Žene sa invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama: Višestruko nasilje između zidova
Život osoba sa invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama je pun ograničenja i diskriminacije, a iza ovih zidova se višestruko krše ljudska prava.
Foto: 021.rs
Posebno ugrožena grupa jesu devojčice i žene koje žive u institucijama.
Zahvaljujući organizacijama poput MDRI - Inicijativi za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, koja već 13 godina sprovodi monitoringe i uspeva da dođe do svedočenja žrtava, vidljivost ovog problema se povećava, što je prvi korak u borbi za njihova prava.
Tako su u publikaciji "Ovde i zidovi imaju uši" nakon istraživanja javnosti predstavili kakvom su sve nasilju žene u institucijama izložene.
Sve žene sa kojima su predstavnici MDRI razgovarali svedočile su o različitim oblicima nasilja koje su preživljavale - od verbalnog nasilja, kao što su pretnje, zastrašivanje, vikanje, omalovažavanje, preko fizičkog nasilja od drugih korisnika i korisnica i zaposlenih, do seksualnog nasilja i grubog kršenja reproduktivnih prava.
Maja Popović iz MDRI za emisiju "Preseci krug" ukazuje na to da sam boravak u ustanovama socijalne zaštite predstavlja sistemsko nasilje, gde su žene višestruko diskriminisane.
"One su u institucijama izložene rodno zasnovanom nasilju. Informacije koje smo dobili na terenu - i od zaposlenih i od samih žena - recimo, kada su u pitanju kontraceptivna sredstva, one dobijaju pilule ili im se ugrađuje spirala bez njihovog informisanog pristanka, bez da se unapred sa njima razgovara o tome, već se to podrazumeva čim uđu u ustanovu. Kada smo istraživali na osnovu čega se pravi ta razlika, dobili smo informaciju da se uglavnom mlađim ženama daju kontraceptivne pilule i to u okviru redovne terapije, tako da se saglasnost staratelja ili nekoga iz Centra za socijalni rad ni ne traži. Kada se ugrađuje spirala, saglasnost se traži od staratelja. To je toliko nedopustivo, neupitna je važnost zaštite, ali problematično je to što se žene ne pitaju šta i kako žele, već se tretiraju kao da su objekti radnje", objašnjava naša sagovornica.
Poseban problem su prinudni abortusi, koji se neretko dešavaju u rezidencijalnim ustanovama.
"Jedna naša sagovornica se seća da je imala 16 godina kada joj je kasnila menstruacija, a prethodno joj niko nije ništa objasnio niti je imala edukaciju. Kako nam je rekla, vaspitačica ju je pretukla kada se požalila, čupala ju je za kosu i odveli su je na abortus. Ona najpre nije znala šta se dešava, a potom su joj ugradili spiralu, sa kojom je imala problema, te je onda učestalije išla lekaru. To je sve neka trauma koju ona pamti i koju je podelila sa nama. Međutim, to nije usamljen slučaj - to se stalno dešava, važi pravilo da kada si u domu ne možeš da imaš odnose, niti imaš pravo na to, moraš da se kriješ, ili kako već, a ne smeš ni da ostaneš u drugom stanju. Ako se to slučajno desi, momentalno se radi abortus", prenosi ona iskustvo žena u ustanovama socijalne zaštite.
Nakon konstatovanje evidentnog kršenja ljudskih prava, Maju Popović smo pitali koliko organizacije civilnog sektora, a i same institucije mogu da utiču na promenu tako loše prakse.
"Naša organizacija može da zastupa prava ljudi koji žive u ustanovama socijalne zaštite, da izveštava na nacionalnom i međunarodnom nivou, te da iznosi činjenice o konstantnom kršenju ljudskih prava. Srbija se obavezala ratifikacijom Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i Istanbulskom konvencijom da će, sve ono što se navodi u tim dokumentima ispoštovati i mi smo tu da ih stalno pozivamo na to", dodaje Popović.
Kao primer dobre prakse saradnje civilnih organizacija koje se bave osobama sa invaliditetom, Popović navodi organizaciju "Iz Kruga Vojvodina", koja je nakon što je prošla obuku MDRI, počela da radi sa ženama koje borave u Domu za duševno obolela lica u Čurugu.
"One su imale psihološke radionice, koristile SOS telefon, objašnjen im je način kako sve mogu da ga koriste. To je bila jedna lepa saradnja koja je tim ženama mnogo značila, posebno jer su i izlazile iz ustanova, odlazile na savetovanja, radionice i individualne razgovore. Međutim, dolazimo da toga da kada se menja uprava ili direktor, svako donosi nešto svoje. Tako se nažalost ovo nije nastavilo jer je novi direktor smatrao da im to nije potrebno. To nam dodatno govori koliko su ustanove same po sebi zatvorene", priča Popović.
Pandemija korona virusa posebno je otežala ulazak u same institucije socijalne zaštite, te su se osobe sa invaliditetom koje tamo borave našle u dodatno teškoj situaciji, što je organizacija MDRI predstavila u publikaciji "Izolovane u izolaciji".
"Ustanove su baš zatvorene i mi kao organizacija civilnog društva ne možemo da radimo monitoring. Nama je bio dozvoljen izlaz na teren kroz Nacionalni mehanizam za prevenciju torture, ali mi pojedinačno kao organizacija to ne možemo. Tokom pandemije kada su kršenja ljudskih prava u ustanovama toliko jaka i vešestruka, nikakav monitoring nije moguć. Dobijali smo informacije od žena iz ustanova samo zahvaljujući nekom prethodnom kontaktu i usmeno sve to zvuči strašno. Mogu samo da zamislim količinu nasilja koje se dešava tokom pandemije, a nažalost situacija je još uvek takva", napominje naša sagovornica.
Mreža nevladinih organizacija koje već duži period prepoznaju, istražuju i bore se protiv nasilja u institucijama i diskriminacije osmislila je platformu "Ravnopravne u zajednici". Jedan od njenih ciljeva jeste direktno uključivanje žena sa invaliditetom sa iskustvom nasilja u rezidencijanim ustanovama o svim pitanjima koja se tiču kvaliteta njihovog života i zdravlja.
"Platforma je sastavljena od deset organizacija civilnog društva. Ideja je da se što više zastupaju prava žena sa mentalnim invaliditetom iz ustanova. To podrazumeva naše zajedničke akcije i prema donosiocima odluka i samih organizacija na lokalu, kako bi se glas žena iz ustanova čuo. Ako govorimo i razmišljamo o kontekstu deinstitucionalizacije, mislim da je razvoj servisa podrške izuzetno važan u zajednici", objašnjava naša sagovornica iz MDRI.
Maju Popović smo pitali koji su to zapravo mehanizmi zaštite na raspolaganju ženama sa invaliditetom koje žive zatvorene u rezidencijalnim ustanovama.
"Možemo da govorimo o mehanizmima koji im mogu biti dostupni - njima zapravo ništa nije dostupno. Prvi koji bi morao da postoji je interni tim za sprečavanje nasilja u svakoj ustanovi, koji uglavnom postoji samo na papiru. Žene sa kojima smo mi kroz monitoring razgovarale apsolutno ne znaju ništa o tom timu, što znači da to nije jasno navedeno i pristupačno. Ostali mehanizmi su spoljni - poverenik za zaštitu ravnopravnosti, poverenik za zaštitu građana, policija, ali oni nisu pristupačni jer postoje žene sa mentalnim invaliditetom u ustanovama koje ne mogu da pišu, pa ni to ne dolazi obzir. Kada žena u zajednici trpi nasilje, ima mogućnost da se obrati Centru za socijalni rad i koristi druge mehanizme zaštite - ženama iz ustanova to nije moguće, sve im je nepristupačno. One se ne osećaju bezbedno i sigurno da prijave nasilje u jednoj takvoj atmosferi, gde ima mnogo ljudi i kada nikada ne znaju ko ih prisluškuje. U ovo sam se uverila i tokom onlajn radionica sa njima tokom pandemije gde se vidi da su nesigurne jer nisu same u sobi i izvan te prostorije može biti neko ko to sluša, što može da se zloupotrebi", objašnjava Popović.
Naša sagovornica navodi preporuke za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom koje žive u ustanovama socijalne zaštite.
"Prva i osnovna jeste deinstitucionalizacija. I hitno donošenje strategije za koju je tokom proleća predstavljan Nacrt, gde je civilni sektor imao malo vremena za komentare, ali mi smo to učinili. Strategija ovako napisana ne ide u prilog i korist samih osoba koje žive u institucijama, već je naš utosak da je napisana za zaposlene. Mi smo dali komentare, ne znamo šta će se dalje dešavati, ali bez strategije i akcionih planova ne može da se govori o deinstitucionalizaciji. Poboljšanje položaja jeste da se osobe izmeste iz ustanova, žive u zajednici, ali ne tako banalno - zatvorimo ustanovu i to je to, već je to jedan paralelan proces gde i u zajednici moraju da se razvijaju usluge i da se podiže svest koliko je to značajno. Dok god ima ustanova gde se krše ljudska prava, ne može se govoriti o unaprađenju položaja osoba sa invaliditetom", napominje Popović.
Emisiju u celosti poslušajte u prilogu.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Direktorka iz Sečnja ne dozvoljava sveštenika u školi: Proslava Svetog Save bez verskih obeležja")
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Nezavisnost: Ombudsman naložio da se poništi zabrana radnicima katastra da razgovaraju s građanima
28.01.2023.•
0
Zaštitnik građana Zoran Pašalić naložio je da se poništi akt direktora Republičkog geodetskog zavoda kojim je zaposlenima u toj ustanovi zabranjena komunikacija sa strankama i trećim licima.
Automobil udario vozača trolejbusa dok je nameštao trole
28.01.2023.•
0
Automobil je naleteo na vozača trolejbusa u Beogradu koji je izašao iz vozila da namesti trole koje su se otkačile sa kontaktne mreže.
Vučević: Tri tačke čine crvenu liniju u pregovorima o Kosovu
28.01.2023.•
4
Ministar odbrane Miloš Vučević izjavio je da su "crvene linije" Srbije u pregovorima oko Kosova "jasne".
Kamion zimske službe se zbog "ćelavih" guma zaglavio na Avali
28.01.2023.•
1
Beograđani koji su u četvrtak odveli decu na Avalu da osete malo zimske čarolije, spustili su se s planine tek pošto su odglavili vozilo zimske službe na jednosmernom putu.
Izvučeni prvi dobitnici stanova u novom ciklusu "Uzmi račun i pobedi"
28.01.2023.•
0
Počeo je novi ciklus nagradne igre "Uzmi račun i pobedi".
FOTO: Protest frilensera ispred vlade, simbolično spalili poreska rešenja
28.01.2023.•
13
Frilenseri su protestovali ispred vlade Srbije zbog načina oporezivanja dohotka i visine poreskih stopa i simbolično su spalili poreska rešenja koja su im stigla.
MUP: Vozači povećajte opreznost i propustite pešake
28.01.2023.•
2
Uprava saobraćajne policije ukazuje da su se tokom jednog dana, u četvrtak, u Srbiji dogodile tri saobraćajne nezgode u kojima su oboreni pešaci na pešačkom prelazu.
N1: Novi snimak sa naplatne rampe Doljevac pokazuje da su policajci lagali na saslušanju
28.01.2023.•
23
Novi snimak sa naplatne rampe Doljevac pokazuje da su policajci lagali na saslušanju, objavio je portal N1.
Advokatska komora Beograda: Pritvaranje advokata Kokanovića u Novom Sadu presedan
28.01.2023.•
5
Advokatska komora Beograda smatra da je pritvaranje advokata Čedomira Kokanovića, na osnovu poternice po privatnoj tužbi zbog uvrede "presedan koji dovodi u pitanje zakonitost postupanja sudova".
Stamatović: Vozila će se privremeno oduzimati za teže prekršaje u saobraćaju - ako prođe novi zakon
28.01.2023.•
18
Zbog velikog broja slučajeva nasiliničke vožnje novim propisima o bezbednosti u saobraćaju biće pooštrena kaznena politika.
Tadić: Predlog za rešavanja kosovskog pitanja kakav se pojavio u javnosti nikad ne bih potpisao
28.01.2023.•
26
Predsednik Socijaldemokratske stranke (SDS) i nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da evropski predlog za rešavanja kosovskog pitanja, kakav se pojavio u javnosti, ne bi potpisao.
AMSS upozorio na opasnost od poledice i nižih temperatura
28.01.2023.•
0
Povremene snežne padavine utiču na stvaranje mokrih kolovoza koji tokom jutra mogu biti i klizavi zbog opasnosti od poledice i nižih temperatura, saopštio je Auto moto savez Srbije.
Šta sve Srbija poseduje znaće se sredinom godine: Svetska banka utvrđuje koliko šta vredi
28.01.2023.•
18
Davno započet popis državne imovine trebalo bi da bude završen do jula.
Predsednik Češke će na dva dana posetiti Srbiju, Vučić domaćin
28.01.2023.•
4
Predsednik Češke Republike Miloš Zeman biraviće u zvaničnoj poseti Srbiji 29. i 30. januara.
Rasvetljeno ubistvo dve žene na Bežanijskoj kosi
27.01.2023.•
1
Beogradska policija rasvetlila je ubistvo na Bežanijskoj kosi i kao ubicu dve žene identifikovala G.Đ. (37), koji je juče izvršio samoubistvo ispred jedne zgrade u tom delu Beograda.
Ćurčić: U Srbiji se fetišizira digitalizacija, a socijalno ugroženi nemaju pristup tim servisima
27.01.2023.•
1
"Efekti automatizacije i veštačke inteligencije su značajni za društvo", rekla je na panelu "Nadzor i etika u upotrebi veštačke inteligencije" poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Kurti: Upozoren sam o smanjenju podrške Zapada ako Kosovo ne bude konstruktivno
27.01.2023.•
2
Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da je dobio upozorenja o mogućnosti smanjenja podrške Zapada, ukoliko Kosovo ne bude konstruktivno u dijalogu sa Srbijom.
Poruka EU poslanika: Ako se sporazum ne prihvati, Srbija neće biti ostrvo, već Iran u Evropi
27.01.2023.•
58
Prema saznanjima N1, EU parlamentarci preneli su kolegama u Skupštini Srbije šta bi moglo da se dogodi ako Srbija ne bude konstruktivna u postizanju konačnog sveobuhvatnog sporazuma sa Prištinom.
Inspektori SBPOK-a vraćali drogu dilerima
27.01.2023.•
12
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu podnelo je Višem sudu optužni predlog protiv dvojice inspektora Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK).
SAD uvode sankcije Vjerici Radeti i Petru Jojiću
27.01.2023.•
7
Američko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su bivšim poslanicima SRS Vjerici Radeti i Petru Jojiću uvedene sankcije.
Pokušao da ukrade robu iz prodavnice, prilikom bekstva povredio dve osobe
27.01.2023.•
0
Policija u Beogradu uhapsila je R.A. (24) osumnjičenog za izazivanje opšte opasnosti.
Komentari 1
xxc
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar