Detaljan prikaz procedure lečenja kovid pacijenata u radijskom specijalu za 021 daju načelnica Klinike za anesteziju, intenzivnu terapiju i terapiju bola Kliničkog centra Vojvodine doc. dr Mirka Lukić Šarkanović i načelnik Odeljenja infektologije Opšte bolnice Vršac dr Danilo Mitrović.
Dolazak u bolnicu i rana dijagnostika
Priču otvara dr Lukić Šarkanović, čelni čovek anestezije u Kliničkom centru Vojvodine. Kad stigne pacijent, kaže ona, prvo što se radi je uzimanje dobre epidemiološke ankete.
"Jako dobro uzeta anketa je veliki deo urađenog posla. Potom se pacijentu izmeri temperatura, dobije se slika o njegovom respiratornom statusu u smislu da li kašlje ili iskašljava, koliko je uporan i koliko dugo ima kašalj, kakve još simptome ima, da li ga guši, da li je u početku epidemije imao kontakte s nekim iz inostranstva. Kasnije u toku cele epidemije nam to nije bilo značajno jer smo imali lokalnu transmisiju bolesti. Takođe, bitne su i neke promene u mentalnom statusu, promene u apetitu, u opštem stanju, a kad sve ove informacije prikupite, radi se test - tada znamo da li je pacijent kovid pozitivan ili kovid negativan i onda takvog pacijenta primamo u bolnicu i krećemo njegovo lečenje", objašnjava dr Lukić Šarkanović.
Kako pojašnjava naša sagovornica, jako je važno i verovatno najvažnije krenuti rano sa lečenjem svakog pacijenta - upravo ovaj pristup situaciji je uticao na to da u Vojvodini stanje bude vidljivo bolje u odnosu na ostatak Srbije.
"Mislim da su u drugim delovima zemlje praktično zakasnili sa ranom dijagnostikom i lečenjem onih blagih oblika i kliničkih slika. Blagi oblik infekcije se vrlo brzo može blokirati i takvih je 80 odsto pacijenata. Ovi pacijenti imaju neke simptome, ali nemaju upalu pluća tj. pneumoniju. Jedan od šestoro pacijenata ima izražene simptome, uz pneumoniju, ali to se još uvek vodi kao blaži oblik i ti pacijenti su hospitalizovani. Takvi pacijenti zahtevaju hospitalizaciju i početak ozbiljnog lečenja i to ne samo davanje paracetamola, skidanje temperature, već i lečenje pneumonije i drugih simptoma. U toj fazi je već jako bitan stalni monitoring pacijenta. On mora da bude pod nadzorom 24 sata jer se vrlo lako, ako se ne prati, pređe u težu fazu bolesti koja je mnogo teža za lečenje i gde pacijent može biti životno ugrožen. Mislim da je oksigenoterapija (terapija kiseonikom) ono što je najvažnije sprovoditi kod pacijenata i ona pomaže da pacijenti ne skliznu u gore stanje i pomaže da se brže ozdravi", navodi naša sagovornica iz Kliničkog centra Vojvodine.
Kao što je javnosti već poznato, 80 odsto obolelih od kovida ima blagu kliničku sliku, 15 odsto ima srednje tešku bolest, a pet odsto ima vrlo težak oblik. Većina pacijenata, kaže za 021 dr Danilo Mitrović iz Opšte bolnice Vršac, ne zahteva neku ozbiljnu terapiju jer se radi o asimptomatskim slučajevima kada većina ni ne zna da je obolela.
"Moje lično iskustvo je da mladi ljudi uopšte ne znaju da su oboleli - samo imaju jednog dana groznicu, kašlju dva-tri dana i to prođe. Sve se komplikuje s povećanjem broja godina. Ono što nije dobro u ovoj priči jeste da se stanje izuzetno brzo može pogoršati i onda to zahteva adekvatno praćenje. Nijedan pacijent koji dolazi u bolnicu sa blagim simptomima neće dobiti uputstvo da se više nikad ne javi lekaru, već da s bilo kakvim simptomima odmah pozove lekara. Meni je, kao kliničaru, zanimljivo to što od oko 4.000 prosečno testiranih svakog dana mali broj zahteva bolničko lečenje i moja lična impresija je da sada treba da se posvetimo najtežim i onim najlakšim pacijentima, koji šire infekciju", smatra dr Mitrović.
Najteži slučajevi i njihove prateće bolesti
Najviše posla lekari imaju u zbrinjavanju i lečenju gojaznih, onih sa visokim pritiskom, dijabetesom i drugim komorbiditetima, dalje priča dr Lukić Šarkanović.
"To su oni pacijenti koji su i bili kritično oboleli i zahtevali intenzivne jedinice i rad intenzivista sa njima. To su pacijenti koji pre svega pripadaju starijoj životnoj dobi, ali ima i mlađih koji imaju gojaznost, hipertenziju, kardiovaskularna i druga oboljenja, potom šećernu bolest i tumore, ali i imunokomprovitovane osobe. To su ljudi koji su rizični jer njihovi komorbiditeti sami po sebi mogu da im naprave problem u životu i bez ove infekcije, a naročito kad dođe do infekcije virusom koji nam je nepoznanica. Još uvek nemamo neki specifičan lek za lečenje ove infekcije, ali je fakat da je opšte stanje ovih ljudi teško", kaže načelnica anestezije u Kliničkom centru Vojvodine u radijskom specijalu za 021.
Ovakvi slučajevi najčešće i završe na mehaničkoj ventilaciji, odnosno na respiratoru, aparatu koji je poslednji korak u nameri lekara da zadrže pacijenta i njegove vitalne funkcije. Dr Mirka Lukić Šarkanović dalje objašnjava da postoje lakši i teži oblici ventilacije pluća.
"Pre svega, kao što je rečeno, primenjujemo oksigenoterapiju i to putem kiseonične maske i nazalnih katetera sa visokim protokom. To su neinvazivne metode ventilacije koje nam omogućavaju da što duže održimo respiratornu funkciju pacijenta, a da ne moramo da idemo na klasičnu mehaničku ventilaciju pluća. Cilj je da prolongiramo respirator. Međutim, kad smo već u situaciji da mora, postoje kriterijumi Svetske zdravstvene organizacije i kolega sa vodećih svetskih klinika o načinu na koji se koriste respiratori. Klasična ventilacija podrazumeva intubiranje pacijenta i ovaj posao obavljaju anesteziolozi, koji su stalno uz pacijenta na respiratoru, rade podešavanja na aparatu i prate stanje. da ne dođemo u situaciju da pacijent mora da bude na klasičnoj mehaničkoj ventilaciji. Postoje pacijenti koji priključeni na mehaničku ventilaciju relativno brzo poprave svoju gasnu razmenu i relativno brzo mogu da budu skinuti s ventilacije, ali postoje i srednje teški i teški slučajevi kojima je potrebno mnogo više vremena. Može da se dogodi paradoks - pacijentovo stanje je dobro, ali gasna razmena nije dobra", pojašnjava dr Mirka Lukić Šarkanović.
Problem predstavljaju gojazni pacijenti koje je dosta teško okrenuti na bok.
"Poenta je da pacijenti ne leže samo na leđima jer to nije dobro za funkciju pluća. Ovakvi pacijenti su teški za rad jer uvek pre uvođenja nekog leka morate da pazite na druge komorbiditete i kako će lek uticati na njih, balans celog organizma. Kor kritičnih pacijenata dolazi i do promena na bubrezima, septičnog stanja i šoka, gde je jako teško da vratite pacijenta bez obzira na sve napore", dodaje naša sagovornica u radijskom specijalu posvećenom koronavirusima.
Samu odluku o stavljanju pacijenta na respirator najčešće donosi tim lekara, kaže dr Danilo Mitrović iz Opšte bolnice Vršac, inače subspecijalista virusologije.
"Ne može da se dogodi da se neko stavi na respirator, a da se to ne zaslužuje. To je jedna ozbiljna intervencija, kao i skidanje s respiratora. Ono što je tipično za celu priču je da se određeni pacijenti drže na respiratoru po 15 dana, mesec dana, tu nema pravila, ne možete da skinete nekoga sa respiratora, a da taj neko nije sposoban sam da diše. To je odluka anesteziologa i mislim da su naši anesteziolozi jako dobro radili svoj posao. Ono što mi kliničari radimo je praćenje svih bitnih parametara koji su važni da se proceni u kom trenutku nekoga treba staviti na respirator. Osim što ovu odluku nije lako doneti, nekada je bolje što više odugovlačiti priključenje na mehaničku ventilaciju i dati mogućnost plućima da se, uz vašu stručnu pomoć i nadzor, pokrenu", navodi naš sagovornik.
Anesteziolozi nekada proveru i po 12 sati u skafanderu, uz najteže obolele pacijente, prateći parametre na respiratorima i stanje pacijenta. intenzivna jedinica većini građana verovatno deluje kao mesto gde nikako ne želite da se lečite, ali dr Lukić Šarkanović poručuje - nema mesta u kojem biste bili sigurniji.
Odlazak kući nakon uspešnog lečenja
Šta nakon terapija i boravka u bolnici? Prvi uslov za potpisivanje otpusnice je da pacijent tri dana uzastopno nema visoku temperaturu. Potom se gledaju njegovi simptomi i rendgenska slika, koja mora da bude obećavajuća da bi pacijent bio dalje razmatran za otpust. I naravno, testovi na kovid moraju da budu negativni, napominje dr Mirka Lukić Šarkanović.
"Nakon otpusta, pacijent ide u kućnu izolaciju 14 dana i dobija preporuke kako da se ponaša u odnosu na svoju porodicu, okolinu i sve ono na što bi trebalo da pazi kad ode kući. Nismo imali slučajeve da je neko ozdravio, pa se zbog kasnije neopreznosti u kućnoj izolaciji vraćao kod nas. Ljudi su dosta disciplinovani - doduše, nemaju disciplinu dok ne dođu kod nas, ali onog časa kada dođu u bolnicu i vide sve druge slučajeve koji su prošli gore, promene mišljenje i ponašanje", kaže dr Lukić Šarkanović u radijskom specijalu 021.
Naš infektolog i virusolog dr Danilo Mitrović iz Opšte bolnice Vršac napominje da mora da prođe vreme od dolaska kući, u izolaciju, do vraćanja nekim redovnim aktivnostima.
"Nije zahvalno posle ozbiljne bolesti savetovati nekoga da odmah krene sa fizičkim aktivnostima, radom i slično, zato što je sama ova bolest nepredvidiva. Naša iskustva pokazuju da se stanje nekada zakomplikuje i pred sam kraj tih poslednjih 14 dana izolacije, kad pratimo pacijenta. Covid-19 je vrlo nepredvidiv", napominje dr Mitrović.
Ogromno iskustvo za lekare
Mnogo je utisaka iz perioda koji je, čini se, polako iza nas.
"Provodili smo jako puno vremena ovde u bolnici. Susreli smo se s nečim sa čime se do sada nismo susretali, a susretali smo se s raznoraznim jako teškim i životno ugroženim pacijentima. Za sve intenziviste na svetu je ovo ogromno iskustvo koje će nam značiti ako se budu pojavljivale, a pojaviće se druge masovne zarazne bolesti u budućnosti. Deo iskustava možemo da ga primenimo čak i na pacijente koji nemaju zaraznu bolest. Na žalost, ne mislim da će građani izvući pouke, naročito oni koji već imaju komorbiditete. Mislim da imamo suviše komotan pristup bolestima i ljudi se uozbilje tek kad je situacija veoma ozbiljna, a pre toga teško. Ljudi su neopravdano bili kivni na mere koje su bile uvedene, a verujte da bi situacija bila mnogo gora da iste mere nisu bile uvedene. S druge strane, pokušavam i da razumem ljude - ono što ne vidiš, toga ne možeš ni da se plašiš, a mi virus ne vidimo. Zaraza može da se desi bilo kome i dešava se, a na nama je da se zapitamo gde smo mi pogrešili", zaključuje načelnika anestezije u Kliničkom centru Vojvodine.
Sve stavove i iskustva naših stručnjaka poslušajte u celini u radijskoj emisiji u produkciji Radija 021.
.jpg "Vojvođanski stručnjaci za 021 detaljno objašnjavaju kako se leče oboleli od Covid-19")
_(1).jpg "Nova fotelja za Gašića i preuzimanje dužnosti: Obišao Generalštab Vojske Srbije")
.jpg "Vučić: I Srbija i EU da ostave gordost i aroganciju po strani")
.jpg "ALIMS: Vakcine AstraZeneka protiv kovida nisu dostupne građanima Srbije")
.jpg "MUP formirao Radnu grupu za podršku unapređenju izbornog procesa")
Komentari 4
Tidor
dragan perković
Covid295
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar