Četvorodnevna radna nedelja: U Srbiji san ili realnost?

Autor: Biznis.rs, Blic

Info

20.02.2022.

14:36

Odluka belgijske vlade o uvođenju četvorodnevne radne nedelje za sve zaposlene u ovoj zemlji koji to žele već nekoliko dana izaziva pažnju kako tamošnje, tako i svetske javnosti.

Četvorodnevna radna nedelja: U Srbiji san ili realnost?

Foto: Pixabay

Kako su saopštile vlasti u Belgiji, motiv za donošenje ovakve odluke jeste povećanje fleksibilnosti tržišta rada, koje je pandemija korona virusa prilično poremetila.

Tako je pred radnicima mogućnost izbora – ukoliko žele da rade četiri dana nedeljno onda moraju raditi 10 sati dnevno, za istu platu. Pored toga, mogu da biraju i koje nedelje će raditi pet, a koje četiri dana.

S druge strane, poslodavcima je postavljen uslov da ne mogu da zovu zaposlene nakon isteka radnog vremena, što se odnosi na firme koje imaju više od 20 radnika.

Na pitanje da li bi model četvorodnevne radne nedelje mogao da se preslika na Srbiju potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Duško Vuković kaže za biznis.rs da to nije realno, jer se naša država i društvo mnogo razlikuju od belgijskog, u smislu poštovanja zakona, propisa i svih pravila igre, kao i poštovanja radnika i humanizacije rada.

Prema njegovim rečima, kada bismo poštovali Zakon o radu što je, kako tvrdi, za većinu zaposlenih u Srbiji daleki san, trebalo bi da radimo pet dana nedeljno po osam sati, a neki rade i šest ili sedam dana, što je duže od zakonski dozvoljenog.

Ističe da se od nadležnih najčešće čuje kako ne mogu da urade ništa povodom ponašanja određenih poslodavaca jer, kako sami kažu – "sve je po zakonu". Ipak, on smatra da, kada su u pitanju uslovi i dužina rada, na delu imamo nepoštovanje zakona jer izvršna vlast gleda blagonaklono na devijantno i protivzakonito poslovanje većine poslodavaca.

S druge strane, Vuković nije za ideju poput ove u Belgiji, odnosno da se nauštrb jednog slobodnog dana poveća intenzitet rada i dužina radnog vremena. Umesto toga, on je za povratak osnovnim standardima rada koje su zahtevali sindikati još pre 130 godina, a to je da dužina radnog vremena bude osam sati kako bi ostalo 16 za ostale aktivnosti i odmor.

Ipak, i hipotetičko uvođenje četvorodnevne radne nedelje ne bi bilo u suprotnosti sa Zakonom o radu, iako jeste sa nepisanim pravilima. Zakon o radu je, objašnjava Vuković za biznis.rs, fleksibilan i kaže da radna nedelja traje 40 časova i da je po pravilu pet dana, a da poslodavac utvrđuje raspored radnog vremena.

"To teoretski znači da bi neki poslodavac kome je iz sopstvenih razloga proizvodnje ili pružanja usluge odgovaralo da se radi četiri dana mogao to da primeni. To nije suprotno zakonu", objašnjava Vuković.

Dodaje i da ne bi trebalo da nas iznenadi da postoje određene firme koje možda imaju slično radno vreme, a u tim situacijama se radi o zanimanjima koja su prostorno-vremenski fleksibilna. Kao primer navodi IT sektor.

Kraće se radilo u "Javoru" još u vreme SFRJ

Skraćeno radno vreme dobro pamte radnici Javora iz Ivanjice, firme osnovane 1948. godine, koja je u vreme SFRJ slovila za jednog od najvećih domaćih izvoznika u oblasti tekstilne industrije. Osamdesetih su na platnom spisku imali 3.700 ljudi, godišnje su pravili više od 10 miliona komada. Radili su ono što danas rade mnoge velike svetske kompanije - skratili radno vreme i pokazali da je to bio dobar izbor.

"Skratili su radni dan sa osam na šest sati i rezultati su bili neverovatni. Produktivnost je porasla za 30 odsto, smanjio se broj bolovanja. Bilo je manje odsustva, radnici su bili srećniji. Mi smo bili pioniri u tome", kaže za "Blic Biznis" predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić.

Kaže da vrlo ozbiljno ponovo treba početi razmišljati o takvoj praksi i dati čoveku duži period za nadgradnju, porodicu, društveni i kulturni život. Jer, objašnjava, više vremena za sebe, znači i veće zadovoljstvo, a to donosi i veću produktivnost na poslu

"Epidemija i iskustva po svetu pokazali su da kraća radna nedelje i radno vreme ne znači da bi posao trpeo. Naprotiv, i praksa i istraživanja velikih kompanija pokazali su suprotno. Imamo najnovije primere i da su gerontološki centri za dva sata skratili radno vreme i da su produktivnost povećali za 38 odsto", kaže Savić.

Nebojša Matić, vlasnik Mikroelektronike pokušao je pre nekoliko godina nešto slično. Uveo je koncept da tokom jula i avgusta ne rade petkom, ali ideja ipak nije zaživela.

"Rešili smo da radimo po 10 sati, četiri dana u nedelji. To je trajalo oko tri godine i, iako sam ja i dalje glasao za tu opciju, zaposleni nisu bili radi da je prihvate. Oni su glasali da i dalje rade petkom", rekao je nedavno Matić za "Blic Biznis".

Teme

Četvorodnevna radna nedelja

Komentari 31

Hronološki Najpopularniji

Dusan

28.03.2022 • 08:51

U državnim ustanovama

U državnim ustanovama mnogo njih rade skraćeno, a o tome u tim organima nesme da se priča. Obično tu spadaju rukovodioci i njihove ulizice, švalerke i sl. Na drugoj strani postoje radnici i rukovodioci koji su kičma trans. To je zastupljeno u javnim preduzećima, državnim organima, lokalnim samoupravama i dr.

17 0 +17
inove

21.02.2022 • 08:39

Vecina ljudi u srbiji u drustvenim frimama ne radi ni 4 sata nedeljno a kamoli 4 dana .

33 8 +25
Ns gari

21.02.2022 • 06:53

:)

Pročešljajte malo Rtv.ostaćete u šoku kad vidite šta su neradnici.ogromna većina njih.teški neradnici.teški.mnogo njih dođu na dan ili dva u firmu.spikeri,novinari,urednici,producenti....i to što dođu je na par sati.kad ih pljuneš kažu pa nisam ja kriv/a što mi ne daju više posla.sa druge strane stenju i kukaju kakose ubiše od posla.kako su pod velikim stresom i kako su umorni.patološki neradnici.većina rtv radnika sa dijagnozom trule lenštine.mogao bi mnoga imena i prezimena da napišem,ali onda ništa od objave komentara :)
Rtv kadrovski trulež,ne bi verovali kakav i koliki....

26 8 +18

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.