Dijalog u rovovima javnog mnjenja: Gde se izgubio?
Nepostojanje dijaloga u javnosti dovodi do ozbiljnih problema u informisanja građana, što dalje dovodi do značajnog nedostatka demokratije u društvu.
Da je dijalog u medijima i politici izgubljen saglasni su i novinarka Ljubica Gojgić i politikolog i naučni saradnik Instituta za političke studije Dejan Bursać.
Šef odseka nevladine organizacije "Reporteri bez granica" za Evropsku uniju i Balkan Pavol Salaj dodaje i kako politička kultura u Srbiji pre koči novinarstvo, nego što ga olakšava.
Gde je dijalog?
Politikolog Dejan Bursać smatra da je dijalog u politici izgubljen, što je dalje uticalo na druge sfere javnog života.
"Na nedostatak dijaloga je uticalo i to što poslednjih godina nismo imali funkcionalan Parlament kao instituciju dijaloga u jednom društvu, pre svega visoko političkog dijaloga, što se kasnije prelivalo i na druge sfere društva u političkom okviru", kaže Bursać za 021.rs.
Novinarka Ljubica Gojgić smatra da ni ne postoji želja da se dijalog obnovi, što se vidi na svakom koraku. Ona dodaje da to da li će biti dijaloga u medijima zavisi i od medija i od potencijalnih učesnika u dijalogu.
"U velikom broju slučajeva spremnosti za dijalog među ličnostima iz javnog života nema, a umesto dijaloga, radije se akteri priklanjaju i dolaze u medije gde očekuju da će dobiti prostora za monolog, a ne voditi razgovor sa novinarom, a nikako sa neistomišljenikom. S druge strane, da bi bilo dijaloga i mediji moraju da se vrate svojoj osnovnoj fuknciji, a to je služenje javnom interesu, a ne služenje vlasnicima, osnivačima, deoničarima, političkoj opciji koja je na vlasti", kaže Gojgić za 021.rs.
Pitanje je i kakav će se dijalog u Parlamentu stvoriti ulaskom opozicije u isti, a Bursać dodaje kako ni poslanici vladajuće koalicije nisu naviknuti na dijalog.
"Poslanici vladajuće stranke skoro četiri godine nisu imali normalnu parlamentarnu kulturu dijaloga. Tako da će sve zavisiti od toga šta s jedne strane SNS-u bude trebalo, odnosno šta oni procene da im je politički profitabilno u tom trenutku. Kao što su posle izbora, kada je Aleksandar Vučić imao sastanak sa liderom SSP-a Draganom Đilasom, procenili da im je politički profitabilno da pruže ruku prema delu opozicije i na taj način možda ostvare neke poene, a sa druge strane kako se opozicija sama organizuje. Podsetiću na to da opozicija u Srbiji nije potpuno jedinstvena i da tu postoje značajne podele i programske i ideološke, kako i treba da bude, ali i postoje i neki lični sukobi među njima", kaže Dejan Bursać.
Novinarka Ljubica Gojgić smatra i da političari moraju biti spremni na razgovor kako bi dijalog mogao da krene sa mrtve tačke. Ona dodaje kako je maksimum mogućeg dijaloga primetila u emisiji "Reč na reč" na RTS-u.
"Dijalog je vrlo težak zadatak u medijima, vrlo je teško organizovati duel ili emisiju koja pretpostavlja sučeljavanje mišljenja i zato je jedini način da se vodi dijalog onaj koji je na RTS-u uspostavio CESID i Zoran Stanojević. Dakle, da imate po minut i da isključivanjem mikrofona zapravo nekoj drugoj strani omogućite da nešto kaže. To je, meni se činilo, nekakav maksimum dijaloga u Srbiji i to je nešto što bi trebalo da se menja", naglašava ona.
Bursać na ovo smatra da je ova emisija imala nekog uticaja da se ravnopravno predstave stavovi, ali i da je ona bila osiguranje da građani čuju drugačije mišljenje.
"Mi nismo imali neko sučeljavanje mišljenja, a i kada je došlo do njega, dolazilo je do vulgarizacije te emisije u replikama. Za dijalog opet treba razgovor, tako da mislim da je definitivno dobro što ćemo imati i Parlament i beogradsku Skupštinu sa opozicijom, pa će se možda nekad negde izroditi malo više političkog dijaloga u direktnom sučeljavanju političkih opcija", kaže Bursać.
Različite paralelne stvarnosti
Jedan od najvećih problema uspostavljanja dijaloga jeste i polarizacija društva i medija. Kako naglašava novinarka Ljubica Gojgić, ovo je i posledica nedostatka dijaloga, kao i podela među medijima.
"Ako pogledate aplikacije vodećih elektronskih medija, vrlo lako ćete ustanoviti da u nekim slučajevima prvih deset vesti na jednom portalu jednog medija i prvih deset vesti na portalu drugog medija se ni jedna ne ponovi. Mi govorimo o potpuno različitim prikazima vesti dana. Mi govorimo o različitim danima, o različitim državama, o različitim paralelnim vestima. Ako se opredelite za jedan izvor kao građanin ili za jednu grupu medija i odlučite da je to vaš sistem informisanja, vi onda ne živite u stvarnosti, nego u delu stvarnosti. A to je idealno za manipulaciju", smatra Gojgić.
Da je javnost podeljena u dva odvojena javna mnjenja smatra i politikolog Dejan Bursać.
"Mislim da je dijalog u politici izgubljen poslednjih godina i da mi u stvari operišemo u neka dva dosta odvojena javna mnjenja. Jedno koje se medijski odvija kroz zvanične institucije koje kontroliše vladajuća stranka kroz nekoliko medija kod kojih opet vladajuća stranka ima ili direktnu kontrolu ili značajan upliv. I drugi koji se odvija u nekoliko nezavisnih medija koji imaju dosta suženiji domet, pre svega među građanima. I onda imate tu internet negde u sredini koje je jedno polje društvenog dijaloga koje je dosta polarizovano ovim drugim uticajima", naglašava on.
Pročitaj još
Ova podeljena slika javnosti znatno utiče i na informisanost građana o bitnim temama iz javnog života. Do ovoga je, kako smatra Gojgić, doveo i nedostatak dijaloga, kao i posledica ogromne podele među medijima.
"Mislim da građani nisu uopšte dobro informisani, da žive realnosti koje su izabrali izborom medija. Do toga su dovele i nove tehnologije, vi kao političar možete da komunicirate sada direktno sa javnošću, da preskačete novinare, ali nedostatak pravog dijaloga na onim mestima u vodećim mejnstrim medijima doveo je do toga da se ljudi opredele da li gledaju jedne ili druge, i onda je njihova slika sveta zapravo samo deo prave slike", smatra Ljubica Gojgić.
Šef odseka nevladine organizacije "Reporteri bez granica" za Evropsku uniju i Balkan Pavol Salaj smatra da postoje dva pitanja zbog kojih se podriva pravo građana na nezavisne i pluralističke informacije, što dalje dovodi do polarizacije srpskog medijskog tržišta.
"Prvo, postoji nedostatak unutrašnjeg pluralizma pojedinih medija koji su uglavnom naklonjeni vlasti. Ovi mediji ne samo da ne ispunjavaju svoju dužnost da proveravaju vlast, već i učestvuju u kampanjama mržnje protiv svojih kolega na taj način. Opozicionim partijama je otežan pristup ovim medijima što slabi pravo građana na informisanje. Drugo, pristup nezavisnih, za vladu kritičnih, medija informacijama i vladinim zvaničnicima je ograničen", naglašava Salaj.
Kako novinarka Ljubica Gojgić dodaje, problem medija u Srbiji je to što su se i oni podelili, kao i što se podelilo i društvo, a umesto napora da se čuje sve, postalo je dovoljno da se čuje samo strana na kojoj stojimo.
"Ono što je neohodno je drugačija promena političke svesti, shvatanja značaja javne reči, veće poštovanje javnosti i ispunjavanje obaveze da ste dužni da se zarad dobra obaveštenosti i interesa javnosti izložite i neprijatnim pitanjima i da saslušate i svoje političke protivnike javno, a ne samo na polutajnim i poluzatvorenim sastancima. S druge strane, mediji moraju da izađu iz tih rovova koje su iskopali, da se neki udalje od agende, da se vrate javnom interesu i da primoraju javne delatnike da se svi pojavljuju u svim programima", napominje Gojgić.
Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Misterija kartonskog Trampa: Da li su se svetski lideri i Vučić slikali sa pravim ili kartonskim predsednikom?
03.10.2026.•
0
Fotografije državnika sa prijema u Njujorku sa Donaldom Trampom izazvale su lavinu šala i sumnji na društvenim mrežama.
Ješić: Bez EU plate vam neće biti 300, 400 evra, nego 100
03.10.2026.•
1
Predsednik Građanskog pokreta "Solidarnost" Goran Ješić izjavio je da ko god u Srbiji zagovara antievropsku politiku, ili ima "debeo finansijski interes, ili je eksponent drugih država koje imaju taj interes".
Kako izgleda kampanja "običnog građanina Vučića": Predsednik kao ličnost, a ne funkcija
03.10.2026.•
1
Aleksandar Vučić, nosilac i prvi na izbornoj listi "Ujedinjena Srbija" prvu nedelju bez predsedničke funkcije, kao građanin proveo je, čini se, isto kao da je i dalje predsednik države
Održan skup u Novom Pazaru: Govorili Šoškić, Bakić, predstavljeni kandidati iz Sandžaka
03.10.2026.•
0
Predizborni skup u Novom Pazaru pod nazivom "3 za 3" na koji su prethodno pozvali studenti počeo je u 19 časova, a završen je oko 21 čas.
Student u Grockoj napadnut kosom za travu tokom akcije "Student u svakom mestu"
03.10.2026.•
2
Studenti u blokadi su na društvenim mrežama objavili da je jedan od njihovih kolega napadnut kosom za travu tokom akcije "Student u svakom selu" u Grockoj.
Vučić na skupu "Ujedinjene Srbije": Ništa nije ružičasto, sve ispod 50 odsto nije pobeda
03.10.2026.•
34
Održan je predizborni skup liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" na kojem je govorio Aleksandar Vučić i rekao da "ništa ispod 50 odsto" na izborima ne smatra pobedom.
Dačić: Ne dozvolimo novi 5. oktobar, to je bila prevara
03.10.2026.•
25
Lider liste kandidata za poslanike koalicije oko Socijalističke partije Srbije, Ivica Dačić je kazao da je 5. oktobra 2000. godine "najveće iznevereno očekivanje i najveća prevara u istoriji Srbije".
CRTA: Ukupno 46 televizija u isto vreme prenosilo skup "Ujedinjene Srbije" u Beogradskoj areni
03.10.2026.•
11
Među njima su televizije sa nacionalnom frekvencijom TV Pink i TV Prva, kablovske televizije Kurir TV, Informer TV, TV Blic, TV Tanjug i Vesti, kao i veliki broj lokalnih televizija.
Ko ima koliko minuta na televizijama: Nejednaka predizborna kampanja na malim ekranima
03.10.2026.•
6
Podaci BIRODI-ja pokazuju veliku neravnomernost u zastupljenosti političkih aktera na televizijama, posebno između SNS-a i Studentske liste.
Čovek u Požarevcu "zazidan" u sopstvenom stanu: Komšija dograđuje spratove na pola metra od njega
03.10.2026.•
12
Stanari jedne zgrade u centru Požarevca zazidani su, pošto je komšija dobio građevinsku dozvolu da podigne dva sprata na susednom objektu koji je od njihove zgrade udaljen manje od pola metra.
Ipak ništa od Fica: Premijeru Slovačke lekari zabranili dolazak na skup SNS u Beogradu
03.10.2026.•
40
Služba za informisanje premijera Slovačke Roberta Fica je popodne saopštila da on nije dobio dozvolu lekara, za putovanje avionom u Srbiju.
Predizborni skup Studentske liste večeras u Novom Pazaru: Predstavljaće se kandidati iz Sandžaka
03.10.2026.•
2
"Studentska lista - Studenti pobeđuju" večeras od 19 sati organizuje predizborni skup "3 na 3" u Novom Pazaru.
Gde su nestala poznata lica SNS-a? Ko je nestao iz predizborne kampanje
03.10.2026.•
20
Vlast je zahtev za izborima studenata u blokadi odbijala nešto više od godinu dana, počevši od maja 2025 godine. Za to vreme, Srpska napredna stranka bila je neformalno u kampanji.
Manje hemije, veća cena i bezbednost: Zašto nema biopesticida u Srbiji?
03.10.2026.•
0
Biopesticidi bi u Srbiji trebalo da se uvode postepeno i u kombinaciji sa konvencionalnim sredstvima za zaštitu bilja, a posebno su efikasni u plastenicima i staklenicima.
Ambasada na 2.000 kilometara, put od više hiljada evra: U kakvim uslovima glasa dijaspora?
03.10.2026.•
3
U dijaspori je veliko interesovanje za predstojeće vanredne parlamentarne izbore u Srbiji. Nejasno je da li će mesta za glasanje biti otvorena van ambasada i konzularnih predstavništava.
Robert Fico, Zmijanac, Lukas, Škorić, beli šatori: Poslednje pripreme pred skup "Ujedinjene Srbije"
03.10.2026.•
16
Pripreme za skup izborne liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" u Beogradskoj areni počele su od ranog jutra, a kolorit koji se može videti sličan je prethodnim okupljanjima u organizaciji SNS-a.
Lažni računi za struju: Stručnjak upozorava da je dovoljan jedan klik
03.10.2026.•
7
Građanima Srbije stižu lažne poruke u kojima se prevaranti predstavljaju kao "Elektroprivreda Srbije" i šalju navodne račune za električnu energiju, sa linkovima koji vode ka lažnim stranicama.
Tepić: Tužilac ne sme da okreće glavu, bez obzira da li je u pitanju, predsednik, premijer, ministar
03.10.2026.•
5
Jedna od nosilaca izborne liste "Evropska Srbija" Marinika Tepić izjavila je da će posle promene vlasti tužilaštva morati da proveravaju dokumentovana otkrića istraživačkih novinara i uzbunjivača.
Komentari 5
milicica
313
rale
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar