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

On je ukazao na nedovoljne ekološke ili zelene fondove, koji bi trebalo da budu iskorišćeni za saniranje ekoloških posledica eksploatacije rudnog bogatstva.

Đukić je naveo primer opštine Lazarevac, koja zbog rudnika uglja i TE Kolubara ima puno ekoloških problema i koja je do 1991. godine imala tzv. Fond rente, koji je namenski korišćen za zaštitu životne sredine, zaštitu zdravlja stanovništva, obnovu zelene infrastrukture i rekultivaciju područja.

Od 1991. godine taj fond je ukinut za Lazarevac kao prigradsku opštinu i prebačen je na Fond zaštite životne sredine za grad Beograd.

"Šta danas da rade Lazarevac, Kostolac, Bor i druge opštine u vremenu u kome su ekološke i druge štete od eksploatacije rudnog bogatstva postale ogromne", pita Đukić.

On je upozorio i na činjenicu da je rudna renta za eksploataciju nafte u Srbiji znatno niža nego u inostranstvu.

Đukić je posebno ukazao da domaća istraživanja sa početka 21. veka govore da je ekološka šteta od eksploatacije rudnog bogatstva u Srbiji na nivou od jedne i po do dve milijarde evra godišnje.

Strana istraživanja su pokazala da su te štete na nivou od šest do 12 odsto BDP-a, a da su u nerazvijenim zemljama, koje nemaju razvijenu infrastrukturu, i do 20 odsto BDP. Srbija je bliža ovoj drugoj kategoriji i kod nas te štete iznose između 10 i 15 odsto BDP, ukazuje Đukić.

On ističe da je u siromaštvu teško biti i pravičan i efikasan i da je teško zahvatiti deo dohotka koji bi u potpunosti pokrio ekološke i druge štete od eksploatacije rudnog bogatstva, jer bi to moglo da dovede do propasti tih firmi i gubitka radnih mesta. Za to su potrebni zakoni, potrebna je politička volja i nezavisne institucije.

Pozitivno je što je državni revizor ukazao na problem obračuna i naplate rudne rente, ističe Đukić i podseća da je DRI saopštila da su prihodi po osnovu naknada za eksploataciju rudnog bogatsva u 2018. godini iznosili šest milijardi dinara, a da je dug početkom ove godine prema budžetu Srbije iznosio 2,6 milijardi.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

Može

16.01.2020 • 12:40

Biti

Malo je za rudnu rentu 3%, ali nije dobro da država gazduje velikim preduzećima. Samo gubici, partijsko uhlebljavanje, krađe itd. U Boru je ukradeno na 10ine tona zlata i nikom ništa. Treba se tim problemima baviti na expert level i doći do nekog pametnog rešenja. Ako ne znamo šta pametno onda bar da prepišemo zakone nemačke ili neke druge napredne zemlje i radimo po tome. Nis je dat džabe (za 350mln$)rusima ali su rusi uložili preko 2 mlrd$ i napravili od gubitaša firmu koja plaća najveći porez

2 0 +2
Rastibudjilizovani

16.01.2020 • 11:18

@Kinez

Ma jok trebali su u Boru da se bace na gajenje pecuraka. A koliko su Ameri zaradili u Smederevu kad su ostavili zelezaru za 1 evro.

0 2 -2
Јое

16.01.2020 • 11:12

Историја

Када сам ја био мали, то се звало крађа, а данас се зове неконтролисана експлоатација.
Некад се говорило лопов, а данас бизнисмен.

11 1 +10

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.