Srbija godinama unazad proizvodi sve više otpada - od 11,5 miliona tona u 2017. godini, do ukupno 12 miliona tona otpada u 2019. godini, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine. To znači da u proseku svako od nas godišnje proizvede 1,7 tona otpada.
U poređenju sa prosečnim građaninom Evropske unije, stanovnik Srbije na dnevnom nivou proizvede duplo više otpada iz domaćinstva - oko kilogram.
Sistemska rešenja ne postoje, lokalne samouprave skidaju odgovornost sa sebe, operateri vrlo netransparentno dobijaju dozvole da se bave otpadom, a na edukaciji građana niko gotovo ni da ne radi, neki su od zaključaka Državne revizorske institucije u upravo objavljenoj analizi upravljanja plastičnim otpadom u Srbiji.
U ovom izveštaju analizirano je šta su radili Grad Beograd i Grad Novi Sad kad je reč o otpadu, a zaključci nisu najbolji.
Iako je za samo dve godine (2017-2019.) proizvedeno 897.000 tona plastičnog otpada, u Srbiji ne postoji sistemsko organizovano odvojeno sakupljanje otpada. Reciklira se samo dva odsto komunalnog plastičnog otpada, iz redovnog života (to je oko 14.000 tona), a velika količina ostatka završi na nesanitarnim deponijama, u zemljištu ili u vodama.
Državni revizor naglašava da se u Srbiji nanosi ogromna šteta životnoj sredini - umesto da se primeni cirkularna ekonomija, otpad ponovo iskorišćava i time ojača privreda, kao što je slučaj u Evropskoj uniji, koja reciklira gotovo polovinu svog komunalnog otpada i deponije koristi samo kao poslednje, a ne prvo rešenje.
Lokalne samouprave poput Novog Sada odbijaju da sarađuju sa neformalnim sakupljačima sekundarnih sirovina, koji bi mogli umnogome da doprinesu upravljanju otpadom, već pokušavaju da ih kazne i "hvataju na delu" preko firme koja godišnje dobije milione dinara da patrolira oko kontejnera.
Zakoni u Srbiji uopšte nisu prilagođeni principima cirkularne ekonomije, što dovodi do skladištenja otpada na smetlištima (kao u Novom Sadu), a ne u reciklažnim centrima (na kojem se tek sada radi).
"Pošto ne postoji definisani minimum obaveze da se tretira komunalni ambalažni otpad, postoji rizik da se ambalažnim otpadom upravlja radi ostvarenja ekonomskih interesa, a ne radi očuvanja prirodnih resursa i zaštite životne sredine", navodi se u izveštaju DRI.
Plastici je, inače, potrebno i do 1.000 godina da se razgradi. Ona je definitivno gorući problem u celom svetu, a postoji nekoliko tipova plastike - neki se recikliraju, neki ne.
Najveća količina otpada koji se generiše je plastična ambalaža, s obzirom na to da milioni tona plastike svake godine završavaju u morima i okeanima. DRI naglašava da, iako Srbija nema izlaz na more, problem ovog otpada prelazi sve granice jer smeće stiže do nas i vodotokovima. Najvidljiviji problem su plastične kese koje najkraće koristimo (istraživanja kažu u proseku 25 minuta), a u životnoj sredini ostaju narednih 100 do 500 godina. Dok se raspadaju u prirodi, emituju otrovne materije koje zagađuju celokupnu životnu sredinu, a ovaj problem je postao vidljiv običnom građaninu tek kada su mikro i nanoplastika locirane u hrani i piću. Međutim, mikroplastika se nalazi i u vodi, vazduhu, snegu, zemljištu, pa i u dečjim igračkama, navodi revizor.
Veliki svetski problem je to što se svi zalažu za recikliranje plastike, ali ne postoji namera da se proizvodnja i upotreba plastike zapravo smanji.
Nadležno Ministarstvo zaštite životne sredine godinama nije radilo inspekcijske nadzore nad radom operatera upravljanja ambalažnim otpadom, već je ovim preduzećima dodeljivalo dozvole na osnovu nekih deklarativnih ciljeva i dokumentacije, zaključio je državni revizor.
Novi Sad, kao ni Beograd, ne ispunjavaju svoje ekološke ciljeve. Svega 28 odsto građana redovno odvaja reciklabilni otpad u odgovarajuće kontejnere, a fokus grupe su pokazale da bi više građana odvajalo otpad kad bi zapravo imali kontejnere. Postoje i načela za ovo pitanje: da bi primarna separacija zaista imala efekat, potrebno je da svako domaćinstvo ima jednu plavu kantu za suvi otpad, jednu zelenu kantu za nesortirani ostali otpad i žutu kantu za staklo, kao i da gradske zone sa stambenim zgradama imaju ovakve kontejnere, što nažalost nije slučaj.
Iako građani misle da bi dobar marketing i edukacija pomogli da se digne svest, čelnici Beograda i Novog Sada rekli su revizoru da smatraju da bi operateri trebalo da se bave ovim poslom, a ne lokalne samouprave.
U Srbiji zakonski postoji "sistem produžene odgovornosti proizvođača" koji znači da proizvođač treba da pokrije troškove sakupljanja, sortiranja i obrade odvojeno sakupljenog otpada. Samo devet odsto od ukupne naknade za plastičnu ambalažu koju plaćaju proizvođači je uloženo u sistem odvojenog sakupljanja komunalnog otpada, što samo po sebi pokazuje da se ovaj novac ne troši namenski.
Ono što je u Srbiji najčešće korišćena opcija je angažovanje operatera koji će zbrinuti otpad iz proizvodnje, a radi samo uz dozvolu ministarstva. DRI je analizom planova upravljanja ambalažnim otpadom ustanovila da tri operatera koja preuzimaju najveću količinu ambalažnog otpada u Srbiji zapravo nemaju precizne podatke o kapacitetima potrebne opreme, postrojenja i uređaja koje treba da imaju za efikasnu reciklažu. Deklarativni "planovi rada" ovih firmi ne sadrže čak ni učestalost preuzimanja otpada, već se u ovim papirima mahom citira zakon - nema nikakvih planova i rezultata.
Upitno je kako su ove firme zapravo dobile dozvolu da rade jer nemaju nikakve planove, tj. na osnovu kakvih uopštenih dokumenata ministarstvo daje dozvole.
Osim što privatne firme nemaju nikakve relevantne papire, nema ih ni većina lokalnih samouprava. Većina njih krši zakon jer nadležnim organima ne dostavljaju nikakve procene i podatke o sastavu otpada, a što bi morali kad ih niko ne kontroliše - ni Agencija za zaštitu životne sredine ni ministarstvo u 2017. i 2018. godini nisu kontrolisali dostavljanje podataka i tačnosti dostavljenih podataka, a nisu kontrolisali ni primenu zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, zaključak je DRI. Samim tim niko nije bio sprečen da krši zakon i zagađuje životnu sredinu.
Srbija nema strateški dokument kojim bi se borilo protiv plastike, već deklaracije koje nemaju dovoljnu snagu. Iako je u julu 2019. godine Privredna komora Srbije bukvalno dala državi nacrt strategije upravljanja plastikom, izrađen u saradnji sa brojnim industrijama, taj akt država nikada nije usvojila.
Otpad u Novom Sadu
Za tretman otpada u Novom Sadu zadužena je "Čistoća", u kojoj tvrde da "svakodnevno edukuju građane o načinu razvrstavanja otpada", a kao uspeh navode postavljanje kante za razvrstavanje otpada u jednoj osnovnoj školi i vrtiću. U preduzeću navode za Državnu revizorsku instituciju da su obustavili podelu plavih kanti za suvi otpad u Petrovaradinu i Sremskoj Kamenici, kao i postavljanje kaveza sa vrećama za primarno sakupljanje PET ambalaže jer su ovi kontejneri bili, kako kažu, uništavani.
Istraživanje u Novom Sadu 2019. godine sa pitanjem: "Zašto ne reciklirate?" pokazalo je da bi većina reciklirala kad bi imali kontejner za reciklažu. "Ukoliko bi sistem funkcionisao kako treba, sigurno bih reciklirao kada bi kontejner bio na 50 metara udaljen od zgrade", jedan je od odgovora učesnika fokus grupe.
Izveštaj DRI u celini dostupan je
OVDE.
.jpg "Uhapšen zbog pokušaja ubistva u Mirijevu")
.jpg "Užičanin bez dozvole prodavao odeću pouzećem: Zaradio 16,5 miliona dinara")
Komentari 11
Dzoni
Reciklator
- Odvajam posebno plastične flaše i papir pa nosim u obližnji market gde sakupljaju takav otpad.
Kažu da ga nose na reciklažu mada nisam siguran šta tačno rade.
Možda ga nose i na spaljivanje, al u svakom slučaju bolje nego da završi na deponiji.
- Umesto plastičnih vrećica, kada idem u kupovinu nosim platnenu torbu.
- U firmi gde radim sakupljamo papir pa se nosi na reciklažu.
Firma može i nešto da zaradi od toga, nije bogzna koja lova ali bolje nego da se baci na deponiju.
- Učestvujem u akciji sakupljanja plastičnih čepova gde se od tako dobjjenog novca kupuju sredstva za invalide.
Jako je žalosno šta većina ljudi u ovoj državi radi sa otpadom naročito plastičnim.
Toliko nebrige za svoju životnu okolinu retko gde može da se vidi...
A potrebno je samo malo dobre volje i naravno pameti da se ovaj problem reši, primera ima svuda oko nas.
Dobrodosli
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar