To je izjavio profesor Beogradske bankarske akademije (BBA) Hasan Hanić i dodao da su pojedini dužnici u nemogućnosti da izmire svoje obaveze ne svojom krivicom, već ponekad i drugih, pa čak i državnih institucija.
- Neretko u medijima ili u našem okruženju čujemo o iskustvima građana kojima su izvršitelji popisali ili zaplenili imovinu, neki od njih, kada do toga dođe, prete samoubistvom, a pojedini životi su ugašeni upravo zbog velikog zaduženja - rekao je Hanić.
On je ukazao da bi zbog takvih situacija bilo dobro da postoji mogućnost zaštite dužnika u određenom periodu, najčešće tri do pet godina. Hanić ističe da uvođenje instituta ličnog bankrotstva podrazumeva i određivanje stečajnog upravnika koji bi u tom određenom periodu vodio računa o imovini i prihodima prezadužene osobe.
Dodaje da to opet podrazumeva da se ostavi određeni minimalni iznos koji je neohodan za podmirenje osnovnih životnih potreba, uključujući i mesto za stanovanje, ukoliko osoba koja je zadužena nema stan. Ukazuje da je pre donošenja instituta ličnog bankrotstva potrebno da postoje dobri uvidi u imovinu dužnika, kako se ne bi dogodilo da neko ko tvrdi da je prezadužen imovinu prenese na drugu osobu.
- Ovde je važno da postoje dobar uvid, dobre evidencije, međutim, mi nemamo, koliko je meni poznato, dobro obezbeđen takav sistem. Na kraju krajeva, mnogi objekti nisu ni registrovani ni uknjiženi - naveo je Hanić.
Između ostalog, institut ličnog bankrotstva podrazumevao bi i uključivanje sudova i njihovu efikasnost, ali, ukazuje Hanić, domaći privredni sudovi prenatrpani su zbog drugih sporova. Kaže da iskustva takvih instituta postoje u razvijenim zemljama, na primer u SAD i drugim evropskim zemljama.
Hanić ocenjuje da je postojanje takvog instituta dobro jer bi pružilo mogućnost građanima da u određenom periodu pronađu novi posao i izmire obaveze, a da ne dođu do teške situacije. Dodaje da bi to odgovaralo i poveriocima, ali i pokazalo da je država odgovorna i da vodi računa o svojim građanima.
Međutim, Hanić smatra da se u Srbiji još nisu stekli uslovi za institut ličnog bankrotstva, a da je to stav i Narodne banke Srbije (NBS). Očekuje da do donošenja rešenja takvog zakona dođe između 2025. i 2030. godine.
- Ako se pandemija ne produži i ako se isključe neke vanredne okolnosti do kojih može doći, ali i ukoliko se ove stope privrednog rasta prognozirane u narednom periodu ostvare, ja mislim da bi se u periodu od 2025. do 2030. moglo doći do pripreme odgovarajućeg rešenja i pravnog okvira za institut ličnog bankrotstva - zaključio je Hanić.
.jpg "Poslanica Nastasja Baković podnela ostavku")
Komentari 12
Još
smrdijestina
N
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar