RGZ demantovao pisanje "Pištaljke" o nabavci satelitskih snimaka

Odgovor RGZ-a na tekst koji je preneo i 021.rs, prenosimo u celosti:

 

"Tekst pod nazivom "RGZ za milion evra kupio loše satelitske snimke, sad dižemo kredit od 21 milion evra za nove od iste firme" od 22. maja 2020. godine obiluje nizom neistinitih i netačnih informacija, sročenih paušalno i tendenciozno, a bez utemeljenja u stvarnim činjenicama", kaže direktor RGZ-a Borko Drašković. 

 

Pre svega, neistinit je navod da RGZ pregovara o kupovini novog seta satelitskih snimaka sa privrednim društvom "Vekom Geo d.o.o.", a iz razloga zato što navodno prvobitni snimci iz 2016. godine nisu bili dovoljno dobrog kvaliteta, pa ih je potrebno ponoviti i još jednom platiti, ali za mnogo veći novac.

 

Ne radi se ni o kakvoj ponovnoj kupovini snimaka, već se radi o nastavku, odnosno, realizaciji IV faze projekta pod nazivom "Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji", finansiranog od strane Međunarodne banke za obnovu i razvoj (dela Svetske banke). 

 

Takođe, u spornom  tekstu tendenciozno je navedeno kako je satelitski snimak kupljen 2016. godine bez tendera, što je imalo za cilj da čitaoce navede da se radi o nekakvim zloupotrebama. Snimak je zapravo kupljen putem direktne pogodbe od firme "Vekom Geo d.o.o.", a što je bilo izričito odobreno od strane Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Zašto baš "Vekom Geo d.o.o."? Iz jednostavnog razloga jer je upravo ovo privredno društvo ekskluzivni distributer firme "Maxar/Digital Globe/European Space Imaging", jedinog prodavca satelitskih snimaka rezolucije 30 centimetara na ovim prostorima i u tome nema ničega spornog.

 

Snimci 2016. godine satelitski jesu bili plaćeni skoro milion evra, a cena je procenjena s obzirom na kvalitet snimaka napravljenih u tom trenutku. Na ovom mestu potrebno je ukratko objasniti kako funkcioniše procedura pribavljanja satelitskih snimaka. Naime, satelit, koji kruži oko Zemlje dobija zadate kriterijume, odnosno, iznad kog područja treba da napravi snimke. Pitanje je slučaja kakve će vremenske prilike biti u trenutku kada satelit kruži iznad područja čije snimke treba da napravi. U skladu sa kvalitetom snimka, formira se i cena. Svakako, postoji mogućnost da se dobijeni snimci do neke mere poboljšaju i obrade. Zbog toga je i RGZ, u postupku kontrole kvaliteta zatražio od firme "Vekom Geo d.o.o." da ta poboljšanja i uradi, koliko je to moguće (nije isticao reklamacije, kako se tendenciozno navodi u tekstu, već zahteve da se što je tehnički više moguće obrade dobijeni snimci). Takođe, na raspolaganju je bila i opcija tzv. "napredne obrade" koju uslugu je mogla da pruži samo kompanija "Maxar/Digital Globe/European Space Imaging", a što je bilo izuzetno skupo u tom trenutku i jednostavno RGZ nije imao sredstava da plati takvu uslugu, pa je bilo svrsishodno prihvatiti snimke takve kakvi jesu, jer su se mogli koristiti u značajnom obimu. 

 

U spornom tekstu se pogrešno navodi kako je RGZ u svom izveštaju rekao da se za milion evra mogu dobiti samo snimci takvog kvaliteta da njih nije moguće koristiti! Nigde u izveštaju ne piše tako nešto, već je "Pištaljka" i sama navela da se radi o parafraziranju reči predstavnika RGZ-a. Parafraziranju koje je prešlo granicu dobrog i etičkog novinarstva. 

 

U jednom pasusu se navodi da je zbog loših satelitskih snimaka navodno dovedeno u pitanje zakonitost postupka ozakonjenja objekta, što je naivna i činjenično netačna konstatacija. Pre svega, postupak ozakonjenja objekata ne radi RGZ, već Sekreterijat za poslove ozakonjenja objekata, pa je potpuno nejasno u kom pogledu je dovedena u pitanje zakonitost ozakonjenja. Upravo iz razloga što se neki objekti nisu mogli videti iz snimaka dobijenih 2016. godine, potrebno je uraditi novo snimanje. Satelitski snimci područja obnavljaju se na periode od tri do pet godina, što je praksa gotovo svih zemalja sa uređenim zemljišnoknjižnim sistemima, a da je zaista tako potvrđuju predstavnici Svetske banke, što je i navedeno na kraju spornog teksta. 

 

U jednoj jedinoj rečenici, gotovo amaterski i bez ikakvih dodatnih dokaza, navodi se da zaposleni u RGZ-u uporno traže reakciju Vlade na ponašanje rukovodstva? Naprotiv, Geo Sindikat, kao najveći reprezentativni sindikat, podržava reforme koje sprovodi RGZ, shvatajući u potpunosti benefite koje će doneti reforma i nejasno je o kakvim reakcijama je reč.

 

Da sporni tekst obiluje paušalnim i dokazima nepotkrepljenim navodima, govori i naredna tvrdnja "Pištaljke" da su zaposleni u RGZ-u organizovali dva štrajka zbog neslaganja sa rukovodstvom, ali ne govori nigde šta je neposredni povod za štrajk. Projekat unapređenja zemljišne administracije svakako nije. 

 

Dalji navod u spornom tekstu je potpuno nepovezan sa temom članka i ima za cilj da navede čitaoca da je RGZ u svojim poslovnim angažmanima iz nekog razloga pogoduje baš firmi "Vekom Geo d.o.o." a što nije istina. Naime, novinarima "Pištaljke" zasmetalo je što je društvo "Vekom Geo d.o.o." putem javne nabavke dobio posao vredan 12.391.483 dinara za nabavku najnovije verzije postojećih softvera za obradu snimaka iz vazduha. Rečenica da je "Vekom" bio jedini učesnik na tenderu ima za cilj da čitalac stvori utisak da se opet radi o nekakvoj zloupotrebi. Međutim, odgovor je vrlo jednostavan i zapravo "Vekom" i jeste bio jedini ponuđač  na tenderu, s obzirom da ima ekskluzivnu licencu za obradu i održavanje softvera koji koristi RGZ (Intergraph/Erdas/Bentley/TerraSolid). Dakle, RGZ ima softver koga koristi već duže vreme i logično je da će za unapređenje ovog softvera da angažuje firmu koja ima licencu da taj posao i obavi.

 

Konačno, ocena 4 koju je Svetska banka dala srpskom katastru za uspešnost u sprovođenju projekata je najbolja moguća, budući da implicira dalju saradnju i unapređenje (za razliku od ocena 5 i 6 koje jesu najviše, ali podrazumevaju privođenje kraju reformi, što u ovom trenutku ne bi pogodovalo RGZ-u budući da je reforma u toku i da je potrebno raditi na poboljšanju u više segmenata poslovanja).