U Srbiji više od 55.000 domaćinstava angažuje radnike za kućne poslove

Autor: Tanjug

Info

19.10.2020.

07:12

Procenjuje se da u Srbiji više od 55.000 domaćinstava u proseku godišnje angažuje radnike za kućne poslove privremeno ili povremeno.

U Srbiji više od 55.000 domaćinstava angažuje radnike za kućne poslove

Foto: Pixabay

Takođe se procenjuje i da oko 10.000 radnika, uglavnom žena, radi godinama na takvim poslovima, a da nisu prijavljeni i da im za to ne ide radni staž.

Analiza NALED-a pokazala je da bi u ovoj, ali i u još nekim oblastima korisno bilo da se primeni elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika koji je zaživeo u poljoprivredi i dao dobre rezultate. Za godinu i po od kada je uveden ovaj sistem u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca je porastao više nego 10 puta - sa 3.500 na oko 42.500 radnika, čime je praktično prepolovljen broj onih koji su u ovom sektoru radili na crno.

Uz određena prilagođavanja, elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi mogao da bi da se proširi i na druge delatnosti, naročito u kućnim i pomoćnim poslovima čuvanja dece, starih lica, kućnih ljubimaca, poslove čišćenja i održavanja, dostave hrane, u građevinarstvu i drugim sličnim poslovima, kažu predstavnici NALED-a.

Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radi na crno, a pored poljoprivrede, najviše ih je još u turizmu i ugostiteljstvu (15,1 odsto) i građevinarstvu (11,3 odsto), dok na kućnim i pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora i bez prava na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu za svaki dan koji provede na poslu.

Direktorka tima za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović kaže za Tanjug da bi kao stimulans za one poslodavce ili fizička lica koja angažuju radnike na ovaj način, naročito za kućne poslove ili poslove čuvanja dece, možda mogli da se uvedu određeni vaučeri, različiti popusti i stimulacije. Sistem vaučera postoji u Mađarskoj i pokazao se kao dobar.

Ističe da kada su u pitanju kućni poslovi, mnogi, prevashodno žene, i po dvadesetak godina rade takve poslove a da nemaju ni dan radnog staža, nisu prijavljene i nemaju nikakve prinadležnosti osim zarade.

"Procenjuje se da oko 55.000 domaćinstava u zemlji angažuje pomoć u kući i da oko 10.000 radnica radi takve poslove i zato pokušavamo da nađemo način da budu registrovane, da imaju zdravstveno i socijalno osiguranje i da poslodavac za njih plaća porez", kaže Bojović.

Kako navodi, u NALED-u pripremaju materijale i analize i spremni su da daju predloge čim se formira nova vlada.

U Ministarstvu rada kažu da će radno angažovanje osoba koje obavljaju pomoćne poslove u kući kod više porodica u toku jednog meseca, biti regulisano poput sezonskih radnika u poljoprivredi u određenim delatnostima, prema Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima.

Zakon priprema radna grupa resornog Ministarstva, a prema nacrtu u određenim delatnostima u slučaju povrede na radu osobe koje se bave sezonskim poslovima imale bi pravo na zdravstveno osiguranje, a za svaki radni dan bili bi im uplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Ovca

19.10.2020 • 12:35

Gospoda

Bravo!!! Vodite statistiku, drugo i ne znate nista da radite!!!!!

1 2 -1
Jakov

19.10.2020 • 11:28

200 eura stan naplačuju

Tašta mi je u Srbiji 82 godina žena vitalna s vremena na vreme pozove kućne pomoćnice preko oglasa i Interneta prošlog puta pre 20 ak dana nam je tražila da joj pošaljemo hitno 200 eura za čistačice.Pitam"A zašto toliko" kaže tašta"to je najeftinije što sam našla sve ostale rezervisane neće niko ni za 200 eura više da dodje da čisti".

Trosoban stan u okolini Beograda detaljno sredjivanje i čišćenje stana.Dva dana su radile njih dve sestre higijeničarke 200 eura 25 hiljada dinara su naplatili svoj rad.15-16 sati sve zajedno kaže tašta da su radile.Lepo uradjeno kaže tašta zadovoljna ali 200 eura.I to kaže 50 telefona je zvala pre njih ni za 200 eura više niko neće da priča za veće stanove generalno čišćenje.Tepih,pakovanje stvari pranje stvari posudje prozori i klasican ddd tretman na kraju.

Jedno moje iskustvo o radnoj snazi u Srbiji.To što je ostalo od radne snage u Srbiji.

A narod na parovima,zadruzi,kladionici,šeta kerove u parku i čeka kvalitetne radnike za 20 eura dnevnice i mašta o zemlji "jeftine radne snage".Kako da ne.Ima ih iza ugla samo ih treba dozvati da dodju treba uzeti megafon i izaći na ulici sa 20 eura i reći"Ajmo narode evo 20 eura ko hoće da mi očisti stan..."

Nema više normalnih radnika.NE postoje.Postoje samo prevaranti i hoštapleri gde pri prvih deset minuta posla shvatite da se radi o personama totalnom nestručnim za ono što se prikazuju na Internetu ili postoje normalni radnici koji ispod 100 eura po danu ne kreću.Ko ne veruje neka okrene oglase.

3 1 +2
/

19.10.2020 • 11:12

/

taj naled je obecao reformu poredkog sistema pa je od svega ni 200e neoporezivo.
zbog toga je ova pobuna frilensera

0 1 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.