Dijalog u rovovima javnog mnjenja: Gde se izgubio?
Nepostojanje dijaloga u javnosti dovodi do ozbiljnih problema u informisanja građana, što dalje dovodi do značajnog nedostatka demokratije u društvu.
Da je dijalog u medijima i politici izgubljen saglasni su i novinarka Ljubica Gojgić i politikolog i naučni saradnik Instituta za političke studije Dejan Bursać.
Šef odseka nevladine organizacije "Reporteri bez granica" za Evropsku uniju i Balkan Pavol Salaj dodaje i kako politička kultura u Srbiji pre koči novinarstvo, nego što ga olakšava.
Gde je dijalog?
Politikolog Dejan Bursać smatra da je dijalog u politici izgubljen, što je dalje uticalo na druge sfere javnog života.
"Na nedostatak dijaloga je uticalo i to što poslednjih godina nismo imali funkcionalan Parlament kao instituciju dijaloga u jednom društvu, pre svega visoko političkog dijaloga, što se kasnije prelivalo i na druge sfere društva u političkom okviru", kaže Bursać za 021.rs.
Novinarka Ljubica Gojgić smatra da ni ne postoji želja da se dijalog obnovi, što se vidi na svakom koraku. Ona dodaje da to da li će biti dijaloga u medijima zavisi i od medija i od potencijalnih učesnika u dijalogu.
"U velikom broju slučajeva spremnosti za dijalog među ličnostima iz javnog života nema, a umesto dijaloga, radije se akteri priklanjaju i dolaze u medije gde očekuju da će dobiti prostora za monolog, a ne voditi razgovor sa novinarom, a nikako sa neistomišljenikom. S druge strane, da bi bilo dijaloga i mediji moraju da se vrate svojoj osnovnoj fuknciji, a to je služenje javnom interesu, a ne služenje vlasnicima, osnivačima, deoničarima, političkoj opciji koja je na vlasti", kaže Gojgić za 021.rs.
Pitanje je i kakav će se dijalog u Parlamentu stvoriti ulaskom opozicije u isti, a Bursać dodaje kako ni poslanici vladajuće koalicije nisu naviknuti na dijalog.
"Poslanici vladajuće stranke skoro četiri godine nisu imali normalnu parlamentarnu kulturu dijaloga. Tako da će sve zavisiti od toga šta s jedne strane SNS-u bude trebalo, odnosno šta oni procene da im je politički profitabilno u tom trenutku. Kao što su posle izbora, kada je Aleksandar Vučić imao sastanak sa liderom SSP-a Draganom Đilasom, procenili da im je politički profitabilno da pruže ruku prema delu opozicije i na taj način možda ostvare neke poene, a sa druge strane kako se opozicija sama organizuje. Podsetiću na to da opozicija u Srbiji nije potpuno jedinstvena i da tu postoje značajne podele i programske i ideološke, kako i treba da bude, ali i postoje i neki lični sukobi među njima", kaže Dejan Bursać.
Novinarka Ljubica Gojgić smatra i da političari moraju biti spremni na razgovor kako bi dijalog mogao da krene sa mrtve tačke. Ona dodaje kako je maksimum mogućeg dijaloga primetila u emisiji "Reč na reč" na RTS-u.
"Dijalog je vrlo težak zadatak u medijima, vrlo je teško organizovati duel ili emisiju koja pretpostavlja sučeljavanje mišljenja i zato je jedini način da se vodi dijalog onaj koji je na RTS-u uspostavio CESID i Zoran Stanojević. Dakle, da imate po minut i da isključivanjem mikrofona zapravo nekoj drugoj strani omogućite da nešto kaže. To je, meni se činilo, nekakav maksimum dijaloga u Srbiji i to je nešto što bi trebalo da se menja", naglašava ona.
Bursać na ovo smatra da je ova emisija imala nekog uticaja da se ravnopravno predstave stavovi, ali i da je ona bila osiguranje da građani čuju drugačije mišljenje.
"Mi nismo imali neko sučeljavanje mišljenja, a i kada je došlo do njega, dolazilo je do vulgarizacije te emisije u replikama. Za dijalog opet treba razgovor, tako da mislim da je definitivno dobro što ćemo imati i Parlament i beogradsku Skupštinu sa opozicijom, pa će se možda nekad negde izroditi malo više političkog dijaloga u direktnom sučeljavanju političkih opcija", kaže Bursać.
Različite paralelne stvarnosti
Jedan od najvećih problema uspostavljanja dijaloga jeste i polarizacija društva i medija. Kako naglašava novinarka Ljubica Gojgić, ovo je i posledica nedostatka dijaloga, kao i podela među medijima.
"Ako pogledate aplikacije vodećih elektronskih medija, vrlo lako ćete ustanoviti da u nekim slučajevima prvih deset vesti na jednom portalu jednog medija i prvih deset vesti na portalu drugog medija se ni jedna ne ponovi. Mi govorimo o potpuno različitim prikazima vesti dana. Mi govorimo o različitim danima, o različitim državama, o različitim paralelnim vestima. Ako se opredelite za jedan izvor kao građanin ili za jednu grupu medija i odlučite da je to vaš sistem informisanja, vi onda ne živite u stvarnosti, nego u delu stvarnosti. A to je idealno za manipulaciju", smatra Gojgić.
Da je javnost podeljena u dva odvojena javna mnjenja smatra i politikolog Dejan Bursać.
"Mislim da je dijalog u politici izgubljen poslednjih godina i da mi u stvari operišemo u neka dva dosta odvojena javna mnjenja. Jedno koje se medijski odvija kroz zvanične institucije koje kontroliše vladajuća stranka kroz nekoliko medija kod kojih opet vladajuća stranka ima ili direktnu kontrolu ili značajan upliv. I drugi koji se odvija u nekoliko nezavisnih medija koji imaju dosta suženiji domet, pre svega među građanima. I onda imate tu internet negde u sredini koje je jedno polje društvenog dijaloga koje je dosta polarizovano ovim drugim uticajima", naglašava on.
Pročitaj još
Ova podeljena slika javnosti znatno utiče i na informisanost građana o bitnim temama iz javnog života. Do ovoga je, kako smatra Gojgić, doveo i nedostatak dijaloga, kao i posledica ogromne podele među medijima.
"Mislim da građani nisu uopšte dobro informisani, da žive realnosti koje su izabrali izborom medija. Do toga su dovele i nove tehnologije, vi kao političar možete da komunicirate sada direktno sa javnošću, da preskačete novinare, ali nedostatak pravog dijaloga na onim mestima u vodećim mejnstrim medijima doveo je do toga da se ljudi opredele da li gledaju jedne ili druge, i onda je njihova slika sveta zapravo samo deo prave slike", smatra Ljubica Gojgić.
Šef odseka nevladine organizacije "Reporteri bez granica" za Evropsku uniju i Balkan Pavol Salaj smatra da postoje dva pitanja zbog kojih se podriva pravo građana na nezavisne i pluralističke informacije, što dalje dovodi do polarizacije srpskog medijskog tržišta.
"Prvo, postoji nedostatak unutrašnjeg pluralizma pojedinih medija koji su uglavnom naklonjeni vlasti. Ovi mediji ne samo da ne ispunjavaju svoju dužnost da proveravaju vlast, već i učestvuju u kampanjama mržnje protiv svojih kolega na taj način. Opozicionim partijama je otežan pristup ovim medijima što slabi pravo građana na informisanje. Drugo, pristup nezavisnih, za vladu kritičnih, medija informacijama i vladinim zvaničnicima je ograničen", naglašava Salaj.
Kako novinarka Ljubica Gojgić dodaje, problem medija u Srbiji je to što su se i oni podelili, kao i što se podelilo i društvo, a umesto napora da se čuje sve, postalo je dovoljno da se čuje samo strana na kojoj stojimo.
"Ono što je neohodno je drugačija promena političke svesti, shvatanja značaja javne reči, veće poštovanje javnosti i ispunjavanje obaveze da ste dužni da se zarad dobra obaveštenosti i interesa javnosti izložite i neprijatnim pitanjima i da saslušate i svoje političke protivnike javno, a ne samo na polutajnim i poluzatvorenim sastancima. S druge strane, mediji moraju da izađu iz tih rovova koje su iskopali, da se neki udalje od agende, da se vrate javnom interesu i da primoraju javne delatnike da se svi pojavljuju u svim programima", napominje Gojgić.
Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Ukinuta presuda Vladimiru i Miljani Kecmanović, suđenje se ponavlja
21.11.2025.•
0
Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu presudu Vladimiru i Miljani Kecmanović, roditeljima dečaka koji je počinio masovno ubistvo u školi "Vladislav Ribnikar".
Vučić najavio tužbu protiv svetskih medija i odbacio navode Marinike Tepić
21.11.2025.•
1
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je optužbe potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinike Tepić i ocenio da je "do njih došlo jer opozicija ne može da ga pobedi na izborima".
Tužilaštvo naložilo policiji da utvrdi identitet napadača na ekipu N1
21.11.2025.•
1
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je policiji da utvrdi identitet napadača na ekipu N1 koji se dogodio juče, kod "Ćacilenda".
Vučić postaje vrhovni komandant: Izmene Zakona o vojsci po hitnoj proceduri
21.11.2025.•
15
Vlada Srbije je na sednici održanoj u četvrtak, 20. novembra, usvojila predlog izmena Zakona o Vojsci Srbije.
Radnici propalih niških firmi ne odustaju od zahteva da im Grad isplati zaostale plate
21.11.2025.•
0
Radnici propalih društvenih firmi u Nišu kojima zaostale plate nisu isplaćene godinama organizovali su danas protest ispred Gradske kuće.
Dragan Bjelogrlić osuđen uslovno zbog napada na Predraga Antonijevića
21.11.2025.•
1
Reditelj i glumac Dragan Bjelogrlić pravosnažno je osuđen na uslovnu zatvorsku kaznu od šest meseci sa rokom provere od dve godine, zbog napada na kolegu Predraga Antonijevića.
U utorak sednica Skupštine Srbije o budžetu
21.11.2025.•
0
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić najavila je da će za utorak sazvati sednicu parlamenta na čijem je dnevnom redu predlog budžeta za 2026. godinu.
Đuro Macut očekuje novac iz EU i otvaranje Klastera 3
21.11.2025.•
6
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut izjavio je da je na današnjem samitu lidera Zapadnog Balkana u Tirani insisitirao na otvaranju Klastera 3 i ostalih poglavlja koja su na čekanju duže od tri godine.
Marinika Tepić predstavila optužnicu "narod protiv Vučića", traži zabranu SNS-a
21.11.2025.•
6
Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić predstavila je, kako je navela, optužnicu "naroda protiv Aleksandra Vučića".
Produžen pritvor osumnjičenom za pucnjavu i ranjavanje u Ćacilendu
21.11.2025.•
0
Viši sud u Beogradu produžio je za još 30 dana pritvor sedamdesetogodišnjem V. A, osumnjičenom za pokušaj ubistva kod Ćacilenda.
Đurić reagovao na tvrdnje o umešanosti Vučića u "snajper safariju" u Sarajevu
21.11.2025.•
28
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić reagovao je na najnovije tvrdnje o umešanosti predsednika Srbije u ubijanje civila u Sarajevu, tokom ratne opsade tog grada.
OEBS: Seksistički govor u Skupštini Srbije
21.11.2025.•
2
Seksistički govor prisutan je u Skupštini Srbije i neophodno je da se reguliše kroz kodeks ponašanja, navodi se u izveštaju Misije OEBS u Srbiji.
Kreni-Promeni: Osim Generalštaba, vlast bi da bez zaštite ostavi još 15 kulturnih dobara
21.11.2025.•
4
Vlast je u Skupštini zatražila hitno autentično tumačenje lex specialisa nakon što se ispostavilo da Kompleks Generalštaba i dalje ima status kulturnog dobra, saopštio je pokret Kreni-promeni.
Ivković: Ljudi koji godinama nisu glasali izaći će na naredne izbore, vlast se toga boji
21.11.2025.•
6
Politikolog, saradnik Centra za savremene politike Aleksandar Ivković ocenio je da su studenti "probudili uspavane glasače" i da će veliki broj apstinenata izaći na sledeće izbore te dodao da se vlast boji tog scenarija.
MUP: Turski vozač kamiona za mesec dana napravio 80 prekršaja, kažnjen sa 2,5 miliona dinara
20.11.2025.•
8
Niška saobraćajna policija zaustavila je pedesetdevetogodišnjeg državljanina Turske koji je vozeći kamion "mercedes" u prethodnih 28 dana napravio 80 prekršaja.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - za prave znalce
20.11.2025.•
16
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Radna grupa za izradu zakona roditelj-negovatelj biće formirana u decembru
20.11.2025.•
2
Radna grupa za izradu nacrta Zakona roditelj-negovatelj biće formirana u decembru, saopšteno je danas.
Istoričar Zavoda za zaštitu: Traže da izbrišemo Generalštab iz registra kulturnih dobara, prete otkazima
20.11.2025.•
11
Zaposlenima u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture je poručeno da će, ukoliko ne izbrišu kompleks Generalštaba iz registra kulturnih dobara snositi posledice, kaže istoričar u Zavodu Nenad Lajbenšperger.
Proglašena vanredna situacija u Vranju zbog izlivanja reka
20.11.2025.•
0
Na teritoriji Vranja i Vranjske Banje proglašena je vanredna situacija zbog izlivanja Južne Morave, kao i opasnosti od daljeg širenja poplavnog talasa i izlivanja drugih reka i kanala, javljaju Južne vesti.
Napao vlasnika menjačnice i ukrao mu torbu sa 100.000 evra
20.11.2025.•
1
Kruševačka policija uhapsila je M.K. (36) iz okoline Prokuplja, osumnjičenog za razbojništvo.
Komentari 5
milicica
313
rale
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar