Srbija - jedina zemlja gde su bogati manje opterećeni nametima od prosečnog građanina

Autor: 021.rs

Info

03.06.2022.

05:23

Uvođenje progresivnog poreskog sistema u Srbiji zaštitilo bi najugroženije građane, piše sindikat Nezavisnost na svom portalu.

Srbija - jedina zemlja gde su bogati manje opterećeni nametima od prosečnog građanina

Foto: Pixabay

Na taj način omogućilo bi se i povećanje minimalne plate, životnog standarda radnika i veće zapošljavanje.

"Minimalna zarada bi trebalo da bude izuzetak, a ne pravilo. U Srbiji oko petine zaposlenih prima minimalnu zaradu, a polovina zaposlenih ima tek 20 odsto više od minimalca", kaže ekonomista Goran Radosavljević, jedan od autora poreske reforme u Crnoj Gori.

Srbija je, prema Radosavljevićevim rečima, u ovom trenutku zemlja srednjeg nivoa dohotka i na takvom nivou ne treba da podstiče investicije koje dolaze isključivo zbog jeftine radne snage.

Povećanje minimalne zarade, uz smanjenje poreskog opterećenja kako to povećanje zarade ne bi značajnije pogodilo poslodavce, dovelo bi, kako je rekao, do podizanja prosečnog nivoa dohotka.

Radosavljević je rekao da je Srbija verovatno jedina zemlja na svetu u kojoj bogati imaju manje opterećenje na zarade od onih sa prosečnom zaradom.

"Opterećenja nametima (porezi i doprinosi) prosečne zarade je oko 38 odsto efektivno, a na zarade od milion i više dinara su 28 odsto. Dakle, progresivnost koja postoji na papiru, efektivno u praksi ne funkcioniše", rekao je Radosavljević.

U Crnoj Gori se, kako je rekao, sa prakse od "nula progresivnosti" prešlo na oporezivanje dohotka od rada sa stopama nula, devet i 15 odsto. Pored toga, ukinut je doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje zaposlenih. Time je, prema rečima Radosavljevića opterećenje prosečne zarade smanjeno za gotovo 50 odsto, sa blizu 40 odsto na oko 20 odsto.

Zbog toga je, prema njegovim rečima, minimalna zarada duplirana u periodu od šest meseci, sa 225 na 250 evra u junu, pa na 450 evra od 1. januara ove godine.

"Sve to je doprinelo rastu standarda stanovništva i značajnom povećanju prosečne zarade, bez rasta troškova poslodavcima i velikog pritiska na budžet", rekao je Radosavljević.

Dodao je da u Srbiji postoji progresivnost u oporezivanju dohotka od rada kroz godišnji porez na dohodak građana, ali je ta progresivnost veoma blaga i zahvata veoma mali broj ljudi.

Kako je rekao, Srbija treba da uvede značajniju progresivnost koja bi išla od stope nula odsto za zarade manje od, na primer, 50.000 dinara, a zatim progresivno do 25 odsto ili 30 odsto za velike mesečne zarade, jer je sada maksimalna kumulativna nominalna stopa oko 25 odsto.

Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije rekao je da je procena da radnici u Srbiji u proseku oko trećine radnog vremena rade za svoju platu, a ostatak odlazi poslodavcu.

On je ocenio da nije logično da istom poreskom stopom budu opterećeni vlasnici piljara, frizerskih salona i drugih malih biznisa, i velike korporacije, veliki trgovinski lanci, a posebno strani investitori koji dobijaju nenormalne povoljnosti od države, od subvencija, preko poreskih i carinskih olakšica, do besplatne infrastrukture i zemljišta.

"Progresivno oporezivanje postoji i u bogatijim evropskim zemljama i iznosi od 10 odsto do 45 odsto, a minimalne zarade su oslobođene poreza", dodao je Simović.

I Fiskalni savet je uradio nekoliko mogućih modela pravičnijeg oporezivanja. Jedan od predloga je da se neoporezivi deo plate poveća na 26.000 dinara, a da se aktuelna poreska stopa sa 10 poveća na 15 odsto.

Istovremeno, ukinuli bi se doprinosi za zdravstvo na teret zaposlenog, a to bi značilo da se na isplaćenu platu od 35.000 dinara, svakom poslodavcu smanjuje izdatak državi sa 57 na 29 dinara na 100 dinara neto zarade.

"Manjak novca bi se mogao nadoknaditi uvođenjem poreza na dodatu vrednost (PDV) bankama, jer su one neopravdano izuzete iz oporezivanja i to je ono što se sada radi u Evropi", rekao je član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.

Dodao je da je posebno pandemija pokazala ogromno raslojavanje u društvu i opterećenje ljudi koji rade teške fizičke poslove za male plate.

Uz to, kako je rekao, poreski sistem u Srbiji ne uzima u obzir izdržavane članove domaćinstva, pa su u najgoroj situaciji ljudi koji primaju minimalne plate i izdržavaju dva ili tri člana porodice.

Predlogom reforme Fiskalni savet je predvideo i poreski kredit za svako izdržavano lice od 2.500 dinara, što je dodatno rasterećenje onih koji imaju najmanje.

"U ovoj kalkulaciji, poslodavac koji isplaćuje minimalnu platu radniku koji izdržava supružnika i dvoje dece, imao bi 10.000 dinara obaveza prema državi, umesto 20.000 koliko trenutno plaća za poreze i doprinose radnicima koji primaju minimalac", rekao je Altiparmakov.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

porez nameti

Komentari 17

Hronološki Najpopularniji

Boki

03.06.2022 • 13:55

Da da

Naravno da srbija nije jedina zemlja koja ide na ruku bogatijim stanovništvu. U USA kad si milijarder više ni pekaru leba neplaćaš, i to po zakonu.

4 2 +2
Ekstra porez

03.06.2022 • 11:42

Najgore smo prosli mi koji placamo i ekstra porez i grdne pare za zdravstveno i penziono. Pa ja dam 800 eur mesecno za te dve stvari, pa ekstra porez a onaj sto ne radi nista i ne placa nista ima iste uslove kao ja i isto nece imati penziju. Ali ima zivot i pare na crno.

14 6 +8
Zoran

03.06.2022 • 11:41

Korupcija

u svakoj drugoj privatnoj firmi na račun pola plate, a druga polovina na ruke, država prvo to treba da sredi, a sada svesno to dozvoljava i odobrava

9 3 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.