Dijalog u rovovima javnog mnjenja: Gde se izgubio?

Nepostojanje dijaloga u javnosti dovodi do ozbiljnih problema u informisanja građana, što dalje dovodi do značajnog nedostatka demokratije u društvu.
Da je dijalog u medijima i politici izgubljen saglasni su i novinarka Ljubica Gojgić i politikolog i naučni saradnik Instituta za političke studije Dejan Bursać. 
Šef odseka nevladine organizacije "Reporteri bez granica" za Evropsku uniju i Balkan Pavol Salaj dodaje i kako politička kultura u Srbiji pre koči novinarstvo, nego što ga olakšava.
Gde je dijalog?
 
Politikolog Dejan Bursać smatra da je dijalog u politici izgubljen, što je dalje uticalo na druge sfere javnog života.
 
"Na nedostatak dijaloga je uticalo i to što poslednjih godina nismo imali funkcionalan Parlament kao instituciju dijaloga u jednom društvu, pre svega visoko političkog dijaloga, što se kasnije prelivalo i na druge sfere društva u političkom okviru", kaže Bursać za 021.rs.
 
Novinarka Ljubica Gojgić smatra da ni ne postoji želja da se dijalog obnovi, što se vidi na svakom koraku. Ona dodaje da to da li će biti dijaloga u medijima zavisi i od medija i od potencijalnih učesnika u dijalogu.
 
"U velikom broju slučajeva spremnosti za dijalog među ličnostima iz javnog života nema, a umesto dijaloga, radije se akteri priklanjaju i dolaze u medije gde očekuju da će dobiti prostora za monolog, a ne voditi razgovor sa novinarom, a nikako sa neistomišljenikom. S druge strane, da bi bilo dijaloga i mediji moraju da se vrate svojoj osnovnoj fuknciji, a to je služenje javnom interesu, a ne služenje vlasnicima, osnivačima, deoničarima, političkoj opciji koja je na vlasti", kaže Gojgić za 021.rs.
 
Pitanje je i kakav će se dijalog u Parlamentu stvoriti ulaskom opozicije u isti, a Bursać dodaje kako ni poslanici vladajuće koalicije nisu naviknuti na dijalog.
 
"Poslanici vladajuće stranke skoro četiri godine nisu imali normalnu parlamentarnu kulturu dijaloga. Tako da će sve zavisiti od toga šta s jedne strane SNS-u bude trebalo, odnosno šta oni procene da im je politički profitabilno u tom trenutku. Kao što su posle izbora, kada je Aleksandar Vučić imao sastanak sa liderom SSP-a Draganom Đilasom, procenili da im je politički profitabilno da pruže ruku prema delu opozicije i na taj način možda ostvare neke poene, a sa druge strane kako se opozicija sama organizuje. Podsetiću na to da opozicija u Srbiji nije potpuno jedinstvena i da tu postoje značajne podele i programske i ideološke, kako i treba da bude, ali i postoje i neki lični sukobi među njima", kaže Dejan Bursać.
 
Novinarka Ljubica Gojgić smatra i da političari moraju biti spremni na razgovor kako bi dijalog mogao da krene sa mrtve tačke. Ona dodaje kako je maksimum mogućeg dijaloga primetila u emisiji "Reč na reč" na RTS-u.
 
"Dijalog je vrlo težak zadatak u medijima, vrlo je teško organizovati duel ili emisiju koja pretpostavlja sučeljavanje mišljenja i zato je jedini način da se vodi dijalog onaj koji je na RTS-u uspostavio CESID i Zoran Stanojević. Dakle, da imate po minut i da isključivanjem mikrofona zapravo nekoj drugoj strani omogućite da nešto kaže. To je, meni se činilo, nekakav maksimum dijaloga u Srbiji i to je nešto što bi trebalo da se menja", naglašava ona.
 
Bursać na ovo smatra da je ova emisija imala nekog uticaja da se ravnopravno predstave stavovi, ali i da je ona bila osiguranje da građani čuju drugačije mišljenje.
 
"Mi nismo imali neko sučeljavanje mišljenja, a i kada je došlo do njega, dolazilo je do vulgarizacije te emisije u replikama. Za dijalog opet treba razgovor, tako da mislim da je definitivno dobro što ćemo imati i Parlament i beogradsku Skupštinu sa opozicijom, pa će se možda nekad negde izroditi malo više političkog dijaloga u direktnom sučeljavanju političkih opcija", kaže Bursać.
 
Različite paralelne stvarnosti
 
Jedan od najvećih problema uspostavljanja dijaloga jeste i polarizacija društva i medija. Kako naglašava novinarka Ljubica Gojgić, ovo je i posledica nedostatka dijaloga, kao i podela među medijima.  
 
"Ako pogledate aplikacije vodećih elektronskih medija, vrlo lako ćete ustanoviti da u nekim slučajevima prvih deset vesti na jednom portalu jednog medija i prvih deset vesti na portalu drugog medija se ni jedna ne ponovi. Mi govorimo o potpuno različitim prikazima vesti dana. Mi govorimo o različitim danima, o različitim državama, o različitim paralelnim vestima. Ako se opredelite za jedan izvor kao građanin ili za jednu grupu medija i odlučite da je to vaš sistem informisanja, vi onda ne živite u stvarnosti, nego u delu stvarnosti. A to je idealno za manipulaciju", smatra Gojgić.
 
Da je javnost podeljena u dva odvojena javna mnjenja smatra i politikolog Dejan Bursać.
 
"Mislim da je dijalog u politici izgubljen poslednjih godina i da mi u stvari operišemo u neka dva dosta odvojena javna mnjenja. Jedno koje se medijski odvija kroz zvanične institucije koje kontroliše vladajuća stranka kroz nekoliko medija kod kojih opet vladajuća stranka ima ili direktnu kontrolu ili značajan upliv. I drugi koji se odvija u nekoliko nezavisnih medija koji imaju dosta suženiji domet, pre svega među građanima. I onda imate tu internet negde u sredini koje je jedno polje društvenog dijaloga koje je dosta polarizovano ovim drugim uticajima", naglašava on.
Ova podeljena slika javnosti znatno utiče i na informisanost građana o bitnim temama iz javnog života. Do ovoga je, kako smatra Gojgić, doveo i nedostatak dijaloga, kao i posledica ogromne podele među medijima.
 
"Mislim da građani nisu uopšte dobro informisani, da žive realnosti koje su izabrali izborom medija. Do toga su dovele i nove tehnologije, vi kao političar možete da komunicirate sada direktno sa javnošću, da preskačete novinare, ali nedostatak pravog dijaloga na onim mestima u vodećim mejnstrim medijima doveo je do toga da se ljudi opredele da li gledaju jedne ili druge, i onda je njihova slika sveta zapravo samo deo prave slike", smatra Ljubica Gojgić.
 
Šef odseka nevladine organizacije "Reporteri bez granica" za Evropsku uniju i Balkan Pavol Salaj smatra da postoje dva pitanja zbog kojih se podriva pravo građana na nezavisne i pluralističke informacije, što dalje dovodi do polarizacije srpskog medijskog tržišta.
 
"Prvo, postoji nedostatak unutrašnjeg pluralizma pojedinih medija koji su uglavnom naklonjeni vlasti. Ovi mediji ne samo da ne ispunjavaju svoju dužnost da proveravaju vlast, već i učestvuju u kampanjama mržnje protiv svojih kolega na taj način. Opozicionim partijama je otežan pristup ovim medijima što slabi pravo građana na informisanje. Drugo, pristup nezavisnih, za vladu kritičnih, medija informacijama i vladinim zvaničnicima je ograničen", naglašava Salaj.
 
Kako novinarka Ljubica Gojgić dodaje, problem medija u Srbiji je to što su se i oni podelili, kao i što se podelilo i društvo, a umesto napora da se čuje sve, postalo je dovoljno da se čuje samo strana na kojoj stojimo.
 
"Ono što je neohodno je drugačija promena političke svesti, shvatanja značaja javne reči, veće poštovanje javnosti i ispunjavanje obaveze da ste dužni da se zarad dobra obaveštenosti i interesa javnosti izložite i neprijatnim pitanjima i da saslušate i svoje političke protivnike javno, a ne samo na polutajnim i poluzatvorenim sastancima. S druge strane, mediji moraju da izađu iz tih rovova koje su iskopali, da se neki udalje od agende, da se vrate javnom interesu i da primoraju javne delatnike da se svi pojavljuju u svim programima", napominje Gojgić.
 
Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije.  Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.
  • milicica

    06.08.2022 14:17
    dijaloga nece biti
    Dok ne dodje do promene nacina i pristupa novinara koji su najodgovorniji za vecinu desavanja na nasoj medijskoj sceni. Sagovornici koji govore o ovom i sami su pristrasni optuzujuci doduse na jedan kulturan nacin kolege iz medija koji suna strani vladajucih a pri tom ne optuzujuci ni blago one koji su na strani opozicvije i koji ponavljaju istu negativnu mantru danima pa niko nece da se bavi takvim novinama. Citam portale i novine i gledam tv i jednih i drugih i sama donosim zakljucke. Samo novinari mogu menjati medejsku scenu Srbije ali istinom i samo istinom.
  • 313

    06.08.2022 13:06
    Očigledno
    U diktaturama ne postoje dijalozi. Ili se pevaju slavopojke režimu ili muk.
  • rale

    06.08.2022 11:59
    Imamo stranku na vlasti koja što duže ignoriše dijalog i otvorene medije to više od vlasti dobija, znači nula interesa za nekakav dijalog i debate. Ko se skupi dovoljno da zablokira Gazelu u Beogradu dobiće neke pregovore ispod žita i to mu dođe to.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija