FOTO: Brod pod zaštitom države potonuo početkom godine, i dalje plaćamo njegovo čuvanje

Autor: 021.rs

Info

01.06.2021.

07:53 > 13:24

Brod "Župa", od istorijskog i nacionalnog značaja, koji je zvanično pod zaštitom države, potonuo je na Savi.

Kako je navelo Udruženje profesionalnih lađara Srbije, ovaj parobrod je dotakao dno.

"Parobrodu Župa je ovo treće potonuće u svojoj stogodišnjoj plovidbenoj karijeri. Podsećamo da je 2014. pompezno najavljena njena rekonstrukcija i 'povratak iz penzije, od čega očito nema ništa, bar ne u dogledno vreme", naveli su lađari.

Brod je nakon pokušaja rekonstrukcije došlepan do "Brodotehnike" na reci Savi i tu je početkom godine potonuo. Država je plaćala, a kako lađari nezvanično saznaju, i dalje plaća njegovo čuvanje. Kako navode lađari, do sada se nisu oglašavali o ovom slučaju jer je samo potonuće bilo prikriveno drugim brodovima koji su zaklanjali vidik potonulog parnjaka sa reke Save.

Podsećaju da je u decembru potonuo i plovni bager "Lim" koji je takođe bio u vlasništvu države, a koji je ostavljen bez adekvatnog nadzora i profesionalne posade.

Parobrod "Župa" pre i posle potonuća (Foto: UPLS)

Od istorijski značajnih brodova slična situacija je i sa parobrodom Vojvodina koji se nalazi zapušten i zaboravljen u brodogradilištu Kladovo, a koji je takođe pod "zaštitom države".

Ovo je već šesnaesto potonuće domaćih brodova u poslednje tri godine.

"Da ozbiljan problem postoji kod potonuća i izvlačenja potonulih objekata svedoči i činjenica da zakon jasno reguliše problematiku, ali da oni koji treba da sprovedu zakon nisu u stanju to da urade. Verovatno je u pitanju nedostatak adekvatnog broja zaposlenih stručnih lica pri nadležnom ministarstvu ili je prosto reč o javašluku, ali ostaje nejasno zašto se ništa ne radi po pitanju sprečavanja ovog ogromnog problema.

Grade se monstruozni pontoni i vrše rekonstrukcije pristaništa za vrtoglave cifre. Broj stručnjaka u kapetanijama je sveden na neodrživi minimum, brodova za posebne namene (vatrogasci, ledolomci, spasioci) nemamo, brodovi nam tonu više nego čamci, ali nadležnima to očigledno ne predstavlja problem.

Čekaju verovatno da stranci, sa novcem njihovih poreskih obveznika, dođu da čiste naše reke od potonulih brodova, po kojima na žalost postajemo poznati širom sveta", zaključuju lađari.

Teme

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

S Misli

05.09.2021 • 16:27

Kad već načinjemo temu....

Plaća se čuvanje tj vez a da napomenem, više nema državnih dokova, sve je privatizovano a privatnik neće dati bez novca dati vez na doku. Za remont broda je pre 7 godina procenjena fantastična količina gvožđa, neophodna za zamenu. Kada tome dodamo i mesto na suvom doku, vađenje broda iz vode i same radove, suma vrtoglavo raste. A niko nije spreman da plati toliko novca. Stajanje na privatizovavnim dokovima košta besnoslovno a jedina prava varijanta, kompletog remonta do porinuća, pa makar u sivoj fazi košta toliko da prevazilazi godišnje budžete više muzeja a ne ovog jednog. Pri tom treba imati u vidu da muzeji imaju mnoštvo drugog o čemu moraju da brinu. Teret privatizacije se svaljuje na muzeje kojima ne daju čak ni da zapošljavaju ljude na mestima penzionisanih a kamoli da šire broj zaposlenih. Država je u ovom slučaju iskazala volju da podrži zaštitu ali je upravo na ovom primeru vidno da nedostaje telo koje bi na nivou države koordiniralo ovakve projekte u stručnom, pravnom i svakao finansijskom pogledu. pogledu.

3 0 +3
Bojan

02.06.2021 • 11:08

Uvek mi je smešno kad se na ovakvim vestima o propasti Srbije skupe nepismeni pijanci da pljuju Tita.

5 9 -4
Vule

02.06.2021 • 09:25

samo da se fakturiše

Plaća se čuvanje za brod koji je potonuo onima koji su ga čuvali od potonuća. Ovde svašta nešto smrdi.

2 2 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.