Tako za Glas Amerike ocenjuju bivši dugogodišnji zvaničnik Stejt departmenta Danijel Frid i direktor za Evropu u Međunarodnom republikanskom institutu Pol Mekarti.
Oni su poručili da Srbija mora hitno da odluči da li joj je budućnost u Evropi ili sa Putinovom Rusijom, odgovornom za ratne zločine i zverstva u Ukrajini.
"Da li Srbija usklađuje svoju spoljnu politiku sa u suštini agresivnim tiraninom odgovornim za velika zverstva? Da li je to najbolje što Srbija može da uradi? Mislim da je Stejt department apsolutno u pravu što je istakao da tako ne bi trebalo da se ponaša zemlja koja se pretvara da želi da postane članica Evropske unije", ocenio je Frid.
On smatra da je zbog ruskog ekstremizma i nasilja, balansiranje predsednika Srbije Aleksandra Vučića između Zapada i Rusije nemoguće i veruje da SAD gube strpljenje sa Beogradom, sa čime je saglasan i Mekarti, koji navodi da Vašington gubi strpljenje i da to nije samo usredsređeno na sankcije, već i na dijalog Srbije sa Kosovom koji je duboko zamrznut.
"Kada je kosovski premijer (Aljbin) Kurti posetio Vašington, nije dobio sastanke koje je želeo. Mislim da smo to namerno uradili, ne da bismo birali strane, već da bismo ukazali da je potrebno da obe strane urade više da pokrenu dijalog", rekao je Mekarti, dodavši da još nije upućen poziv Vučiću da poseti Vašington, što je verovatno donelo izvesno olakšanje Beogradu.
"Međutim, ako pogledate kako je premijer Kurti dočekan u Vašingtonu, rekao bi da je strpljenje u vezi sa Beogradom trenutno na izmaku", kazao je Mekarti i dodao da američka administracija nema mnogo instrumenata na raspolaganju, već da je to uglavnom u rukama Brisela.
"Sjedinjene Države su usredsređene na mnogo prioriteta, i Balkan nije glavni. Vašington želi da igra ulogu posrednika, da bude od pomoći Briselu kada je reč o konačnom cilju - a to je da zemlje regiona postanu članice EU", naveo je Mekarti.
On očekuje da će Vučić, za kojeg ističe da je u teškoj poziciji, ipak preduzeti manje korake da se približi Briselu kada je reč o sankcijama protiv Rusije.
"Možda, i ovo je nagađanje, samo neke aspekte sankcija, možda ne ceo paket, nego neke njegove delove. Nisam ekspert u tom pogledu, ali je određena primena sankcija u vezi sa Rusijom osnovni uslov za kretanje ka Zapadu", naglašava Mekarti.
Frid ističe da bi želeo da se Beograd pridruži evropskim sankcijama, ali upozorava da to nije najveći problem i da postoji opasnost da Srbija dozvoli sebi da upadne u zamku pomaganja Rusiji da zaobiđe sankcije, što bi bila veoma loša ideja, zato što joj SAD ne bi dozvolile da prođe nekažnjeno zbog toga.
"Pomaganjem Rusiji da izbegne sankcije, Srbija bi mogla da bude ranjiva, i mora pomno da razmotri šta radi. Za to postoje stvarne posledice", naveo je Frid i dodao da bi Vučić trebalo da "u javnosti formuliše strategiju kojom se prepoznaje šta je Rusija postala pod Putinom".
"I da preispita jezik koji Srbija koristi. Posle toga će slediti posledice kada je reč o politici. Međutim, mora da izrazi i da to i misli da Srbija razume šta znači evropska budućnost. To nije šurovanje sa Vladimirom Putinom", kazao je Frid.
U interesu je Srbije, kako poručuju američke diplomate i eksperti, da veže svoju budućnost za Zapad, a posebno za EU.
Mekarti smatra da će Vučiću biti sve teže da sedi na dve stolice i da će biti teško to dugoročno raditi, ali da to ne znači potpuni i trajni raskid sa Rusijom, već da će doći vreme kada će odnosi Rusije i Srbije biti manje opterećeni krvlju koja se trenutno proliva u Ukrajini.
"Usred ovog rata, mislim da Srbija zaista ima samo jedan izbor, a to je da se prikloni Briselu i Zapadu. Kao što je pokazao incident sa avionom Lavrova, Srbija je okružena državama koje ostaju sve prozapadnije", napomenuo je Mekarti.
Prema njegovim rečima, pristupanje Srbije EU otežavaju dugoročni sporazumi sa Rusijom - kao što je nedavni dogovor Vučića i Putina o snabdevanju gasom - u trenutku kada članice EU pokušavaju da postepeno ukinu zavisnost od ruskih energenata.
Frid smatra da bi SAD i EU, ako Srbija to želi, trebalo da joj pruže svu moguću pomoć i da sa Beogradom ozbiljno razgovaraju o alternativnim izvorima energije da bi se, kako ističe, pronašli načini da se smanji zavisnost od ruske energije.
"Pitanje je da li će Srbija uraditi šta može da bude solidarna sa Evropljanima. Međutim, ako Srbija želi da koristi argumente o dvostrukim standardima kao izgovor za nastavak svrstavanja na rusku stranu, to je problem. Ovde govorimo o Rusiji pod Putinom, koja je odgovorna za ratne zločine, prisilne deportacije, silovanja. To rade njihovi ruski prijatelji", naveo je Frid.
I dok Vučić, pod pritiskom obe strane, pokušava da odluči u kojem smeru će povesti zemlju ili, pak, da tu odluku odloži što je duže moguće, Rusija će, smatraju američki analitičari, pokušavati da dodatno zakomplikuje situaciju.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 102
Dario
ja
Čime da gradimo našu državu? Sve prethodne vlasti uključujući ovu i onu DOS-ovu, su rasprodali sve što se moglo rasprodati. Ne postoji ni jedan resurs (uključujući ni ljudski-populaciju), koji nije rasprodat niti načet. Englezi su pre par godina analizirali ekonomiju Srbije, i napisali su da je vide u budućnosti kao klijentelističku (koja sve neophodno uvozi, a zauzvrat se zadužuje). E sada, da vidimo gde smo? A "pravoslavna braća" imaju uvek i samo "svoje interese" na prvom mestu, kao i Zapad uostalom. Ako hoćemo nešto da menjamo, moramo prvo sebe promenuti, pa onda "ove".
Dragan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar