Pominje se mogućnost njegovog odlaganja, ali i organizovanje bar dela popisa onlajn, navode
"Novosti".
Na popisu 2011. godine kao novo pitanje, a u skladu sa praksom EU, uvedeno je izjašnjavanje o invaliditetu, koje se kod nas prvi put pojavilo. Sada bi to trebalo da budu, prema rečima demografa Vladimira Nikitovića iz Centra za demografska istraživanja, pitanja o muškom fertilitetu. Do sada su samo žene pitane koliko imaju dece, a sada bi na to trebalo da odgovore i muškarci. Time će se, praktično, osim o bračnim izjašnjavati i o vanbračnim potomcima.
"Ostale zemlje već odavno imaju to pitanje. Pokrenuli smo ovu temu još pred prošli popis, ali nismo uspeli. Sada je iza toga stao Centar za demografska istraživanja i naišli smo na razumevanje", kaže Nikitović.
U Republičkom zavodu za statistiku, kako kažu, pomno prate zdravstveno stanje nacije, pa će popisivanje građana od toga zavisti.
"Redovno pratimo epidemiološku situaciju, procenjujemo rizike i razrađujemo različite strategije za sprovođenje Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. Između ostalog, razmatramo i sve prednosti i nedostatke, kako onlajn popisivanja, tako i drugih metoda prikupljanja podataka u vanrednim okolnostima", kaže za "Novosti" načelnica Odeljenja za popis stanovništva RZZS Ljiljana Đorđević.
Kako napominje, sadržaj Popisa već je definisan Zakonom o popisu, koji je usvojen u februaru. Prema njemu, o građanima se prikupljaju lični podaci: ime i prezime, ime roditelja, pol, datum rođenja, jedinstven matični broj, adresa, državljanstvo, mesto rođenja, mesto iz kog se osoba doselila, datum i razlog doseljenja, period boravka u inostranstvu, bračni status, da li osoba živi u vanbračnoj zajednici, broj dece i njihove godine, nacionalna pripadnost, maternji jezik, veroispovest, obrazovanje, mesto školovanja, način putovanja u školu, pismenost, ekonomska aktivnost, zanimanje, delatnost, mesto rada i način putovanja na posao.
O odsutnim članovima prikupljaju se podaci o razlozima i dužini odsustva, mestu boravka, učestalosti vraćanja, dok se o privremeno prisutnima uzimaju informacije o razlogu i dužini prisustva, mestu stalnog stanovanja i učestalosti odlazaka tamo.
Na pitanje "Novosti" kako će u popisu biti tretirane npr. transrodne osobe - one koje su promenile lična dokumenta, ali i one koje to nisu, Ljiljana Đorđević kaže:
"U popisu se svi odgovori na pitanja unose u upitnike isključivo u skladu sa izjavom ispitanika. Svaka osoba može slobodno da se izjasni o svom polu, bez obzira na to kako se vodi u dokumentima. Ovo pitanje spada u korpus ličnih pitanja, kao i izjašnjavanje o veroispovesti i nacionalnoj pripadnosti, u vezi sa kojima se građani takođe slobodno određuju."
Osim ličnih podataka, Zakon je precizirao i koji podaci se prikupljaju o domaćinstvima, stanovima i drugim nastanjenim domaćinstvima. Recimo, adresa stanovanja, ukupan broj članova domaćinstva, srodnički i porodični sastav, osnov po kom porodica koristi stan i da li se članovi bave sopstvenom poljoprivrednom proizvodnjom. Upisuju se i adresa i vrsta stambenog prostora u kome neko živi, površina, oblik svojine, broj soba, opremljenost instalacijama i pomoćnim prostorijama, vrsta energenata koje se koristi za grejanje, sprat na kom se stan nalazi, podaci o zgradi u kojoj je.
Šta se očekuje od novog popisa
"Svakako očekujemo smanjenje ukupnog broja stanovnika u odnosu na prethodni popis, 2011. godine, dalje pražnjenje ruralnih područja, porast prosečne starosti stanovništva i naročito porast udela starih u ukupnom stanovništvu. Prema procenama, sredinom 2019. godine imali smo 6.945.235 stanovnika (pri čemu u procene nisu uključene spoljne/međunarodne migracije), prosečna starost iznosila je 43,3 godine, a svaki peti stanovnik je imao 65 ili više godina", kaže Đorđević.
Demograf Ivan Marinković iz Centra za demografska istraživanja kaže da je u našim uslovima, kada imamo demografski staru Srbiju, koja ne koristi masovno internet i kompjuter, popis koji rade uživo popisivači, najdelotvorniji.
"Nije realno očekivati da se sami popišemo onlajn kao što to rade Estonci. Mi smo daleko od toga. Mislim da nije veliki problem da se popis obavi uživo i da popisivači, ako bude potrebe, ulaze sa maskama u stanove. A ako ne bude moguće, realnije je da ga odložimo na godinu ili dve, što se već dešavalo", kaže Marinković.
Kazne za laganje ili ćutanje
Svi prikupljeni podaci moraju biti zaštićeni od nelegalnog pristupa i korišćenja, a zakonodavac je predvideo i kazne. Ako građanin o sebi, odsutnoj osobi ili detetu mlađem od 15 godina da netačne ili nepotpune podatke ili odbije da odgovori, kazna je od 20.000 do 50.000 dinara.
Ukoliko popisivač ne obavlja posao po propisu, ako ne vodi računa o tačnosti podataka, ne čuva tajnost ličnih podataka ili insistira da se neko izjasni o nacionalnosti i veroispovesti iako ovaj to odbija, kazna je od 30.000 do 50.000 dinara.
Sankcija je predviđena i za proneveru novca sa podračuna popisne komisije - od 50.000 do 100.000 dinara.
Poslednji popis sproveden je u oktobru 2011. godine. Srbija je tada imala 7.186.862 stanovnika, broj domaćinstava iznosio je 2.487.886, a broj nastanjenih stanova 2.423.208. U zemlji je bilo 48,69 odsto muškaraca i 51,31 odsto žena. Prosek godina bio je 42,2, a starijih od 65 je bilo oko 17 odsto.
.jpg "Saobraćaj umeren, očekuje se više vozila na autoputevima i ka graničnim prelazima tokom dana")
Komentari 37
Vojvođanke i
Trend rasta je bio veoma vidljiv već na prošlom popisu.
Svetlana NS
Neven
Pitam se kad bi prestali slati pare kako bi smecari u tvom mestu bili placeni i da li bi nosili smece? Onda bi i ti osetio da je Smrdija.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar