Istraživanje koje je predstavljeno večeras na onlajn konferenciji "Epidemija lažnih vesti" pokazalo je da su na naslovnim stranama kao glavna tema najzastupljenije bile vesti vezane za korona virus ukupno 26,9 odsto i dnevna politika 17,5 odsto, a od velikih spoljnopolitičkih partnera najzastupljenije su bile SAD (170 puta), Rusija (84 puta) i EU (50 puta).
Cilj istraživanja bila je analiza načina na koji su tokom prošle godine na naslovnim stranama domaće štampe predstavljani sa jedne strane zapadni partneri Srbije (SAD, EU i NATO) a sa druge Kina i Rusija. Analizom su obuhvaćene 2.673 naslovne strane pet dnevnih novina (Večernje novosti, Danas, Blic, Kurir, Politika, Informer, Alo i Srpski telegraf) od 1. januara do 31. decembra 2020.
Od ukupno 2.673 glavne teme, lažne vesti čine 16,8 odsto. Srazmerno ukupnom broju najviše lažnih vesti na naslovnim stranama srpske štampe objavljeno je o Zapadu i NATO, a najmanje o EU i Kini. Najnegativnije se izveštavalo o Zapadu uopšteno i o NATO, a najpozitivnije o Rusiji i Kini.
Od ukupno 463 naslova koji su tokom prošle godine na prvim stranama bile posvećene SAD, 28,7 odsto bile su lažne vesti. Više od polovine 51,1 odsto vesti o SAD imalo je neutralnu konotaciju, 29,3 odsto bilo je pozitivne konotacije, dok je najmanji procenat naslova imao negativnu konotaciju - 19,6 odsto. Gotovo polovina naslova o SAD 46,9 odsto bili su senzacionalistički.
Ruska Federacija tokom 2020. na naslovnim stranama u dnevnoj štampi u Srbiji našla se ukupno 209 puta. U dve trećine slučajeva o Rusiji se u izveštavalo pozitivno – 66 odsto naslova, a negativnih naslova bilo je 8,1 odsto. Lažne vesti čine 24,4 odsto od ukupnog broja naslova povezanih sa Rusijom, a elementi senzacionalizma uočeni su u 48,3 odsto vesti.
EU je prošle godine posvećeno 200 tekstova na naslovnim stranama srpske štampe, a svaka peta vest (20 odsto) bila je lažna. O EU se u najviše slučajeva izveštavalo neutralno – 47 odsto od ukupnog broja naslova, 36,5 odsto bile su vesti u negativnoj konotaciji, a samo 16,5 odsto naslova ima pozitivnu konotaciju. Elemente senzacionalizma imalo je 30 odsto vesti o EU.
Kini su tokom prošle godine na naslovnim stranama posvećene 102 vesti, od tog broja 21,6 odsto čine lažne vesti, a 45 odsto bile su senzacionalističke. O Kini je najveći broj naslova imao pozitivnu konotaciju - 61,8 odsto, dok je samo 6,8 odsto naslova o Kini imalo negativnu konotaciju.
NATO se na naslovnim stranama tokom 2020. pominje ukupno 43 puta, a od tog broja 41,9 odsto bile su lažne vesti. Više od dve trećine naslova (67,4 odsto) bilo je negativne konotacije, a 62,8 odsto vesti povezanih sa NATO bile su u senzacionalističke.
Samo dva naslova o NATO imali su uglavnom pozitivnu konotaciju od kojih je jedan označen kao lažna vest. Od ukupno 35 naslova u kojima se govori o Zapadu uopšteno, 15 (oko 43 odsto) su bile lažne vesti. Više od dve trećine (71,4 odsto) naslova o Zapadu imalo je negativnu konotaciju, a više od polovine naslova (57,2 odsto) bili su senzacionalistički.
Pored analize naslovnih strana dnevne štampe, drugi deo istraživanja obrađuje stavove studenata Fakulteta političkih nauka o temama u vezi sa spoljnom politikom Srbije u toku pandemije. Autori istraživanja koje će biti predstavljeno na večerašnjoj onlajn konferenciji "Epidemija lažnih vesti" su Dajana Ostojić i Miloš Mihajilica.
.jpg "Umrla majka osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić")
.jpg "CINS: Naprednjake obučavali EU posrednik u dijalogu sa opozicijom i savetnik Borisa Džonsona")
.jpg "Vesić: Još uvek nisu dogovoreni detalji oko Generalštaba, neće biti zakup na 99 godina bez naknade")
.jpg "Jak vetar otežava vožnju širom Srbije")
.jpg "Zaštitnik građana pokrenuo postupak zbog ubistva žene na Novom Beogradu")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar