"Nesumnjivo je reč o određenom vidu socijalne i psihološke apstinencije određenog broja ljudi u odnosu na njihove uobičajne navike. Sa druge strane, postavlja se pitanje ko će uopšte osetiti zabranu, osim zaljubljenika u sport", kaže Maša Vukanović, etnolog, antropolog i istraživač u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka.
Ona skreće pažnju da treba imati u vidu da 2,6 procenata građana Srbije u bioskop ide više od 12 puta godišnje dok su procenti manji kada je reč o posećivanju pozorišta i koncerata, ali da nešto veće interesovanje vlada za sport - 7,7 odsto građana ide na sportske događaje.
"Većina ljudi inače uspeva da preživi bez bioskopa, pozorišta i koncerata, pa će to biti slučaj i u naredne dve ili tri nedelje koliko se predviđa da će trajati aktuelna zabrana okupljanja", navodi i dodaje da je od statistike bitnija psihološka dimenzija apstinencija kod ljudi naviklih da obilaze događaje iz kulture ili sporta.
"Nešto je bilo dostupno a sada više nije, makar i za kratko vreme. Takođe, bitna je socijalna dimenzija jer odlazak u bioskop, pozorište, na koncerte jeste uglavnom zadovoljavanje kulturnih potreba u javnom prostoru i sa drugim znanim i neznanim ljudima. To je za svakog od nas važno kao i sadržaj događaja koje posećujemo", kazala je Vukanović i dodala da se kulturne potrebe mogu zadovoljiti i kod kuće i dodaje da će biti interesantno pogledati da li se povećala prodaja knjiga u periodu zabrane okupljanja.
Teoretičarka estetike i medija i profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti, Divna Vuksanović, takođe naglašava da će ljudi osećati socijalnu i psihološku apstinenciju od uobičajnih rituala tokom jednog dana ili nedelje.
"Nema sumnje da je reč o promeni rasporeda kod ljudi koji imaju potrebu za sadržajima iz kulture ili sporta. Zabrana okupljanja u zatvorenom prostoru na kvoti 100 predstavlja granicu 'konzumiranja' kulture u kriznim okolnostima, a rizik je prepušten urednicima da procene koji programi mogu biti posećeni, jer su, što se publike tiče, 'ispod crte', a koji ne", kaže ona.
Za nju nema dileme da takva odluka ima posledice po sve događaje iz kulture jer rukovodioci ustanova i institucija ne žele da rizikuju, te neselektivno otkazuju sve programe i na taj način kulturu "gube" oni kojima je do nje najviše stalo.
"U situacijama gde je, pak, kultura profitabilna delatnost kao što je to slučaj u bioskopima, reaguje se 'tržišno', te se bioskopska publika prebrojava i na poseban način raspoređuje u salama", kaže Vuksanović.
Ona očekuje da će se posetioci kulturnih događaja, u ovakvim okolnostima, verovatno okrenuti sobnim izložbama, čitanju ili slušanju audio knjiga, radio drama i muzike...
Psiholog Ida Teodosijević kaže da će strah od zaraze na neko vreme nadomestiti socijalnu i psihološku apstinenciju određenog dela ljudi.
"Izlazak među svet, kako se kod nas kaže, na neko vreme će prepustiti primat intenzivnom pronalaženju vesti o širenju zaraze i njenom uticaju na pojedinca i njegovo neposredno okruženje. Strah je jedno od bazičnih čovekovih osećanja i ono će zakloniti sve ostale potrebe osim da se preživi ova, za većinu nas, nova i posebna situacija", kazala je Teodosijević.
Sa boljim okolnostima i predviđanjima za prestanak širenja zaraze ljudi će ponovo vratiti stare potrebe "na dnevni red".
"Nema sumnje da će svima nedostajati susreti sa ljudima u javnom prostoru u programima iz kulture ili na sportskim događajima, ali trenutno su strah, neizvesnost i želja za prevazilaženjem zaraze dominantna osećanja", kazala je Teodosijević.
_sudnica.jpg "Saslušana majka koja je tukla nastavnicu svog sina u školi na Novom Beogradu")
.jpg "Ponavljanje lokalnih izbora na dva biračka mesta u Nišu")
.jpg "Četvorogodišnjak teško povređen u Beogradu: Udario ga automobil na pešačkom prelazu")
.jpg)
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar