Međutim, informisanjem o tome i komunikacijom nadleznih institucija u potpunosti je zadovoljno svega pet odsto ispitanika, 29 odsto je uglavnom zadovoljno, a isto toliko građana se izjašnjava kao potpuno ili uglavnom nezadovoljno tom komunikacijom, utvrđeno je istraživanjem uzorka od 1.198 građana od 12 do 60 godina.
Kao glavni razlog nezadovoljstva građani naavode to što nadležne državne institucije unose nervozu i paniku i 30 odsto ispitanika je istaklo ovaj problem.
Građani smatraju da su političari u prvom planu, te da je potrebno pustiti više lekare da govore (22 odsto). Nezadovoljstvo jer nadležne institucije nisu dovoljno transparentne oko broja i stanja zaraženih, pokazalo je 16 odsto ispitanika, dok 15 odsto građana misli da nadležne institucije nisu međusobno koordinisane, odnosno da šalju različite poruke.
O pandemiji kovida građani se najčešće obaveštavaju preko društvenih mreža, (31 odsto) i televizije (30 odsto), dok 43 odsto ispitanika ne koristi zvanične veb stranice državnih institucija da bi saznalo o aktivnostima tih institucija u vezi s pandemijom.
U skladu s novim izazovima tokom pandemije KOVID-19, 24 odsto građana Srbije navodi da oseća nadu i optimizam, vera da će biti bolje preovladava kod petine ispitanika (19 odsto), 17 odsto oseća ravnodušnost, dok zabrinutost oseća 16 odsto ispitanika.
Da su zbog pandemije morali da izmene svoje poslovne aktivnosti i delatnost obavljaju od kuće, navodi 24 odsto ispitanika, više od polovine (52 odsto) nije zadovoljno radom od kuće, a tek je svaki 20 ispitani (pet odsto) zadovoljan takvim načinom rada, navodi se u rezultatima istraživanja.
Najveći broj učesnika istraživanja kaže da nije imao priliku da koristi onlajn-aplikacije za održavanje sastanaka, obuke, nastave.
Oni koji su ih koristili najčešće navode Zoom (sedam odsto) i Skype (šest odsto), a potom Google Meet i Teams (po tri odsto). On lajn-kupovinu ne koristi 44 odsto ispitanika, a, gledano po generacijama, nikada ne kupuje onlajn 57 odsto mlađih iz "generacije Z" (12 do 18 godina), odnosno 52 odsto "bejbi bumera" (od 54 do 60 godina).
"Najviše korumpirane institucije u zdravstvu"
Rezultati, koji su predstavljeni povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, pokazuju i da više od polovine ispitanika - 53 odsto - prepoznaje negativan uticaj korupcije na društvo, politiku 50 odsto, i poslovno okruženje - 34 odsto, međutim, građani nisu u potpunosti svesni konkretnih posledica koje korupcija ima na njihov lični i porodični život, pošto to prepoznaje tek svaki peti ispitanik.
Istraživanje pruža uvid u percepciju građana o korupciji i naporima koje Vlada i institucije ulažu u cilju njenog suzbijanja, kao i o dodatnim merama koje Vlada treba da preduzme u rešavanju korupcije i ostvarenog napretka u ovoj oblasti tokom poslednje dve godine, navodi se u saopštenju USAID.
Većina građana i dalje veruje da su najviše korumpirane institucije u zdravstvu - 83 odsto, inspekcije 82 odsto i sudovi 80 odsto, koji su prešli na treće mesto i poziciju koju je ranije zauzimala policija, dok policija sada zauzima četvrto mesto sa 78 odsto građana koji veruju da u ovoj insttuciji postoji korupcija, rekao je programski direktor Cesid Ivo Čolović. On je naveo i da su građani iskazali sumnju u rad institucija koje su odgovorne za borbu protiv korupcije, pa je opšti zaključak da je opalo poverenje građana u ove institucije i njihovu sposobnost i volju da se suprotstave korupciji.
Kada je reč o onome što građani smatraju da bi bila najefikasnija mera u sprečavanju i borbi protiv korupcije, 46 odsto ispitanika identifikovalo je izricanje strogih kazni onima koji nude ili primaju mito kao najefikasnije, rekao je Čolović.
.jpg "Voz koji je išao za Novi Sad udario ženu u Zemun Polju, poginula na licu mesta")
.jpg "Očekuju se gužve na putevima i graničnim prelazima zbog poslednjeg neradnog dana")
Komentari 2
Novosadjan
zzzzz
Hvala narode što si se probudio.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar