Srbija, Kosovo i predsednik SAD Donald Tramp stavili su u petak u Beloj kući svoje potpise na ono što Vašington vidi kao istorijski sporazum o "normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Kosova". Za Srbiju u pitanju je "bilateralni sporazum sa SAD", za Kosovo medjudržavni sporazum sa Srbijom, a za EU je u pitanju "dokument" za koji znaju da postoji.
Pored različitih interpretacija različitih papira koje su potpisale različite strane, ono što je jasno iz uvida u završne tekstove jeste da se ekonomski i politički pristup prepliću kroz skup raznih tema od infrastrukturnih projekata, trgovine, energetike, religijskih sloboda, prava LGBT populacije do 5G mreža i odnosa sa Izraelom.
I dok specijalni izaslanik američke administracije Ričard Grenel ovakav sporazum opisuje kao "rezultat drugačije vrste diplomatije američkog predsednika Donalda Trampa", sa druge strane Atlantika takav pristup vide kao jednostran i tipično "privatni pristup" predsednika Trampa zasnovan na trgovini u širem smislu te reči.
"U pitanju je neobavezujući dokument koji najviše služi proglašenju nekog velikog i istorijskog uspeha, kao što je sve istorijsko kod predsednika Trampa. U dokument je ušlo sve što je moglo da koristi Trampovom cilju dva meseca pre izbora u SAD, a na šta su mogli da pristanu Srbija i Kosovo", izjavio je za DW član Saveta za demokratizaciju politike iz Berlina Bodo Veber.
Za razliku od trenutne američke administracije, nemački analitičar smatra da se politički konflikt ne može rešiti ekonomskom normalizacijom, niti da može doći do "ekonomske normalizacije bez rešenog odnosa medju državama".
Veber ukazuje na činjenicu, koje su svesni i u EU kao i na Zapadnom Balkanu, a to je da zbog velikog uticaja SAD i predsednika Trampa ni Kosovo ni Srbija nisu bili u prilici da odbiju proces koji organizuje Vašington, ali i da veliki deo dogovorenog u Beloj kući uopšte nema veze sa rešavanjem konflikta Srbije i Kosova.
Brisel prima na znanje, ali "ne vidi" istorijski sporazum. Na informacije o "istorijskom dogadjaju" u Vašingtonu, zvanični Brisel gotovo da nije ni reagovao. Tek na insistiranje medija da EU, kao glavni posrednik u dijalogu Beograda i Prištine, da svoju ocenu dvodnevnih dešavanja na najvišem političkom nivou u Beloj kući, oglasio se samo portparol šefa diplomatije EU Peter Stano.
"Primili smo k znaju potpisivaje dokumenta izmedju Beograda i Prištine u Beloj kući u Vašingtonu. Očekujemo da pozdravimo dve strane koje će tokom vikenda i sledeće nedelje nastaviti rad na sveobuhvatnom sporazumu za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova na osnovu međunarodnog prava i evropskih kriterijuma", poručio je Stano.
Nezvanično u Briselu kažu da više od papira i potpisa žele da vide i održivu primenu dogovorenog. Istovremeno, Brisel naglašava da je cilj dijaloga koji se vodi pod okriljem EU rešavanje svih otvorenih pitanja izmedju Srbije i Kosova, jednom zauvek, kroz pravno-obavezujući sporazum.
Analitičari ukazuju na to da prve rezultate i ozbiljan i konzistentan rad na obnovljenom dijalogu Beograda i Prištine ne bi trebalo da se očekuje bar do novembarskih izbora u SAD koji će u mnogome odrediti buduće odnose Brisela i Vašingtona pa i pogledu dalje normalizacije odnosa Srbije i Kosova, dodao je DW.
.jpg "Umrla majka osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić")
.jpg "CINS: Naprednjake obučavali EU posrednik u dijalogu sa opozicijom i savetnik Borisa Džonsona")
.jpg "Vesić: Još uvek nisu dogovoreni detalji oko Generalštaba, neće biti zakup na 99 godina bez naknade")
.jpg "Jak vetar otežava vožnju širom Srbije")
Komentari 7
sima s
- Nije pravno valjan zato sto po vazecem Ustavu, sve medjunarodne ugovore potpisuje Vlada Srbije - koja ni posle 2 meseca od izbora nije formirana. A ona bivsa nema ovlascenja za tako nesto.
adnando
1
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar