Kako je moguće da je nezapaženo prošla informacija o smrti uticajne figure u političkom životu Srbije, sa vezama i u Demokratskoj stranci i u Srpskoj naprednoj stranci, advokata koji je zastupao i kontroverzne biznismene i kriminalce kojima se sudilo za trgovinu drogom? To je samo jedno od pitanja koje se logično javlja kada se vest o smrti političara sa takvim CV-jem objavljuje sa tri godine zakašnjenja.
Informacija o smrti je prvo stigla iz "Tabloida", ali su mediji dopis Višeg javnog tužilaštva uzeli sa dozom opreza. Da je Cvijan mrtav potvrdio je predsednik Advokatske komore Srbije. Cvijan je umro 5. januara 2018. godine. O smrti nekada zapaženog političara nije bilo ni reči. Vest o smrti je postala vest više od tri godine kasnije.
Ko je osoba o čijoj se smrti ćutalo čak tri godine?
Rođen je u Beogradu, 1976. godine, a diplomirao i magistrirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Bio je otac i muž. Govorio je engleski i ruski jezik.
Bio je konsultant za poslove stručne analize iz oblasti prava za potrebe kabineta predsednika Borisa Tadića i sekretar Pravnog saveta predsednika Srbije. Kada je Tadić 2008. godine ponovo izabran za predsednika Srbije, postao je njegov savetnik, a obavljao je i dužnost generalnog sekretara Predsedništva Srbije.
Sa Tadićem se rastao 2010. godine uz mnogo kritike na račun DS-a i buke u medijima. Razlog je navodno bio neslaganje oko reizbora sudija. Međutim, ubrzo je prešao u Srpsku naprednu stranku, a na njihovoj listi će ući u Skupštinu Srbije kao poslanik, postavši i predsednik Odbora za ustavna pitanja, imajući i ministarske ambicije. Njegov transfer u SNS predstavljen je kao veliko pojačanje za naprednjake.
Sa današnje distance i činjenice da se o njegovoj smrti ćutalo, Cvijanove reči na konferenciji na kojoj je predstavljen kao novi član SNS-a, zvuče pomalo zastrašujuće.
"Ovo je moj prvi politički angažman, ovo je prvi put da sam član neke stranke. Znam i siguran sam da sam na pravom mestu. Pošto je meni porodica na prvom mestu, jedino što se nadam je da će moja porodica posle svega ovog biti bezbedna", rekao je Cvijan na konferenciji za medije povodom pristupanja Srpskoj naprednoj stranci.
Vučić je tom prilikom rekao da obojica vole da igraju kraljev gambit. Cvijan svoj takmičarski karakter nije imao nameru da krije.
U SNS očigledno nije bio ušao sa namerom da, poput većine članova ove partije, bude poslušnik. Odlučio je da 2013. godine krene u trku za predsednika Srpske napredne stranke, ali će se sve završiti njegovim odlaskom iz partije. Tada je došao u direktan sukob sa Aleksandrom Vučićem.
Buru u SNS izazvao je i zbog toga što se tajno sastao sa Miroslavom Miškovićem, a nakon što se za to saznalo, Cvijan je poručio da se "moramo zapitati kakva je to poruka ako određujemo pritvore i upropaštavamo domaće privrednike, političke protivnike i njihove porodice".
Cvijan je optužio Vučića da sednice Predsedništva SNS koristi za najavljivanje hapšenja političkih protivnika ili ljudi koji mu se ne dopadaju, dodajući da mu se ne sviđaju "politički motivisana hapšenja pojedinih ljudi, pre svega nekih članova DS". Ovaj advokat smatrao je da su, na primer, optužnice protiv Borislava Novakovića, Petra Matijevića, ali i Miroslava Miškovića besmislene.
"Vučić je raspisao izbore u SNS da bi eliminisao svakoga ko drugačije misli i da bi apsolutizam koji sprovodi u Srbiji sproveo i u SNS", pričao je Cvijan, zamerajući sadašnjem predsedniku države da je sam odlučio da na čelo Beograda dođu Goran Vesić i Siniša Mali.
Odlazak iz SNS
Decembarski dani 2013. za Cvijana su bili prilično burni. Tada je podneo i krivičnu prijavu protiv Vučića, optužujući ga da je pokušao fizički da ga napadne i da ga je vređao na sednici Predsedništva SNS-a. Rekao je da je o svemu obavestio i ambasade SAD i Francuske, dok su njegove stranačke kolege Nebojša Stefanović i Radomir Nikolić poručivale da je Cvijan vređao Vučića. Tražili su Cvijanovo isključenje, ali Vučić se s tim nije složio, tvrdio je Bratislav Gašić.
Ako se Vučić nije složio sa isključenjem iz stranke, onda je sam Cvijan odlučio da istupi iz vladajuće partije. Tada je povukao i svoju kandidaturu na mesto predsednika "onoga što je ostalo od SNS".
U pismu predsedništvu stranke naveo je da se u SNS učlanio sa verom da "nikada više neće jedan čovek vladati Srbijom", ali da je umesto toga naišao na stranku koja u većini gradova ima po više razjedinjenih odbora, navodeći da su smenjeni svi oni koji su se usprotivili volji jednog čoveka.
Napisao je i da je SNS obećala radna mesta, bolji život za sve, slobodne medije, fer izbore, slobodno pravosuđe, zaštitu srpskog naroda gde god da živi i da će svako ko je hrabar imati svoje zasluženo mesto u Srbiji.
"U kampanji smo mnogo toga obećali i skoro ništa nismo ispunili", pisao je Cvijan u svom pismu predsedništvu SNS.
Prema pisanju Danasa iz oktobra 2013. godine, "pobunjeni" član Predsedništva SNS, pokušavao je da stupi u kontakt sa članovima Demokratske stranke, poručujući im da je protiv autokratije koja vlada u SNS. Međutim, u DS nisu imali ni nameru da komuniciraju sa Cvijanom.
Nakon izlaska iz SNS Cvijan je 2014. godine osnovao Republikansku partiju, ali je sve manje učestvovao u javnom životu Srbije.
Imovina i zastupanja
Na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije i dalje se nalazi imovinska kartica Vladimira Cvijana, poslednji put izmenjena u aprilu 2013. godine. Prema tom poslednjem izveštaju, Cvijan je imao vlasništvo nad garsonjerom koju je dobio na poklon, a imao je i trećinu udela u vlasništvu nad trosobnim stanom, do čega je došao takođe ugovorom o poklonu.
U svom vlasništvu je imao i automobil "pasat 1.9 tdi" iz 2007. godine, koji je kupio. Nije imao depozite i štedne uloge u zemlji i inostranstvu.
Kada je prešao u SNS, Cvijan je imenovan za direktora čačanske fabrike "Slap grup", protiv čega se pobunio bivši ministar ekonomije Mlađan Dinkić, poručujući da je isti odbor postao Cvijana i Slavišu Purića, koji je u tom trenutku u zatvoru zbog privrednog kriminala. Da stvari budu zanimljivije, Cvijan je bio deo advokatskog tima koji se borio da dokaže Purićevu nevinost.
Cvijan je zastupao i Ivana Pavlovića Ikera, osuđenog za šverc kokaina, Sretena Jocića poznatijeg kao Joca Amsterdam, vlasnika "Jugoagenta" Milana Marjanovića, kao i vlasnika "Borovica transporta" Dušana Borovicu.
Komentari 23
Dragan
Мунзе
Како се овај мученик нашао у реци и “удавио”, да му неко није “помогао”?!
Мунзе
Румуни и Бугари су нам далеко одмакли.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar