Žene sa invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama: Višestruko nasilje između zidova
Život osoba sa invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama je pun ograničenja i diskriminacije, a iza ovih zidova se višestruko krše ljudska prava.
Foto: 021.rs
Posebno ugrožena grupa jesu devojčice i žene koje žive u institucijama.
Zahvaljujući organizacijama poput MDRI - Inicijativi za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, koja već 13 godina sprovodi monitoringe i uspeva da dođe do svedočenja žrtava, vidljivost ovog problema se povećava, što je prvi korak u borbi za njihova prava.
Tako su u publikaciji "Ovde i zidovi imaju uši" nakon istraživanja javnosti predstavili kakvom su sve nasilju žene u institucijama izložene.
Sve žene sa kojima su predstavnici MDRI razgovarali svedočile su o različitim oblicima nasilja koje su preživljavale - od verbalnog nasilja, kao što su pretnje, zastrašivanje, vikanje, omalovažavanje, preko fizičkog nasilja od drugih korisnika i korisnica i zaposlenih, do seksualnog nasilja i grubog kršenja reproduktivnih prava.
Maja Popović iz MDRI za emisiju "Preseci krug" ukazuje na to da sam boravak u ustanovama socijalne zaštite predstavlja sistemsko nasilje, gde su žene višestruko diskriminisane.
"One su u institucijama izložene rodno zasnovanom nasilju. Informacije koje smo dobili na terenu - i od zaposlenih i od samih žena - recimo, kada su u pitanju kontraceptivna sredstva, one dobijaju pilule ili im se ugrađuje spirala bez njihovog informisanog pristanka, bez da se unapred sa njima razgovara o tome, već se to podrazumeva čim uđu u ustanovu. Kada smo istraživali na osnovu čega se pravi ta razlika, dobili smo informaciju da se uglavnom mlađim ženama daju kontraceptivne pilule i to u okviru redovne terapije, tako da se saglasnost staratelja ili nekoga iz Centra za socijalni rad ni ne traži. Kada se ugrađuje spirala, saglasnost se traži od staratelja. To je toliko nedopustivo, neupitna je važnost zaštite, ali problematično je to što se žene ne pitaju šta i kako žele, već se tretiraju kao da su objekti radnje", objašnjava naša sagovornica.
Poseban problem su prinudni abortusi, koji se neretko dešavaju u rezidencijalnim ustanovama.
"Jedna naša sagovornica se seća da je imala 16 godina kada joj je kasnila menstruacija, a prethodno joj niko nije ništa objasnio niti je imala edukaciju. Kako nam je rekla, vaspitačica ju je pretukla kada se požalila, čupala ju je za kosu i odveli su je na abortus. Ona najpre nije znala šta se dešava, a potom su joj ugradili spiralu, sa kojom je imala problema, te je onda učestalije išla lekaru. To je sve neka trauma koju ona pamti i koju je podelila sa nama. Međutim, to nije usamljen slučaj - to se stalno dešava, važi pravilo da kada si u domu ne možeš da imaš odnose, niti imaš pravo na to, moraš da se kriješ, ili kako već, a ne smeš ni da ostaneš u drugom stanju. Ako se to slučajno desi, momentalno se radi abortus", prenosi ona iskustvo žena u ustanovama socijalne zaštite.
Nakon konstatovanje evidentnog kršenja ljudskih prava, Maju Popović smo pitali koliko organizacije civilnog sektora, a i same institucije mogu da utiču na promenu tako loše prakse.
"Naša organizacija može da zastupa prava ljudi koji žive u ustanovama socijalne zaštite, da izveštava na nacionalnom i međunarodnom nivou, te da iznosi činjenice o konstantnom kršenju ljudskih prava. Srbija se obavezala ratifikacijom Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i Istanbulskom konvencijom da će, sve ono što se navodi u tim dokumentima ispoštovati i mi smo tu da ih stalno pozivamo na to", dodaje Popović.
Kao primer dobre prakse saradnje civilnih organizacija koje se bave osobama sa invaliditetom, Popović navodi organizaciju "Iz Kruga Vojvodina", koja je nakon što je prošla obuku MDRI, počela da radi sa ženama koje borave u Domu za duševno obolela lica u Čurugu.
"One su imale psihološke radionice, koristile SOS telefon, objašnjen im je način kako sve mogu da ga koriste. To je bila jedna lepa saradnja koja je tim ženama mnogo značila, posebno jer su i izlazile iz ustanova, odlazile na savetovanja, radionice i individualne razgovore. Međutim, dolazimo da toga da kada se menja uprava ili direktor, svako donosi nešto svoje. Tako se nažalost ovo nije nastavilo jer je novi direktor smatrao da im to nije potrebno. To nam dodatno govori koliko su ustanove same po sebi zatvorene", priča Popović.
Pandemija korona virusa posebno je otežala ulazak u same institucije socijalne zaštite, te su se osobe sa invaliditetom koje tamo borave našle u dodatno teškoj situaciji, što je organizacija MDRI predstavila u publikaciji "Izolovane u izolaciji".
"Ustanove su baš zatvorene i mi kao organizacija civilnog društva ne možemo da radimo monitoring. Nama je bio dozvoljen izlaz na teren kroz Nacionalni mehanizam za prevenciju torture, ali mi pojedinačno kao organizacija to ne možemo. Tokom pandemije kada su kršenja ljudskih prava u ustanovama toliko jaka i vešestruka, nikakav monitoring nije moguć. Dobijali smo informacije od žena iz ustanova samo zahvaljujući nekom prethodnom kontaktu i usmeno sve to zvuči strašno. Mogu samo da zamislim količinu nasilja koje se dešava tokom pandemije, a nažalost situacija je još uvek takva", napominje naša sagovornica.
Mreža nevladinih organizacija koje već duži period prepoznaju, istražuju i bore se protiv nasilja u institucijama i diskriminacije osmislila je platformu "Ravnopravne u zajednici". Jedan od njenih ciljeva jeste direktno uključivanje žena sa invaliditetom sa iskustvom nasilja u rezidencijanim ustanovama o svim pitanjima koja se tiču kvaliteta njihovog života i zdravlja.
"Platforma je sastavljena od deset organizacija civilnog društva. Ideja je da se što više zastupaju prava žena sa mentalnim invaliditetom iz ustanova. To podrazumeva naše zajedničke akcije i prema donosiocima odluka i samih organizacija na lokalu, kako bi se glas žena iz ustanova čuo. Ako govorimo i razmišljamo o kontekstu deinstitucionalizacije, mislim da je razvoj servisa podrške izuzetno važan u zajednici", objašnjava naša sagovornica iz MDRI.
Maju Popović smo pitali koji su to zapravo mehanizmi zaštite na raspolaganju ženama sa invaliditetom koje žive zatvorene u rezidencijalnim ustanovama.
"Možemo da govorimo o mehanizmima koji im mogu biti dostupni - njima zapravo ništa nije dostupno. Prvi koji bi morao da postoji je interni tim za sprečavanje nasilja u svakoj ustanovi, koji uglavnom postoji samo na papiru. Žene sa kojima smo mi kroz monitoring razgovarale apsolutno ne znaju ništa o tom timu, što znači da to nije jasno navedeno i pristupačno. Ostali mehanizmi su spoljni - poverenik za zaštitu ravnopravnosti, poverenik za zaštitu građana, policija, ali oni nisu pristupačni jer postoje žene sa mentalnim invaliditetom u ustanovama koje ne mogu da pišu, pa ni to ne dolazi obzir. Kada žena u zajednici trpi nasilje, ima mogućnost da se obrati Centru za socijalni rad i koristi druge mehanizme zaštite - ženama iz ustanova to nije moguće, sve im je nepristupačno. One se ne osećaju bezbedno i sigurno da prijave nasilje u jednoj takvoj atmosferi, gde ima mnogo ljudi i kada nikada ne znaju ko ih prisluškuje. U ovo sam se uverila i tokom onlajn radionica sa njima tokom pandemije gde se vidi da su nesigurne jer nisu same u sobi i izvan te prostorije može biti neko ko to sluša, što može da se zloupotrebi", objašnjava Popović.
Naša sagovornica navodi preporuke za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom koje žive u ustanovama socijalne zaštite.
"Prva i osnovna jeste deinstitucionalizacija. I hitno donošenje strategije za koju je tokom proleća predstavljan Nacrt, gde je civilni sektor imao malo vremena za komentare, ali mi smo to učinili. Strategija ovako napisana ne ide u prilog i korist samih osoba koje žive u institucijama, već je naš utosak da je napisana za zaposlene. Mi smo dali komentare, ne znamo šta će se dalje dešavati, ali bez strategije i akcionih planova ne može da se govori o deinstitucionalizaciji. Poboljšanje položaja jeste da se osobe izmeste iz ustanova, žive u zajednici, ali ne tako banalno - zatvorimo ustanovu i to je to, već je to jedan paralelan proces gde i u zajednici moraju da se razvijaju usluge i da se podiže svest koliko je to značajno. Dok god ima ustanova gde se krše ljudska prava, ne može se govoriti o unaprađenju položaja osoba sa invaliditetom", napominje Popović.
Emisiju u celosti poslušajte u prilogu.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
I dalje traju provere škola zbog dojava o bombama, ministar otkrio kako će se odvijati nastava
17.05.2022.•
1
Ministar prosvete Branko Ružić izjavio je jutros da će se zbog dojava o bombama u školama model nastave prilagođavati.
Ziđin mora da plati milion dinara kazne zbog zagađenja reke teškim metalima
17.05.2022.•
19
Kompanija "Ziđin koper" moraće da plati milion dinara kazne zbog zagađenja reke.
Profesor na Fakultetu bezbednosti: Iza dojava o bombama stoji neka služba, evo kako bira mete
17.05.2022.•
25
Profesor na Fakultetu bezbednosti Goran Mandić ocenio je da dojave o bombama u školama, na mostovima, u tržnim centrima i vodovodu predstavljaju organizovan napad dobro pripremljen da izazove strah.
FOTO: Vučić u Emiratima odao poštu preminulom vladaru
16.05.2022.•
4
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas boravi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima da oda poštu preminulom vladaru šeiku Kalifi bin Zajedu al Nahjanu, objavljeno je na njegovom instagram profilu.
"Da se zna": Dveri iskoristile Svetski dan porodice da potpiruju homofobiju
16.05.2022.•
5
Udruženje "Da se zna!" ocenilo je danas da je pokret Dveri iskoristio Svetski dan porodice da "ponovo potpiruje homofobiju", najavom da će se u Skupštini Srbije zalagati za zabranu parade ponosa.
Uhapšen muškarac koji je pucao u suprugu i teško je ranio
16.05.2022.•
0
Muškarac koji se sumnjiči da je u Kragujevcu teško ranio suprugu, uhapšen je danas posle podne.
Vulin: Dojave o bombama su deo specijalnog rata, napadi iz različitih centara za hibridno ratovanje
16.05.2022.•
35
Ministar policije Aleksandar Vulin izjavio je da lažne dojave o bombama suštinski za cilj imaju pritisak na Srbiju da prestane da vodi samostalnu politiku i da odluke donosi pod pritiskom i u strahu.
Uhapšena dvojica Poljaka zbog fotografisanja fabrike "Sloboda" u Čačku
16.05.2022.•
32
Policija je u subotu uhapsila dvojicu državljana Poljske zbog toga što su neovlašćeno fotografisali okolinu fabrike namenske industrija "Sloboda" u Čačku.
Ko sudi sudiji: Odgovara li sudija čija oborena presuda nanese štetu građanima?
16.05.2022.•
10
Javni izvršitelji izazivaju nezadovoljstvo i osudu građana kada iseljavaju iz stanova i kuća.
Korona u Srbiji: Oko 400 novozaraženih, preminula jedna osoba
16.05.2022.•
0
U poslednja 24 časa u Srbiji je preminula jedna osoba od posledica korona virusa, objavljeno je na sajtu Ministarstva zdravlja covid19.rs.
Dojave o bombama širom Beograda
16.05.2022.•
20
Nakon dojava o postavljenim bombama u beogradskim osnovnim školama, stigla je pretnja da su bombe postavljene na mostovima u Beogradu, u tržnim centrima, ZOO vrtu, restoranima i železničkoj stanici.
Kosovo uvelo nove sankcije Rusiji i Belorusiji
16.05.2022.•
8
Vlada Kosova usvojila je novi paket sankcija protiv Rusije i Belorusije koje uključuju zamrzavanje imovine pojedinaca, zabranu putovanja i transporta robe iz te dve države na Kosovo.
Analitičar Radić: Iza dojava o bombama najverovatnije stoje mangupi podstaknuti pretnjama Er Srbiji
16.05.2022.•
2
Iza učestalih dojava o podmetanju bombi u škole, tržne centre i druge ustanove najverovatnije stoje mangupi u našim redovima koje su na te akcije podstakle organizovane pretnje upućivane Er Srbiji.
Pregovori u Fijatu: Sindikat očekuje inspekciju u proveri zakonitosti odluka
16.05.2022.•
1
Pregovori o ponudi poslovodstva kompanije Fijat Krajsler automobili Srbija proizvodnim radnicima u kragujevačkoj fabrici da idu da rade u inostranstvo ili napuste fabriku uz otpremnine i dalje traju.
Još malo: Do srede potrebno 176.000 SMS poruka da mali Vukan otputuje po lek
16.05.2022.•
1
Još 176.000 SMS poruka potrebno je da se pošalje kako bi bio prikupljen novac za lečenje Vukana Stoiljkovića, bebe obolele od spinalne mišićne atrofije.
Palma ponovo vodi grupu u Paraliju na more, a u oktobru u Egipat
16.05.2022.•
3
U organizaciji grada Jagodine, 700 građana te lokalne samouprave boraviće u grčkom letovalištu Paralija od 20. do 24. maja.
Muškarac ranio ženu iz vatrenog oružja, potraga za njim u toku
16.05.2022.•
1
Muškarac je ranio ženu iz vatrenog oružja u porodičnoj kući u Kragujevcu.
FOTO: Otkrivene dve laboratorije za proizvodnju marihuane, uhapšena dvojica
16.05.2022.•
3
Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, razbila je još jednu kriminalnu grupu i otkrila dve laboratorije za proizvodnju marihuane.
Pakleni vozači: Vozio pijan, drogiran i u kontra smeru
16.05.2022.•
1
Tridesetčetvorogodišnji vozač "reno klia" isključen je sinoć iz saobraćaja u Beogradu jer je vozio pijan i u kontra smeru.
Sloga: Nikolić da iznajmi stan i solidariše se sa radnicima "Fijata" iz Kragujevca, odakle dolazi
16.05.2022.•
11
Udruženi sindikati Srbije Sloga pozivaju bivšeg predsednika Srbije i SNS Tomislava Nikolića da "napusti luksuz predsedničke rezidencije u Užičkoj 23 na Dedinju".
Sve što treba da znate o HPV: Najčešća seksualno prenosiva bolest, ali i dalje tabu tema
16.05.2022.•
3
Poražavajuća statistika koju Srbija ima godinama unazad kad je reč o smrtnosti zbog karcinoma još uvek je aktuelna, a za očekivati je da će takva situacija biti prisutna još barem deceniju.
Komentari 1
xxc
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar