GLIC: LGBT+ osobe u vreme krize izložene dodatnim problemima

Takođe, nepriznata uloga LGBT+ partnera u zakonodavstvu Srbije  i otežan pristup zdravstvenim uslugama predstavljaju još neke od specifičnih problema koji se, posebno u vreme krize, reflektuju na kvalitet života LGBT+ osoba.

“Upozoravamo da pandemija Covid-19 može dovesti i do porasta porodičnog nasilja i zlostavljanja LGBT+ osoba, naročito mladih, zbog dužeg boravka u kući sa članovima porodice koji ne prihvataju njihovo seksualno opredeljenje ili rodni identitet. Nasilje u porodici posledično uzrokuje i druge probleme poput anksioznosti, depresije, čak i suicidalnih misli”, saopštava GLIC.

Podsećaju na rezultate Godišnjeg LGBTI+ istraživanja, koje su neposredno pre početka epidemije u našoj zemlji sproveli IDEAS i GLIC, i koji upozoravaju da je nasilje u vrhu liste problema sa kojima se LGBTI+ osobe svakodnevno suočavaju, te je čak 59 odsto ispitanih navelo da je u poslednjih godinu dana bilo izloženo nekom obliku nasilja – od emocionalnog, koje je najučestalije, do fizičkog.

“Još jedan od problema sa kojim se suočavaju LGBT+ osobe, posebno u vreme pandemije Covid-19, jeste otežan pristup tržištu rada, dok je glavni egzistencijalni rizik gubitak posla s obzirom da veliki broj LGBT+ osoba radi i u neformalnom sektoru ili na privremenim ugovorima. Kako bismo pomogli LGBT+ osobama da se suprotstave diskriminaciji i zlostavljanju na tržištu rada, u okviru kampanje #UvekSvoji, pokrenuli smo portal https://ispostuj.me koji nudi kako informacije, tako i direktnu podršku LGBT+ osobama kojima je potreban savet zbog doživljene diskriminacije ili zlostavljanja, kao i onima koji smatraju da njihova kompanija ne tretira na jednak način sve zaposlene”, navode u GLIC-u.

Pozivaju nadležne institucije, ali i poslodavce, da, uprkos zdravstvenim, ekonomskim i drugim izazovima sa kojima se naše društvo trenutno suočava, više pažnje posvete zaštiti prava LGBT+ osoba i drugih ugroženih grupa poput osoba sa invaliditetom, starijih, osoba koje žive sa HIV-om, kao i najsiromašnijih.

Nedovoljna briga o ranjivim društvenim grupama može prouzrokovati dodatni strah i odustajanje od traženja pomoći – od zdravstvenih usluga do policijske zaštite, ali isto tako ima negativan uticaj na celokupno društvo, s obzirom da od efikasnosti države da pruži podršku ranjivim grupama u situaciji krize zavisi i brzina i stepen oporavka nakon krize, zaključuju.