Menu 021

Izbori ispred poljoprivrede

Umesto da osnivanjem samostalne proceniteljske službe podstakne osiguranje u poljoprivedi, država će i ove godine direktnom nadoknadom dela štete zapravo kupovati glasove seljaka čija su imanja nastradala u skorašnjem nevremenu.
Info 27.05.2020. | 10:00 > 10:13
Izbori ispred poljoprivrede
Foto: Pixabay

Piše: Živan Lazić

Takav tok događaja najavio je Aleksandar Vučić prilikom boravka u Prokuplju, istakavši da "štete, ipak, ima u Brusu i još nekim regionima, a kako država Srbija ima para moći će i da seljacima pomogne nadoknadom".

Svakako da je pri javnom obraćanju predsednik imao u vidu i zakazane izbore - malo šta na birače deluje mobilizatorski kao neposredna, pa još i novčana, pomoć države. Pogotovo što bi se iz državne kase davalo seljacima, decenijama marginalizovanom sloju srpskog društva, upravo onoliko koliko je poljopriveda van vidokruga vlasti.

Državna nadoknada izgleda kao pažljiv potez prema oštećenima, ali ne rešava osnovni problem, zaštitu od nepogoda. Zapravo, kako se praksa skromne državne nadoknade ustalila, seljaci su se navikli na tok stvari i zaboravljaju da sami učine maksimum kako bi zaštitili stoku i rod sa njiva, bašta, voćnjaka.

Tako je u nas osigurano manje od deset odsto agrarnih površina i nepunih četiri odsto stočnog blaga.

Seljak ostao u riziku

Tokom socijalističkog perioda, državni kombinati su osiguravali useve, pa je osiguranjem bila obuhvaćena trećina poljoprivednih hektara i petina stoke, ali tokom tranzicije ne baš razvijeno agrarno osiguranje doživljava dubok pad.

No, izostao je podsticaj razmahu osiguranja, pa se država našla u nezgodnoj situaciji, ili da potpuno zatvori oči nad unesrećenim paorima ili da pomaže unesrećenim a bez ozbiljnijeg rada na trajnijem uređenju stvari. Ista situacije se ponavlja iz godine u godinu.

Epilog je da nigde seljak nije u velikom riziku od vremenske nepogode kao u Srbiji. U zemljama i srednje razvijene poljoprivrede, osiguranje sasvim solidno funkcioniše.

Agrar je fabrika na otvorenom, uticaj vremenskih (ne)prilika je višestruko veći nego u drugim delatnostima. Dva su mehanizma zaštite, instaliranjem zaštitnih tehnologija i osiguranjem kao ekonomskim vidom obezbeđenja.

Cena sistema

Poslednjih godina uspešnji poljoprivrednici, pra svega voćari, postavili su protivgradne mreže, sisteme za zaštitu od mraza ili prevelike osunčanosti, sisteme za navodnjavanje. Vodeći ovdašnji farmeri često su i evropski lideri u modernizaciji.

Međutim, nevolja je što se tehnološka zaštita finansijski isplati samo na dovoljno velikim voćnjacima, u povrtarskoj proizvodnji, odnosno u uzgoju semenskih ratarskih useva. Država je sa svoje strane razvila sistem protivgradne zaštite, zasnovan na ispaljivanju granata u gradonosne oblake posle kojih se krupne grudve leda usitne, a ove se kroz atmosferu istope i na zemlju padnu kao kišne kapi.

Đulad se ispaljuje sa raketnih stanica, seljaci angažovani kao "pucači" ujedno i vode brigu o održavanju poligona. Sve za 4.000 dinara mesečne nadoknade, mada sistem u celini važi kao dosta skupa zaštita.

Nema apsolutne zaštite

Takođe, ispaljivanje raketa ne štiti sto odsto, zapravo i nema apsolutne tehnološke zaštite. Čak i poljoprivreda SAD, najrazvijenija u svetu, godišnje trpi oko 20 milijardi dolara štete od nevremena.

Nevreme kakvo je 19. maja zahvatilo bezmalo trećinu teritorije Srbije, oko 2,5 kvadratnih kilometara, primer je nepogode protiv koje čoveka još uvek nema tehnološko oruđe. Meteoreolozi su pravovremeno najavili, poligoni su održavani, pucači bili spremni. Usklađenom paljbom ispucano je čak 990 granata sa 196 lansirnih rampi, a sve na osnovu koordinata koje su stizale iz radarskih centara.

Bilo je i efekta. Mada su oblaci bili tamni, visoki čak 16 kilometara, raketna paljba je usitnila upravo središte ledenih santi. Na trećini zahvaćene teritorije nije palo ni gram leda, dok su ledene bobice na preostaloj površini bile uglavnom sitne.

Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometereološkog zavoda, smatra da bi, da nije bilo reakcije, šteta bila dvadeset do trideset puta veća, možda i više. Krupnije grudve padale su u dva sasvim manja regiona, pre svega u okolini Brusa.

Zaštita putem osiguranja je primenjiva na svim agrarnim poljima, kako ratarske, tako i povrtarske i voćarske proizvodnje. Tu su naravno i osiguranja goveda, svinja, živine.

Ceo sistem funkcioniše tim bolje što je više osigurano, tada su osiguravajuće kuće u prilici da snize cenu po hektaru, odnosno po grlu stoke. Izvanredna je nadopuna tehnološkoj zaštiti i dobit se ispoljava upravo u onim nepogodama kada je izostao efekat tehnološke zaštite.

Sukob interesa

Pa zašto onda u Srbiji ne funkcioniše sistem osiguranja u poljoprivredi, mada država od pre nekoliko godina osiguranje seljaka subvencioniše sa 50 odsto premije?

Odgovor je u poziciji procenitelja šteta. U nas procenu obavljaju stručnjaci zaposleni u osiguravajućim kućana, upravo oni iz čijeg prihoda bi trebalo da se isplati nadoknada.

Takvom pozicijom procenitelji su u sukobu interesa, da li da procene prema savesti i stručnom sagledavanju posledica ili prema interesima osiguravajuće kuće čiji su službenici? Dilema takve vrste rešava se gotvo instiktivno, u korist  sopstvene kompanije, indirekto u ličnu.

Svojevremeno, tokom socijalističkog perioda, procenitelji su, usmereni važećom ideologijom, prema društvenim kombinatima bili mnogo tolerantniji nego prema seljacima, pa su iste posledice kada se dogode na imanju kombinata procenjivali i duplo većim nego kada se dogode na imanju paora. Takvim pristupom dodatno su umanjili poverenje potencijalnih klijenata.

Izbori ispred poljoprivrede

Ako Srbija želi da razvije agrarno osiguranje ne bi trebalo ni da previše pametuje, niti da Vučić obećava. Prvi potez je da se procenitelji pravno osamostale, kakva je, inače, praksa u zemljama razvijenog  agrara.

Tako bi došli u poziciju da žive od kvaliteta i korektnosti sopstvenih procena, a ne od uklopljenosti u celinu osiguravajuće kuće, neuporedivo šireg opsega delatnosti. To bi bio početak izgradnje osigranja, sve dotle je poigravanje, a novac koji država odvaja za subvencionisanje seljaka ili, pak, za nadoknadu paorima čije je voćnjake led potukao, je bačen kroz prozor, bez trajnijeg efekta na srpsku poljoprivredu.

Naravno, efekat postoji, ali na rezultate izbora.

Autor: 021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Džoni Vajsmiler
    27.05.2020 12:20
    KOLONIJALNA VLAST
    Vučić je seljake su pretvorio u najobičniju stoku.
  • Milovan Holandija
    27.05.2020 11:01
    Narod je isti kao i politicari
    Znate kako kaže naš seljak na pitanje"Koga ćete glasati na izborima" naš seljak odgovara"Ko da više para svi su isti ko da najviše para za glasa njega glasam...".

    Nakon toga četiri godina zapomaže kako ga lopovi od političara:

    -kradu
    -traže da se učlani u stranku na vlasti
    -obmanjuju
    -teraju na mito i korupciju
    -zdravstveni sistem mu se raspada,zakazuju mu operacije za osam godina unapred.
    -lopovi klasični obijaju kuću i pljačkaju a policija vodi doživotnu"istragu".
    -sin i ćerka mu ostali bez plate radili par meseci dinara nisu dobili i nema šanse da dobiju svoju pošteno zarađenu platu.

    Sve psuje i proklinje nakon četiri godina kada opet dođu izbori pita komšiju"komšija raspitaj se molim te,koliko plaćaju ovog puta imamo glasova pet članova porodice,evo mi bi da ih glasamo ja,ćerka,žena,sin i snaja raspitaj se ko najviše plaća da ga glasamo i da uzmemo PARA trabaju nam PARE da platimo račune za struju a i unuka će sad u školi treba para za sveske i školski pribor...".

    "Svaki narod ima vlast kakvu i zaslužuje.Da je narod bolji imao bi i bolje političare..."-Sokrat.
  • Anonimus
    27.05.2020 10:48
    Odlično uočeno i objašnjeno foliranje države kako pomaže seljacima, svaka čast!
  • Zver
    27.05.2020 10:39
    Seljak
    Daju oni tedovno % političarima. To tako godinama funcioniše. Isti su.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest