Preporuke su deo nove Analize uspešnosti fiskalnih instrumenata u smanjenju zagađenja, a čija bi potpuna primena obezbedila i dodatnih 18,5 miliona evra u budžetu za ulaganje u zaštitu životne sredine, navodi se u saopštenju NALED.
U 2015. prihod od naknade za emisije je iznosio 3,05 milijardi dinara, dok je u 2019. ova suma uvećana za 105 odsto i iznosila je 6,26 milijarde. Međutim, fiksni iznosi naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine ne podstiču preduzeća da smanje emisije štetnih materija, a nisu ni srazmerni količini zagađenja, izjavila je predsednica Saveza za zaštitu životne sredine u NALED Jelena Kiš.
Kako je objasnila, trenutno, i onima koji ne prave nikakvu štetu se naplaćuju minimalne naknade od 5.000 dinara, dok veliki zagađivači plaćaju malo u poređenju sa stvarnim količinama zagađenja koje stvaraju. Zbog toga je važno sprovesti potpunu primenu principa "zagađivač plaća", odnosno da troškove snosi onaj koji ih je napravio.
Prema rezultatima analize, osim od proizvodnje električne energije, veliki deo nedozvoljenih čestica dolazi iz individualnih i drugih ložišta. Iako su domaćinstva glavni uzrok prekomernog povećanja PM10 čestica, ne podležu bilo kakvoj kontroli, a uređaji za grejanje koje koriste se slobodno prodaju na tržištu, bez poštovanja standarda zaštite životne sredine.
Preporuka je zato da se poveća cena uglja, kako bi se građani podstakli da pređu na održivije izvore energije.
"Ohrabruje nas da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine uputilo tri javna poziva lokalnim samoupravama, kojim je predviđeno ukupno 400 miliona dinara za zamenu individualnih ložišta, obnovu starih kotlarnica i pošumljavanje, a nadamo se da ćemo uskoro videti i prve rezultate", istakla je Kiš.
Kako navode autori analize, u sistem plaćanja naknada neophodno je uvesti i sektor drumskog saobraćaja. Porez na upotrebu motornih vozila ne podstiče inoviranje voznog parka, jer je niži za starije automobile. Prema podacima MUP, više od polovine vozila ima stare motore, čiji je uvoz zabranjen u EU i regionu i preporuka je da se to uradi i u Srbiji, kao i da se poveća porez na Euro 3 i starije motore, a smanji za novije.
Ukupna ulaganja u čistiji vazduh, koja je potrebno obezbediti, procenjuju se na oko 2,3 milijarde evra, zbog čega je neophodan održiv sistem finansiranja, koji će se zasnivati na principu „zagađivač plaća“.
Kako ekološke takse i naknade ne bi predstavljale samo dodatno finansijsko opterećenje privrede i građana, koje ne dovodi do promena u ponašanju, važno je da se osmisli i sistem podrške za prelazak na ekološki čistije alternative u vidu subvencija i drugih podsticaja, ističe se u saopštenju.
.jpg "Uhapšen zbog pokušaja ubistva u Mirijevu")
.jpg "Užičanin bez dozvole prodavao odeću pouzećem: Zaradio 16,5 miliona dinara")
.jpg "RIK imenovao šest novih poslanika umesto onih koji su podneli ostavke")
Komentari 5
Djuri
Pera
Mordor
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar