Dijalog u rovovima javnog mnjenja: Gde se izgubio?
Nepostojanje dijaloga u javnosti dovodi do ozbiljnih problema u informisanja građana, što dalje dovodi do značajnog nedostatka demokratije u društvu.
Da je dijalog u medijima i politici izgubljen saglasni su i novinarka Ljubica Gojgić i politikolog i naučni saradnik Instituta za političke studije Dejan Bursać.
Šef odseka nevladine organizacije "Reporteri bez granica" za Evropsku uniju i Balkan Pavol Salaj dodaje i kako politička kultura u Srbiji pre koči novinarstvo, nego što ga olakšava.
Gde je dijalog?
Politikolog Dejan Bursać smatra da je dijalog u politici izgubljen, što je dalje uticalo na druge sfere javnog života.
"Na nedostatak dijaloga je uticalo i to što poslednjih godina nismo imali funkcionalan Parlament kao instituciju dijaloga u jednom društvu, pre svega visoko političkog dijaloga, što se kasnije prelivalo i na druge sfere društva u političkom okviru", kaže Bursać za 021.rs.
Novinarka Ljubica Gojgić smatra da ni ne postoji želja da se dijalog obnovi, što se vidi na svakom koraku. Ona dodaje da to da li će biti dijaloga u medijima zavisi i od medija i od potencijalnih učesnika u dijalogu.
"U velikom broju slučajeva spremnosti za dijalog među ličnostima iz javnog života nema, a umesto dijaloga, radije se akteri priklanjaju i dolaze u medije gde očekuju da će dobiti prostora za monolog, a ne voditi razgovor sa novinarom, a nikako sa neistomišljenikom. S druge strane, da bi bilo dijaloga i mediji moraju da se vrate svojoj osnovnoj fuknciji, a to je služenje javnom interesu, a ne služenje vlasnicima, osnivačima, deoničarima, političkoj opciji koja je na vlasti", kaže Gojgić za 021.rs.
Pitanje je i kakav će se dijalog u Parlamentu stvoriti ulaskom opozicije u isti, a Bursać dodaje kako ni poslanici vladajuće koalicije nisu naviknuti na dijalog.
"Poslanici vladajuće stranke skoro četiri godine nisu imali normalnu parlamentarnu kulturu dijaloga. Tako da će sve zavisiti od toga šta s jedne strane SNS-u bude trebalo, odnosno šta oni procene da im je politički profitabilno u tom trenutku. Kao što su posle izbora, kada je Aleksandar Vučić imao sastanak sa liderom SSP-a Draganom Đilasom, procenili da im je politički profitabilno da pruže ruku prema delu opozicije i na taj način možda ostvare neke poene, a sa druge strane kako se opozicija sama organizuje. Podsetiću na to da opozicija u Srbiji nije potpuno jedinstvena i da tu postoje značajne podele i programske i ideološke, kako i treba da bude, ali i postoje i neki lični sukobi među njima", kaže Dejan Bursać.
Novinarka Ljubica Gojgić smatra i da političari moraju biti spremni na razgovor kako bi dijalog mogao da krene sa mrtve tačke. Ona dodaje kako je maksimum mogućeg dijaloga primetila u emisiji "Reč na reč" na RTS-u.
"Dijalog je vrlo težak zadatak u medijima, vrlo je teško organizovati duel ili emisiju koja pretpostavlja sučeljavanje mišljenja i zato je jedini način da se vodi dijalog onaj koji je na RTS-u uspostavio CESID i Zoran Stanojević. Dakle, da imate po minut i da isključivanjem mikrofona zapravo nekoj drugoj strani omogućite da nešto kaže. To je, meni se činilo, nekakav maksimum dijaloga u Srbiji i to je nešto što bi trebalo da se menja", naglašava ona.
Bursać na ovo smatra da je ova emisija imala nekog uticaja da se ravnopravno predstave stavovi, ali i da je ona bila osiguranje da građani čuju drugačije mišljenje.
"Mi nismo imali neko sučeljavanje mišljenja, a i kada je došlo do njega, dolazilo je do vulgarizacije te emisije u replikama. Za dijalog opet treba razgovor, tako da mislim da je definitivno dobro što ćemo imati i Parlament i beogradsku Skupštinu sa opozicijom, pa će se možda nekad negde izroditi malo više političkog dijaloga u direktnom sučeljavanju političkih opcija", kaže Bursać.
Različite paralelne stvarnosti
Jedan od najvećih problema uspostavljanja dijaloga jeste i polarizacija društva i medija. Kako naglašava novinarka Ljubica Gojgić, ovo je i posledica nedostatka dijaloga, kao i podela među medijima.
"Ako pogledate aplikacije vodećih elektronskih medija, vrlo lako ćete ustanoviti da u nekim slučajevima prvih deset vesti na jednom portalu jednog medija i prvih deset vesti na portalu drugog medija se ni jedna ne ponovi. Mi govorimo o potpuno različitim prikazima vesti dana. Mi govorimo o različitim danima, o različitim državama, o različitim paralelnim vestima. Ako se opredelite za jedan izvor kao građanin ili za jednu grupu medija i odlučite da je to vaš sistem informisanja, vi onda ne živite u stvarnosti, nego u delu stvarnosti. A to je idealno za manipulaciju", smatra Gojgić.
Da je javnost podeljena u dva odvojena javna mnjenja smatra i politikolog Dejan Bursać.
"Mislim da je dijalog u politici izgubljen poslednjih godina i da mi u stvari operišemo u neka dva dosta odvojena javna mnjenja. Jedno koje se medijski odvija kroz zvanične institucije koje kontroliše vladajuća stranka kroz nekoliko medija kod kojih opet vladajuća stranka ima ili direktnu kontrolu ili značajan upliv. I drugi koji se odvija u nekoliko nezavisnih medija koji imaju dosta suženiji domet, pre svega među građanima. I onda imate tu internet negde u sredini koje je jedno polje društvenog dijaloga koje je dosta polarizovano ovim drugim uticajima", naglašava on.
Pročitaj još
Ova podeljena slika javnosti znatno utiče i na informisanost građana o bitnim temama iz javnog života. Do ovoga je, kako smatra Gojgić, doveo i nedostatak dijaloga, kao i posledica ogromne podele među medijima.
"Mislim da građani nisu uopšte dobro informisani, da žive realnosti koje su izabrali izborom medija. Do toga su dovele i nove tehnologije, vi kao političar možete da komunicirate sada direktno sa javnošću, da preskačete novinare, ali nedostatak pravog dijaloga na onim mestima u vodećim mejnstrim medijima doveo je do toga da se ljudi opredele da li gledaju jedne ili druge, i onda je njihova slika sveta zapravo samo deo prave slike", smatra Ljubica Gojgić.
Šef odseka nevladine organizacije "Reporteri bez granica" za Evropsku uniju i Balkan Pavol Salaj smatra da postoje dva pitanja zbog kojih se podriva pravo građana na nezavisne i pluralističke informacije, što dalje dovodi do polarizacije srpskog medijskog tržišta.
"Prvo, postoji nedostatak unutrašnjeg pluralizma pojedinih medija koji su uglavnom naklonjeni vlasti. Ovi mediji ne samo da ne ispunjavaju svoju dužnost da proveravaju vlast, već i učestvuju u kampanjama mržnje protiv svojih kolega na taj način. Opozicionim partijama je otežan pristup ovim medijima što slabi pravo građana na informisanje. Drugo, pristup nezavisnih, za vladu kritičnih, medija informacijama i vladinim zvaničnicima je ograničen", naglašava Salaj.
Kako novinarka Ljubica Gojgić dodaje, problem medija u Srbiji je to što su se i oni podelili, kao i što se podelilo i društvo, a umesto napora da se čuje sve, postalo je dovoljno da se čuje samo strana na kojoj stojimo.
"Ono što je neohodno je drugačija promena političke svesti, shvatanja značaja javne reči, veće poštovanje javnosti i ispunjavanje obaveze da ste dužni da se zarad dobra obaveštenosti i interesa javnosti izložite i neprijatnim pitanjima i da saslušate i svoje političke protivnike javno, a ne samo na polutajnim i poluzatvorenim sastancima. S druge strane, mediji moraju da izađu iz tih rovova koje su iskopali, da se neki udalje od agende, da se vrate javnom interesu i da primoraju javne delatnike da se svi pojavljuju u svim programima", napominje Gojgić.
Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Tužilaštvo predložilo raspisivanje poternice za osumnjičenima za ubistvo u Kumodražu
25.06.2026.•
0
Više javno tužilaštvo u Beogradu predložilo je sudiji za prethodni postupak Višeg suda da raspiše poternicu za N.K. zbog sumnje da je 22. juna ubio D. V. i ugrozio još četiri osobe u ugostiteljskom objektu na Voždovcu.
Tintor: Čak i da je simulirana upotreba "zvučnog topa", ne može se govoriti o napadu na ustavno uređenje
25.06.2026.•
1
Sve i kada bi bilo apsolutno tačno da je simulirana upotreba zvučnog topa, simulacijom nečega ne možete da izvršite ni krivično delo terorizma, ni krivično delo oružane pobune, ni napada na ustavno uređenje.
Policijsko nasilje, pritisci i targetiranje: Šta pokazuje izveštaj o pravima mladih u Srbiji
25.06.2026.•
0
Incidenti tokom studentskih i građanskih protesta pokazali su sistemski obrazac nasilja policije tokom 2025. godine i prekomernu upotrebu sile prema mladima.
Ekspo: Nije bilo nedoličnog ponašanja prema novinarima CINS-a
25.06.2026.•
0
Kompanija Ekspo 2027 danas je, reagujući na navode o zastrašivanju i ometanju novinara Centra za istraživačko novinarstvo ispred sedišta te kompanije, saopštila da prema njihovim saznajima nije bilo nedoličnog ponašanja.
OSMOSMERKA: Udarnički
25.06.2026.•
2
Setimo se danas i onih koji su po ovim vrućinama na gradilištima.
Akademik Saičić: Vlast 15. marta koristila nelegalno zvučno oružje protiv studenata i građana
25.06.2026.•
6
Redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu Radomir Saičić izjavio je da je "svima jasno" da je vlast 15. marta koristila nelegalno zvučno oružje protiv studenata i svih okupljenih građana.
Er Srbija pustila u rad prvi trenažer za erbas A319 i A320 u Srbiji
25.06.2026.•
0
Kompanija "Er Srbija" je uvela prvi "Door Trainer" za avione erbas A319 i A320, kojim se omogućava realistično i bezbedno uvežbavanje procedura rukovanja vratima aviona, kako u redovnim operacijama, tako i u vanrednim.
Tužilaštvo najavljuje postupke i protiv lekara zbog "zvučnog topa": Šta na to kaže struka?
25.06.2026.•
23
Miodrag Marković, zamenik glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, najavio je da će u slučaju upotrebe "zvučnog topa" na studentsko-građanskom protestu procesuirati četiri grupe ljudi.
Radnik povređen na gradilištu u Novom Pazaru
25.06.2026.•
0
Radnik na građevinskom objektu u Novom Pazaru pao je sa višespratnice u Ulici Kej skopskih žrtava.
Više ulica zatvoreno za saobraćaj zbog SNS skupa u Beogradu od 26. do 29. juna
25.06.2026.•
2
Tokom održavanja skupa Srpske napredne stranke od petka 26. juna od 4 sata ujutro do 29. juna do 4 sata ujutro, doći će do zatvaranja za saobraćaj pojedinih ulica u Beogradu.
Pepko povlači iz prodaje narukvice za decu zbog rizika od povrede
25.06.2026.•
1
Narukvice za decu sa motivom kapibare, koje se prodaju u Pepko radnjama, povlače se sa tržišta Srbije zbog rizika od povreda.
NUNS osudio pritisak na novinare CINS-a ispred Ekspa
25.06.2026.•
0
Nezavisno udruženje novinara Srbije izrazilo je zabrinutost zbog incidenta koji se dogodio 23. juna ispred sedišta kompanije Ekspo u Beogradu, kada su tri nepoznata muškarca prišla novinarima CINS-a.
Udruženje "Moja Srbija" ponovo traži od ministra hitno puštanje vaučera za odmor u Srbiji
25.06.2026.•
4
Udruženje "Moja Srbija" uputilo je danas novi dopis ministru turizma i omladine Huseinu Memiću i zatražilo je da se odmah puste u opticaj vaučeri za odmor u Srbiji.
Mimović uputio urgentno pismo Gaspromu: Spreman za kupovinu udela u NIS-u, nudi dve milijarde evra
25.06.2026.•
22
Direktor i vlasnik kompanije "KFT Senator Treasury G.T.7 Dva" iz Subotice Ranko Mimović rekao je danas da je uputio urgentno pismo predsedniku uprave Gasproma Alekseju Mileru.
Na Zlatiboru zaplenjeno 2.469 kilograma junećeg mesa: Bez dokaza o poreklu i kvalitetu
25.06.2026.•
5
Državljanin BiH D. B. uhapšen je jer je u kamionu kojim je upravljao nađena veća količina mesa, bez dokaza o poreklu i kvalitetu.
Izabrani članovi Veća Agencije za borbu protiv korupcije
25.06.2026.•
1
Skupština Srbije danas je za članove Veća Agencije za sprečavanje korupcije izabrala Željka Lazića, Predraga Kneževića, Steva Bajića i Tamaru Mišić.
VIDEO Vučić uz robote pozvao na skup 27. juna: "Milutin i Dragutin igraće Moravac"
25.06.2026.•
64
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je građane da 27. juna dođu na plato ispred Skupštine Srbije na veliki skup.
AikBank šestu godinu zaredom podržava SOS Dečija sela Srbija
25.06.2026.•
0
AikBank, najveća domaća privatna banka u Srbiji, donirala je 65.000 evra humanitarnoj organizaciji SOS Dečija sela za podršku ranjivim grupama i osnaživanje porodica u krizi.
Ambasada Srbije u Venecueli: Među stradalima i povređenima u zemljotresima nema srpskih državljana
25.06.2026.•
4
Ambasada Srbije u Karakasu saopštila je da, prema saznanjima kojima raspolaže, u zemljotresima koji su pogodili Venecuelu među srpskim državljanima i licima sa dvojnim državljanstvom nema stradalih niti povređenih.
Komentari 5
milicica
313
rale
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar