Mere koje je država propisala radi suzbijana posledica usled bolesti covid-19 i koje podrazumevaju odlaganje plaćanja poreza i doprinosa dovele su do toga da će porodilje čiji su poslodavci koristili ovo pravo dobiti u ne malom iznosu umanjenu naknadu zarade na porodiljskom odsustvu, piše portal Bebac.
Strani proizvođač guma dobio subvenciju od 84.000 evra po radniku u jeku korone
U jeku epidemije korona virusa, tokom koje je država izbegavala oštrije mere kako bi omogućila da privreda koliko toliko radi i puni budžet, Komisija za kontrolu državne pomoći odobrila je subvencije od 41 miliona evra japanskoj kompaniji Tojo tajers koja se priprema da uloži još 300 miliona u otvaranje pogona za proizvodnju pneumatika u Inđiji koji će zaposliti 523 radnika.
Foto: Pixabay
Kada se dodeljenoj subvenciji doda vrednost poklonjenog zemljišta, 64 hektara koje je Poreska uprava procenila na oko tri miliona evra, po iznosu dobijene pomoći, nešto više od 84.000 evra po radniku, Tojo tajers se svrstao u sam vrh top liste po visini subvencija po glavi zaposlenog, odmah iz Fijata, piše "Danas".
– Mislim da nije moguće izračunati koliko je ukupno subvencija dato stranim firmama jer, iako se pominjao iznos od oko milijardu evra, ja ne bih stao iza te cifre jer se ne zna od kada računica počinje, ima tajnih ugovora i onih koji se još nisu završili. Ne znamo ni kolike su u narednom periodu naše obaveze prema firmama koje su već tu, evo Fijatu ćemo i naredne godine davati subvenciju, ali ne znamo ni koliko, čak ni koliko je do sada dato i da li imamo obavezu da dalje dajemo. A sa tom kompanijom smo samo gubili – kaže za taj list Milan Kovačević, konsultant za investicije i dodaje da neke iznose nikada nećemo saznati.
On objašnjava da nema kriterijuma kod privlačenja investitora, dovode se obično oni koji zapošljavaju najnekvalifikovanije, pa vlast sada to pokušava da popravi povećavajući minimalnu cenu rada.
– Većina tih preduzeća funkcioniše tako da se ovde nešto uveze, malo doradi i proda vani gde i iskazuju dobit, a mi ništa osim poreza i doprinosa na te niske zarade nemamo. Pri tom, poguban je njihov uticaj na druge firme iz iste grane koje nisu primile subvencije, a po pravilu je reč o domaćim preduzećima. Mi se potpuno neprofesionalno ponašamo prema stranim kompanijama jer u ovoj vlasti nema ljudi koji se razumeju u investicije. Tako se dogodi slučaj livnice u Bariču, gde smo podneli teret tri četvrtine ulaganja a da nemamo ni procenat udela u toj firmi, čiji vlasnik, ne kršeći ugovor, može odmah po izgradnji da je proda – objašnjava Kovačević i naglašava da ni za jednu od tih investicija koje smo "kupovali" ne postoji studija izvodljivosti, koliko ulažemo i šta ćemo dobiti natrag.
Predsednik poslovnog kluba "Privrednik" Zoran Drakulić, kaže za "Danas" da nije izričito protiv subvencija, ali da bi one morale da se daju i domaćim preduzećima koja po pravilu ne mogu da dođu do podsticajnih sredstava.
– Mislim da to nije korektno, ne samo ove poslednje, strašno visoke subvencije, nego i ono što se davalo unazad 15 godina. A u ovom momentu pogotovo nije u redu da se novac daje stranim investitorima, kada ne znamo kuda nam ide ekonomija ne samo naredne nego i 2022. godine, niko ne može da proceni situaciju a mi guramo strancima pare koje nemamo. Zato je situacija sa budžetom ovakva kakva jeste. To nije rezultat onoga što je država kao pomoć zbog posledica epidemije dala privredi, penzionerima i građanima. To sve ukupno iznosi 1,7 milijardi a mi imamo rupu od 4,7 milijardi. Gde su te pare – pita Drakulić.
Većina ekonomista smatra da je krajnje vreme da se prekine politika privlačenja stranih investitora subvencijama, jer najviše šteti domaćim firmama. Praktično se novcem koji oni na ime poreza i raznih dažbina uplaćuju u budžet finansira investitor koji će im biti nelojalna konkurencija jer mu je država u startu, obezbeđujući plaćanje radne snage i druge olakšice, poklonila povoljniju poziciju na tržištu.
A čini se da svaki sledeći koji se pojavi, dobija više.
Tako je Tojo tajers nadmašio prošlogodišnji "hit", još jednog proizvođača guma, kineski Linglong, koji je za investiciju u Zrenjaninu, za koju će izdvojiti 800 miliona evra i zaposliti 1.200 radnika, dobio ukupno 82,6 miliona evra – 75 u "kešu" i 7,6 miliona u zemljištu, 95 hektara koje je iz poljoprivrednog prve klase preneto u građevinsko. Sve u svemu - 69.000 evra po zaposlenom.
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg "Narodna stranka tvrdi da su dva njena člana bez obrazloženja uhapšena")
.jpg "Na Kosovu preminulo još 14 kovid pacijenata")
.jpg "Brojne zamerke OEBS-a na izbore u Srbiji: Od pritisaka na birače do rada medija")
.jpg "Izbori na pet biračkih mesta u Šapcu, građani izlaze da glasaju po treći put")
.jpg "Čekaju se konačni rezultati ponovljenih izbora u Šapcu")
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.