Da se ni slučajno ne prejedu: Radnici na ime toplog obroka mesečno dobiju od 1 do 20 dinara

Autor: N1

Info

20.06.2022.

12:21

"U firmi u kojoj radim, a bavi se obezbeđenjem, radnici primaju minimalac i u okviru te 'plate' jedan dinar na ime toplog obroka mesečno".

Da se ni slučajno ne prejedu: Radnici na ime toplog obroka mesečno dobiju od 1 do 20 dinara

Foto: Pixabay

Ovim rečima prokomentarisao je čitalac tekst portala N1 koji se odnosio na pravo radnika na minimalcu na topli obrok i regres.

Drugi je naveo da za ishranu od poslodavca prima naknadu od 20 dinara - opet mesečno.

Odredba Zakona o radu je jasna: poslodavac mora zaposlenom da plati naknadu za topli obrok ukoliko mu nije obezbedio ishranu na radnom mestu. Problem je samo što ni taj isti zakon, niti bilo koji drugi propis, nije precizirao - koliko na ime te naknade mora da mu isplati. I da li je, onda, plaćanje samo jednog dinara na ime toplog obroka za mesec dana u skladu sa zakonom ili ipak nije.

Zaposlenima u državnoj upravi se računa da je topli obrok "uračunat" u koeficijent, pa čak i kad rade za minimalac. Tetkice u školama, i ne samo one, podnele su tužbe ne bi li dobile svoje naknade za topli obrok.

Brojni su primeri gde poslodavac uskraćuje radnicima naknadu za ishranu, a sindikati kažu da, kada je o ovoj naknadi reč - privatni sektor ipak "stoji" bolje od javnog.

"Pravo na naknadu za ishranu pripada zaposlenom uvek kada prima zaradu, samim tim što se pojavljuje na poslu", objašnjava za N1 Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo.

Međutim, visina tog prava nije nigde određena, što je, kako dodaje, "naravno izvor neverovatnih zloupotreba".

"Poslodavac apsolutno mora da isplaćuje zaposlenima naknadu za topli obrok, ukoliko nije sam obezbedio ishranu zaposlenima u toku rada. Ova naknada mora biti jasno vidljiva i ona nije deo zarade prema Zakonu o radu jer se zarada sastoji iz tri jasno određena elementa - osnovne zarade, zarade za radni učinak i uvećane zarade", objašnjava Reljanović.

Kad se plaća, a kad ne

Naknada za ishranu u toku rada spada u naknadu troškova zaposlenog za vreme rada.

"Ovi troškovi se pretpostavljaju i ne moraju se posebno dokazivati, dakle ovo pravo postoji kod svakog zaposlenog koji ostvaruje rad (ne postoji za vreme bolovanja, godišnjeg odmora i drugih vrsta plaćenog i neplaćenog odsustva sa rada). Novac koji zaposleni na ovaj način prima ima karakter zarade (na njega se plaćaju porezi i doprinosi) što potencijalno može da unese zabunu, ali generalno je moje mišljenje da onako kako je regulisano ne bi smelo da dođe do bilo kakvog pogrešnog tumačenja: naknada za ishranu nije deo zarade i ne može biti deo bilo kakvog 'koeficijenta', jer se takav koeficijent računa na osnovu parametara rada (kvalifikacije, vrste posla, dužina trajanja i rezultata rada) a ovo pravo pripada zaposlenom uvek kada prima zaradu samim tim što se pojavljuje na poslu", ističe Reljanović.

Ova vrsta naknade se u evidenciji zarade, takozvanom isplatnom listiću koji poslodavac uvek mora da dostavi zaposlenom, a iz kojeg se vide obračun i struktura zarade za mesec za koji je dobio zaradu, mora posebno izdvojiti, ne može spadati u osnovnu zaradu i ne može biti obuhvaćena nekim opštim koeficijentom.

"Nažalost, posebni zakoni koji regulišu javni sektor i zarade u javnom sektoru zamaglili su razlikovanje koje je veoma jasno u Zakonu o radu, pa tako Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru poznaje neka specifična rešenja koja efektivno mogu ograničiti pravo na ovu naknadu, na način koji je suprotan međunarodnim standardima rada. To je čini se i osnovni izvor nedoumica koje se javljaju u praksi i faktičkog ukidanja ovog prava pojedinim zaposlenim u javnom sektoru", pojašnjava Reljanović.

Kod privatnika bolje

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata ASNS Ranka Savić ističe da je, kada je reč o isplati naknade za topli obrok, mnogo bolja situacija u privatnom u odnosu na javni sektor.

"Neuporedivo je bolja situacija u privatnom sektoru, pogotovo tamo gde postoje organizovani sidnikati. Jer se u tom slučaju kroz kolektivni ugovor i pregovaranje određuje visina regresa i toplog obroka i svih nadoknada. Mi to ne prepuštamo slučaju, nego u kolektivni ugovor ugrađujemo te odredbe i tačno se izračuna koje su minimalne potrebe da bi radnik imao minimalan obrok tokom rada", kaže Savić za N1.

Na pitanje koliko konkretno iznosi minimalni topli obrok, odgovara da iznos varira.

"Sve zavisi, ali neki minimum je 300 dinara. Dešava se i da u privatnom sektoru ima toga da je topli obrok jedan dinar - i toga ima, a sve zavisi od kompanije i stanja u kome se nalazi kompanija sa kojom se pregovara. Što ona bolje stoji, lakše se dolazi do primerenog toplog obroka", navodi ona.

ASNS je, dodaje, upitio zahtev vladi da se utvrdi minimalni iznos toplog obroka.

Ceo tekst N1 možete pročitati na OVOM LINKU.

Teme

topli obrok radnička prava

Komentari 29

Hronološki Najpopularniji

ja

21.06.2022 • 06:03

topli obrok

u Aptivu, topli obrok je 1 dinar....

5 1 +4
/

20.06.2022 • 18:28

/

tako je to po ruskom sistemu

4 9 -5
Ha,ha,ha

20.06.2022 • 17:48

Ha,ha,ha

Kako ne shvatate da je unazad 32 god. drżava saučesnik u svim mahinacijama sa platama,prijavama osiguranja,zdravstvenog,staża,minimalca,bolovanja,slobodnih dana,radnog vremena...i svega ostalog u privatnom sektoru,koji je u uređenim drżavama jači nego drżavni sektor,pošto oni żive na račun privatnog,a ovde su napravili da je obrnuto,jer na taj način ucenjuju glasačko telo. Smejurija od drżave,pardon,teritorije.

14 8 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.