Zašto se u predizbornoj kampanji u Srbiji tema "Ukrajina" izbegava?

Autor: Radio slobodna Evropa

Info

12.03.2022.

10:45 > 10:57

Pune dve nedelje rat u Ukrajini udarna je vest svih medija, kako u svetu tako i u Srbiji u kojoj je u toku kampanja za opšte izbore, 3. aprila.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Zašto se u predizbornoj kampanji u Srbiji tema "Ukrajina" izbegava?

Foto: FoNet/AP

Ipak za stranke koje zahuktavaju izbornu trku poruke biračima kao da su u vremenskoj kapsuli. U centru pažnje su domaće političke teme i lokalne priče. Ukrajina se gotovo i ne spominje.

Zašto je Ukrajina nepoželjna tema za izborne takmace u Srbiji, tema je kojom se bavi Radio slobodna Evropa.

U danu kada je Rusija započela vojnu invaziju na Ukrajinu, 24. februara 2022, malo koja stranka u Srbiji, opoziciona ili vladajuća, direktno je osudila Rusiju. Ocene su uglavnom diplomatski sročene, osim kada je reč o desničarskim partijama koje su otvoreno naklonjene Rusiji.

Izbornu listu, "Ujedinjeni za pobedu Srbije" čini više opozicionih, proevropskih stranaka. I mada im je opredeljenje ka Zapadu zajednički imenitelj, stavovi prema ratu u Ukrajini nisu sinhronizovani.

Narodna stranka (NS), koja je deo ove koalicije i čiji je lider Vuk Jeremić, ima isti stav kao stranke na vlasti. Srbija treba da sačuva neutralnost, smatraju u NS.

Stranka slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa, prvog dana invazije saopštila je da "građani Srbije bolje od svih drugih u Evropi znaju za sav užas i besmisao rata" i zato su pozvali na mir i obustavljanje "vojnih sukoba u Ukrajini".

"Kriza u Ukrajini potvrđuje ispravnost borbe Srbije za poštovanje međunarodnog prava i 1999. i 2008. godine i stoga smatramo da Srbija treba da podrži teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, kao i svake druge države članice Ujedinjenih nacija", saopštili su iz SSP, povlačeći tako paralelu između Ukrajine i Kosova koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost i kojim, prema oceni i Međunarodnog suda pravde, 2010. godine, nije prekršeno međunarodno pravo.

Koja stranka je jedina osudila rusku invaziju?

Pokret slobodnih građana (PSG), stranka sa iste liste, jedina je koja je "osudila vojnu agresiju izvršenu od strane Rusije na teritoriji Ukrajine". Iz PSG su još prvog dana ruske invazije, poručili da Srbija mora da ostane dosledna poštovanju međunarodnog prava i da "nedvosmisleno osudi čin agresije".

Prvog dana reagovala je i opoziciona koalicija "Moramo" koja je "poslala poruke solidarnost sa građanima Ukrajine". Jedan od lidera te koalicije i kandidat za gradonačelnika Beograda, Dobrica Veselinović, među retkim je političarima koji odlazi na skupove podrške Ukrajini u Beogradu.

"Mi smo prvi dan kada je počela ruska agresija na Ukrajinu jasno rekli naš stav, a to je antimilitarizam, pacifizam i strateško opredeljenje prema Zapadnim vrednostima i EU", kaže Veselinović za Radio slobodna Evropa.

Podršku "suverenitetu Ukrajine" dala je i koalicija okupljena oko Socijaldemokratske stranke bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića.

Na drugoj strani, podrška Rusiji i njenom predsedniku Vladimiru Putinu, otvoreno stiže od desničarskih stranaka. Pokret "Oslobođenje" Mlađana Đorđevića i Srpska radikalna stranka, Vojislava Šešelja samo su neke od njih.

Bliska Rusiji je i opoziciona koalicija koju predvodi desničarski pokret Dveri koja poručuje da Srbija "ni pod kojim uslovima ne treba da uvedi sankcije Rusiji", a slično poručuju i iz stranke "Zavetnici".

Ukrajina nije tema

Inicijalne ocene na početku rata u Ukrajini uglavnom je sve što je javnost u Srbiji mogla da čuje od stranaka na tu temu.

Predsednički kandidat liste "Ujedinjeni za pobedu Srbije" Zdravko Ponoš rekao je "da Srbija ne sme dozvoliti da se ratna kriza u Ukrajini nametne kao glavna tema, već da se treba posvetiti izborima, koji utiču živote građana i na to kako će se taj rat odraziti na sve".

Dobrica Veselinović smatra da je koalicija "Moramo" dovoljno rekla na temu Ukrajine.

"Mislim da mi nemamo prostora, niti treba da imamo kalkulaciju, igru na dve, tri stolice već da jasno napravimo jedan zapadni zaokret u spoljnoj politici", kaže Veselinović i dodaje da zapadni zaokret vidi i kroz energetsku nezavisnost Srbije.

Šta govore vladajuće stranke?

Zvanična politika Srbije, a takođe i stranaka na vlasti okupljenih oko Srpske napredne stranke je da Rusiji sankcije ne treba uvoditi.

U prvoj reakciji na rat u Ukrajini, Vlada je uz tu odluku, objavila da "Srbija pruža punu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine i da smatra pogrešnim kršenje njenog teritorijalnog integriteta". Direktne osude ruskog vojnog napada u tom trenutku nije bilo.

Ipak ubrzo potom, Srbija je prihvatila da glasa za rezoluciju Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje invazija Rusije na Ukrajinu, ali je i dalje ostala pri stavu da sankcije neće uvoditi. U okviru vladajuće koalicije, najbliže veze sa Putinovom Rusijom godinama gradi Socijalistička partija Srbije (SPS).

"Rusija nam je prijateljska zemlja, tamo su naša pravoslavna braća i mi ćemo nastaviti svoju liniju, uključujući i političku podršku", jedna je od poruka SPS nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Lider socijalista Ivica Dačić u Rusiji vidi, kako je više puta isticao, najvećeg i najuticajnijeg zaštitnika vrhunskog nacionalnog interesa Srbije a to je, kaže, očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.

Treba li imati stav?

Sedenje na dve stolice vladajućih stranaka ili naklonjenost Rusiji od strane desničarskih nije neočekivano, smatra politikolog i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dušan Spasojević, ali je, dodaje, za analizu zanimljivo to što proevropske, građanske partije pokušavaju da izbegnu temu Ukrajine.

"Zašto one to rade? Čini mi se da se, na neki način, plaše tog javnog mnjenja Srbije i da se na neki način plaše tog srednjeg birača", smatra Spasojević.

On je mišljenja i da stranke takvim izborom prave grešku. Svrstavanje u ovom problemu, objašnjava Spasojević, podrazumeva izražavanje spoljnopolitičkog i vrednosnog stava, kao i opredeljenja da li smo za Istok ili za Zapad. Veruje i da bi pojedini birači bili spremniji da snažnije podrži opoziciju ukoliko bi se ona jasnije opredelila.

"A čini mi se i da bi opozija mogla da bude kažnjena od strane jednog dela biračkog tela zbog nečega što bi moglo da se vidi kao kalkulantsko i kao izbegavanje da se od Ukrajine napravi političko pitanje", objašnjava Spasojević.

Šta očekuju birači?

"Bilo bi dobro da se izjasne. Važno mi je da imam pravu informaciju", kaže Beograđanka Slavica Stefanović za RSE.

"Naravno da utiče gde ćemo se opredeliti - hoćemo na istok, hoćemo na zapad. A utiče i na moju odluku", objašnjava ova sagovornica.

Slično misli i njen sugrađanin Rista Hornista. "Meni je važno zbog te tragedije koja se tamo događa. Sam taj rat je užasan", kaže ovaj Beograđanin.

Dara Lukić smatra da je stav političara važan jer "u velikoj meri određuje i politiku Srbije prema sukobima na prostoru Evrope i određuje politiku Srbije prema Rusiji".

Šta pokazuju istraživanja?

Poslednje urađeno istraživanje Instituta za evropske poslove, u julu 2021, pokazuje da više od 80 odsto građana smatra da je Rusija prijatelj Srbije. Istraživanje istog Instituta pokazuje da je za članstvo u Evropsku uniju 53 odsto građana.

Predsenik Srbije Aleksandar Vučić je 25. februara naveo da Srbija sada neće uvoditi sankcije Rusiji, jer se "rukovodi svojim vitalnim ekonomskim i političkim interesima"

Dušan Spasojević smatra da je izvesno da je javnost od dolaska SNS (Srpska napredna stranka) na vlast 2012. godine, više izložena proruskoj i prokineskoj kampanji, dok se o evropskim vrednostima govori "svedeno, pragmatično ili u kritičnim situacijama".

"To, naravno, utiče na javno mnjenje. E sad javno mnjenje se, naravno, i oblikuje i jedan od zadataka političkih aktera jeste da na njega utiču", zaključuje Spasojević.

Evropska unija je uvela nekoliko paketa sankcija Rusiji nakon invazije na Ukrajinu. Rusiju su sankcionisale i Sjedinjene Države, Velika Britanije i druge zapadne zemlje. Srbija je jedna od retkih država u Evropi koja organizuje i skupove podrške Ukrajini i one koji podržavaju Rusiju. U glavnom gradu takvo okupljanje organizovano je na inicijativu desničarske organizacije "Narodne patrole".

Svet su obišli snimci nekoliko hiljada građana okupljenih na tom skupu 4. marta u Beogradu sa koga se skandiralo "Srbija, Rusija, ne treba nam Unija" i "Krim je Rusija, Kosovo je Srbija". U Beogradu je održano i nekoliko manjih skupova podrške Ukrajini, koje su organizovale nevladine organizacije.

Prema procenama UN, od početka invazije na Ukrajinu iz te zemlje je izbeglo više od dva miliona ljudi. Kancelarija visokog komesara UN-a za ljudska prava objavila je da je od početka ruske invazije 516 ljudi ubijeno, a 908 povređeno.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Ukrajina Izbori 2022

Komentari 40

Hronološki Najpopularniji

/

13.03.2022 • 12:08

/

@@/
pozdravlja te gliteri dane.
unuk onog cetnika prebeglog 45e u usa.
pravi cuvar vasih porodicnih vrednosti

1 2 -1
mazohisti

12.03.2022 • 17:28

A zašto da izbegavamo? Šta nam je donelo to što smo svaki problem do sada pokušali da izbegnemo umesto da ga rešimo. Izbegavali smo da se civilizovano rastanemo u bivšoj državi, da kulturno definišemo srpsko pitanje u otcepljenim zemljama, sakrivali smo leševe po hladnjačama, ovčarama, srebrenicama, izbegavali mirovne planove i mirna rešenja. Izbegli smo da izbegnemo bombardovanje a danas izbegavamo da osudimo oružanu agresiju na suverenu državu. Kao i sva dosadašnja izbegavanja, i ovo će nam se obiti o glavu, standard i kvalitet života ali ćemo zato imati vekovno ropstvo zbog kineskih lihvarskih kredita i ljubav prema putinu.

9 14 -5
B

12.03.2022 • 16:19

gluposti

Da li je 99te u Ukrajini bila tema bombardovanje SRJ? Da li je bila tema projektil u RTS? Da li su se Ukrajinci bavili nasim pogazenim ljudskim pravima i medjunarodnim pravom? Hmmm, pa ne.

11 8 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.