U Upravi za sprečavanje pranje novca nisu odgovorili na pitanja
Glasa Amerike, a u kabinetu direktora je rečeno da su pitanja "prosleđena dalje".
U Republičkom javnom tužilaštvu su u pisanom odgovoru Glasu Amerike naveli da je "proverom kroz evidencije utvrđeno da u RJT nije evidentirana informacija niti izveštaj u vezi sa navedenim slučajevima".
U Tužilaštvu za organizovani kriminal su rekli da ni kod njih ne postoji predmet u vezi sa istragom ovih organizacija, niti da je od njih potekao zahtev Upravi da proveri bankovne račune. Više javno tužilaštvo u Beogradu nije odgovorilo na pitanja.
Zbog čega su pod istragom za pranje novca i finansiranje terorizma i da li je nešto otkriveno, već mesec dana pokušavaju da saznaju i oni koji su na spisku. Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa kaže da su obratili i Upravi i bankama, ali da nisu saznali ništa konkretno.
"Nažalost, i od jednih i od drugih, doduše rok za banke još nije istekao, dobili smo odgovor da oni po Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ne mogu da nam daju informacije, jer su te informacije tajne. Tako da smo došli u ćorsokak zato što nismo dobili nikakve informacije, a s druge strane nam informacija da se pozivaju na tajnost podataka i tajnost u vezi sa istragom govori da i dalje drže početnu poziciju da smo mi pod sumnjom i da postoji neka istraga protiv svih ovih organizacija", navodi Stojanović.
Stojanović ističe da se teza o „tajnosti istrage“ ne slaže sa onim što je rekao v.d. direkrora Uprave za sprečavanje pranja novca Željko Radovanović - da je reč o "rutinskoj proveri finansiranja", jer takva provera ne bi bila tajna.
"Ovo nam i dalje deluje, a delovalo je i tada kao politički pritisak. Jednostavno, ne može da bude rutinska provera kad vi od 35 hiljada organizacija koje postoje u Srbiji izaberete 0,01 odsto i da su sve organizacije na tom spisku poznate, to jest da se bave ili ljudskim pravima, ratnim zločinima, monitoringom rada vlasti... Ovo od početka deluje kao politička provera", kaže ona.
Advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić objašnjava da, prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, ne postoji rutinska provera nečijeg bankovnog računa, već da se proverava na osnovu dojave o nekoj sumnjivoj aktivnosti ili ako se utvrdi osnov sumnje.
"Postoji zakonom utvrđen mehanizam u kojem subjekti, koji su nosioci obaveza, obaveštavaju Upravu o sumnjivim transakcijama i to je vrlo širok krug subjekata - tu su čak i advokati, berzanski dileri, trgovci nekretninama, banke… Ali, da bi Uprava sama zatražila, a pogotovo zatražila informacije o svim transakcijama nekog subjekta, potrebno je da postoje osnovi sumnje. Postojanje osnova sumnje nije stvar nekakve intuicije, naslućivanja, osnovi sumnje su skup nekakvih činjenica koje jemče nekakvu izvesnost i ukazuju na mogućnost da se taj ko je predmet osnova sumnje bavi nekakvom nezakonitom aktivnošću. Dakle, to mora da postoji i da bude konkretno da li se neko sa spiska bavi finansiranjem terorizma ili pranjem novca. Ovo nema nikakvo pravno uporište", objašnjava Šabić.
Predstavnici organizacija i pojedinci sa spiska Uprave, ne znaju ni zašto, niti kome su sumnjivi njihovi bankovni računi.
"Mi na kraju krajeva ne znamo ko je inicijator cele stvari. Postoji telo koje treba da odlučuje gde je rizik i u čemu se prepoznaje. Znamo da naše banke nisu videle ništa što liči na pranje novca ili bilo šta slično na našim računima, jer nam je to rečeno, tako da nismo došli do toga čija je ovo ideja", kaže za Glas Amerike Branko Čečen, direktor Centra za istraživačko novinarstvo, koji je takođe pod istragom Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.
Urednik istraživačkog portala KRIK Stevan Dojčinović, koji je u svojim pričama pratio istrage Uprave za sprečavanje pranja novca, kaže ova istraga traje dugo s obzirom na to da Uprava obično brzo od banaka dobije podatke i da potom može brzo da ih analizira.
Osim što se ne zna koliko će da traje, pitanje je i da li javnost zvanično biti obaveštena o epilogu istrage.
"Oni mogu da zaključe istragu i kažu da nema nikakvog krivičnog dela i da javnost nikada ništa ne sazna. Ali jedan od scenarija može biti da ćemo saznati preko tabloida. Postoji šansa da ćemo na kraju da vidimo šta su oni u toj istrazi našli na naslovnim stranama Informera, Srpskog telegrafa i takvih tabloida. Možda se istraga i vodi zbog toga. Mene ne bi čudilo da se u ovoj zemlji skupljaju neki podaci samo da bi se dali meci tabloidima za političke obračune i obračune sa medijima", kaže Dojčinović.
Tekst u celini čitajte
OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "VIDEO Vozač JGSP")
.jpg "Svi predsednikovi")
_sudnica.jpg "Sutra potpuni štrajk pravosudnih organa:")
Komentari 5
Razmažena država
Zlostavljanje "za medalju" ?
Toliko je dvolično
Država je računala mladi će volontirati za crkavicu i dobijati par novčića sa zapada, a ministarstva će služiti da uhlebljavanje neradnika i neznalica kojih nije briga za državu i društvo.
To je smešno i toliko jadno da sada krivi one koji su jadni morali da preuzimaju njen posao ...
Hajde da ministarstva rade pa da razumemo da se žale da im NVO otima posao a mediji kleveću --- ali ona ne rade --- pa šta treba, da sve stane i svi poumiru da bi država bila srećna ?
Dežurni krivci?
U svakom slučaju nije ni čudo da se pokreće istraga kad ih godinama optužuju da im je cilj uništavanje našeg društva i države.
Da li je neko pokrenuo istragu kako su se nezadovoljavajući slučajevi za koje se optužuju mediji i NVO uopšte desili ?
Može izgledati da su oni dežurni krivci za sve probleme u državi i društvu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar