Penzionerima po 35.000 dinara u pandemiji - i onima sa najnižim, i onima sa najvišim primanjima

Svim penzionerima u Srbiji na račun je ove nedelje legla jednokratna pomoć od 20.000 dinara, što je četvrta jednokratna pomoć tokom pandemije.
Penzionerima po 35.000 dinara u pandemiji - i onima sa najnižim, i onima sa najvišim primanjima
Foto: Pixabay
Prvo je u aprilu 2020. godine isplaćeno 4.000 dinara svakom penzioneru, potom u decembru iste godine isplaćeno još po 5.000 dinara, a zatim i po 50 evra (5.900 dinara) u novembru 2021. godine, da bi 10. februara leglo još 20.000 dinara. 
Međutim, jednokratne isplate penzionerima nisu efikasna mera socijalne politike, ocenjuje Fiskalni savet, a prenosi Nova ekonomija.
Iako je ministar finansija Siniša Mali izjavio da je 20.000 dinara penzionerima isplaćeno iz realnih izvora, iz PIO fonda, ova pomoć će budžet opteretiti za skoro 300 miliona evra, a sa onim prethodnim isplatama to je pola milijarde evra vanrednih "pomoći" za najstarije građane.
 
Prema računici Fiskalnog saveta, najveći nedostatak ovog pristupa dodele pomoći je što na ovaj način najugroženiji slojevi stanovništva budu izuzeti dok se novac dotira i onima kojima objektivno nije potreban. 
 
S jedne strane, 100.000-150.000 starih ljudi ne prima nikakvu penzijsku naknadu i oni nisu ni ovog puta kvalifikovani za ovu vrstu pomoći, dok se, s druge strane, jednokratna davanja istovremeno uplaćuju i penzionerima koji imaju solidan materijalni status. 
 
Praksa vođenja socijalne politike preko isplate penzija i s njima povezanih naknada u Srbiji traje odavno i od nje bi napokon trebalo odustati, smatra Fiskalni savet. Savet podseća da je svrha socijalne pomoći da se novac iz budžeta isplaćuje materijalno ugroženima. 
 
Savet podseća da je to moguće uvođenjem socijalnih karata, za šta je Vlada postavila čvrste rokove donošenjem krovnog zakona 2021.
 
Ukoliko Vlada ispoštuje zakonske rokove, socijalne karte mogle bi da budu osnov za dodelu pomoći najugroženijima već od budžeta za 2023. godinu, ocenjuje ova institucija. 
 
Mana svih dosadašnjih programa materijalne podrške najugroženijima (trinaesta penzija, jednokratna davanja penzionerima) bila je u tome što se ugroženost utvrđivala na osnovu pojedinca, što znači da imovinsko stanje i prihodi drugih članova domaćinstva nisu razmatrani - iako su upravo ovo činioci koji presudno utiču na materijalni status osobe. 
 
Taj pristup je skup, ekonomski neutemeljen i socijalno neefikasan, budući da nema kapacitet da trajno reši problem nejednakosti i siromaštva, ocenjuje Savet u izveštaju o budžetu za 2022. 
 
Najbolji mehanizam dodele socijalne pomoći jesu socijalne karte. To je registar koji ukršta podatke državnih organa iz različitih oblasti (MUP, katastar, Poreska uprava, NSZ) sa ciljem da se precizno utvrdi socio-ekonomski status svakog domaćinstva i da, potom, najsiromašnijima dopunjuje prihode do određenog nominalnog nivoa. 
  • Ivan

    16.02.2022 13:44
    RAZMISLITE MALO
    Dragi sugradjani, lepo je sto imate svoje misljenje. Ali,od toga nema nista. Zadrzite svoje misljenje za sebe. Sistem melje meso ko masina i isporucuje po potrebi mesara sta treba. Nekada za kobasice,nekada za ostalo. E sad,dobro bi bilo da se napravi konacno socijalna karta pa da se ima uvid u to kome stvarno koliko treba pomoci. Mnogi se ovde provlace i dobijaju pomoc a njihovi rade "po Nemačku" pa vidim da su besna kola sa stranim tablama pored katrona na gomili uz kao nekakvu supu parkirana. I imaju doooobru socijalnu pomoc. Ja se mucim da ostvarim osnovna prava. Postao sam invalidno lice i bez posla sam na birou. Dva puta bio dobrovoljac i sad nemam nista pomoci od drzave. A ta gospoda sto "beru karton" nisu bila pored mene u rovovima za Srbiju,a uzivaju. Nista drzavi ne placaju a traze i dobijaju. Ajmo malo samo pravde da se uradi prema nama patriotama i srbima,a? Jel moze tako???
  • Naše Ime

    15.02.2022 20:26
    Tačno je da pomoć treba deliti u obrnutoj srazmeri sa već postojećim primanjima.
    Pored toga, stvari treba promeniti sistemski:
    S obzirom na "švajcarsku" formulu, penzionerima povišice kasne godinu dana. Doprinosi se povećaju u januaru ove, a ulaze u obračun tek za iduću godinu. Budžetom se može planirati i takva isplata prema proceni kretanja u ekonomiji ili bar da se povišice obračunavaju šestomesečno. Da napomenem da nekoliko desetina hiljada penzionera nikad ne dočeka zakasnelu povišicu. A broj penzionera se godišnje smanjuje za preko 30.000.
    Šta se dešava sa tim parama niko ne zna.
    Da bar "skraćuju" dugove sa najvišom kamatom. To bi bila investicija u budućnost. Možda ne smeju zbog "međunarodne zajednice".
    Što se tiče visokih i "nezarađenih" penzija, podsećam da je, nažalost, sistem bio takav da je bilo bolje biti portir u EPS nego profesor u školi.
    I sada ne mogu da uvedu platne razrede zbog takvih javnih preduzeća.
    Treba samo da "prepišu" sistem iz MO.
    Ima tu još razmišljanja, ali za drugi put...
    Nisu ovi načisto loši.

  • Stara Novosađanka

    15.02.2022 20:09
    DARKO
    A ti druže radi. Sram te bilo, još se hvališ kako si besposlen. A kad nećeš da radiš, jer posla ima za sve koji hoće da rade, a ti lepo pasi travu !!!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija