To su, kako piše
"Danas", prve reakcije više direktora škola upitanih da prokomentarišu objavu patrijarha Porfirija, koji je napisao da je "veoma razočaran informacijom da direktori više osnovnih i srednjih škola u Srbiji svesno obeshrabruju i čak sprečavaju učenike i roditelje da se opredele za versku nastavu".
Direktori kažu da nikad nisu čuli da njihove kolege na bilo koji način utiču na učenike da biraju versku nastavu ili građansko vaspitanje, te da direktori i nemaju takvu moć.
Neprijatno su iznenađeni patrijarhovim rečima da će se "posavetovati sa braćom arhijerejima i predstavnicima drugih crkava da li da javno objave imena direktora i škola koje na takav način diskriminišu sopstvene učenike".
Dario Hajrić, sociolog religije, kaže za "Danas" da je, bez obzira na to da li je informacija o navodnom obeshrabrivanju upisa na versku nastavu tačna ili ne, potpuno neprimereno da patrijarh preko Instagrama preti nekakvim objavljivanjem imena direktora.
– Znamo šta se dešava kad se prave takvi spiskovi: uvrede, pretnje i proganjanja. U društvu ogrezlom u verbalni linč, javno označavanje sa takve pozicije predstavlja prekomernu reakciju koja može vrlo lako da se otme kontroli, tako da bi bilo dobro da se držimo regularnih procedura i da izbegavamo raspisivanje poternica – smatra Hajrić.
Prema njegovim rečima, što se neko nalazi na odgovornijoj funkciji, to bi više trebalo da obrati pažnju na moguće posledice svojih reči.
– Poštujem parijarha, ali su ovo teške reči. U životu nisam ni čuo, ni video da neki direktor utiče na učenike da ne pohađaju versku nastavu, tim pre što se deca pri upisu u srednju školu opredeljuju za versku nastavu ili građansko vaspitanje i imaju pravo samo jednom do kraja školovanja da promene svoj izbor – kategoričan je Dejan Nedić, predsednik Skupštine Društva direktora Srbije i direktor Druge ekonomske škole u Beogradu.
Za njega su patrijarhove tvrdnje koje je izneo u objavama na društvenim mrežama – neočekivane. Nedić kaže da bi naša crkva prevashodno trebalo da se pozabavi statusom veroučitelja koji i dalje u školama rade na određeno vreme.
– Trenutno mnogo veći broj učenika u školama bira versku nastavu, a u školskoj 2020/2021 godini samo 34 odsto, od ukupnog broja učenika je odabralo građansko vaspitanje. Dakle možemo da zaključimo da je nastava građanskog vaspitanja ugroženija u odnosu na prethodne godine. Pored toga, mi neretko dobijamo informacije od roditelja da đaci nisu dobro informisani o mogućnosti izbora kada su ova dva predmeta u pitanju, pa se tako dešava da se jednom odeljenju predstavi samo verska nastava na početku prvog razreda – kaže za "Danas" Ksenija Nikić, iz Građanskih inicijativa.
Ona dodaje da očigledno postoje problemi u načinu predstavljanja i odabira izbornih programa, ali bi to trebalo rešavati dijalogom, jer "ovakav ton i način komunikacije samo doprinosi atmosferi polarizacije koja postoji već godinama kada su u pitanju građansko vaspitanje i verska nastava".
Verska nastava bila je u žiži javnosti u novembru prošle godine, kada je patrijarh, na skupu na Bogoslovskom fakultetu povodom 20 godina od vraćanja verske nastave u škole, saopštio da je nekoliko meseci ranije saznao da "veronauka formalno više uopšte nije školski predmet, nego nastavni program".
U pitanju je, naime, bila samo terminološka izmena jer su promenom Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja 2018. godine verska nastava i građansko vaspitanje umesto obaveznih izbornih predmeta postali izborni programi, ali se njihov status u školama nije promenio.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 142
/
Pravnik
Salata
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar