Suština je, naime - kada su se zadužila, piše
N1. Tako će onaj koji je "friško" zadužen za isti porast kamatne stope morati da plati veću ratu. Razlog je jednostavan - "stariji" dužnici već su otplatili dobar deo glavnice, a noviji, zbog velikog udela kamate u svakoj rati, nisu svoju glavnicu stigli značajnije da smanje.
"Efekat porasta kamatnih stopa najviše se oseća kod dužnika koji su se zadužili s početka godine - upravo zato što je glavnica velika na početku, pa nisu stigli kroz otplatu mesečnih rata da je 'istope' i smanje. Kod onih koju su kredit uzeli pre pet, šest godina, glavnica je dobrano smanjena i zato je porast rate manji", objašnjava za N1 generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.
Rast kamatnih stopa za koje banke vezuju cenu kredita u Srbiji – belibor za dinare i euribor za evre – neminovno se odražava na cenu kredita. Rastu kamatne stope po kojima banke odobravaju nove zajmove, ali i one koje se primenjuju na kredite u otplati – naravno ukoliko su ugovori zaključeni sa promenljivim kamatnim stopama.
Međutim, jedinstven odgovor za sve dinarske ili devizne dužnike koji otplaćuju kredite bankama, na pitanje koliko će im zbog rasta kamatnih stopa porasti rata – ne postoji.
Jedino univerzalno pravilo je da banke koje vežu kamatnu stopu za tromesečne stope (bilo da je belibor za dinare, ili euribor za evre), rate svojih klijenata usklađuju na svaka tri meseca, dakle četiri puta godišnje, a one koje su kamate vezale za šestomesečne stope, rate usklađuju dva puta godišnje.
Svaka banka ima svoju dinamiku, i svoj dan u mesecu kada radi ova usklađivanja kamatnih stopa. Dužnicima različitih banaka neće rate porasti istog dana u mesecu. Koja banka kada radi nove obračune – trebalo bi da je jasno precizirano u svakom pojedinačnom ugovoru.
Osim iznosa kredita, valute u kojoj ste se zadužili, roka otplate, zatim visine, vrste i strukture kamatne stope koja se zaračunava, važno je i kada ste podigli kredit. Od toga koliko je vremena proteklo otkako dužnik otplaćuje kredit, zavisi koliko će mu se uvećati rata i koliko će ukupno više platiti na ime kamate kada vrati ceo kredit.
Vasić ističe da prosečan stambeni kredit u Srbiji iznosi 32.000 evra i da uvećanje rate na taj iznos nije veliko.
"Možda se nekom kreditnom dužniku rata povećala i 790 evra, ali to je pod uslovom da je uzeo kredit od 180.000 evra. Međutim, prosečan stambeni kredit u Srbiji je 32.000 evra. Imamo ukupno oko pet milijardi evra plasiranih kroz 154.000 stambenih kredita. Na tom prosečnom iznosu kredita rata ne raste u tolikoj meri", navodi za N1 Vasić.
Na pitanje kada bismo mogli da očekujemo zaustavljanje inflacije, što bi posledično dovelo i do pada kamatnih stopa, Vasić kaže da očekuje da rast inflacije stane do kraja godine.
"Očekujem da inflacija krene silaznom putanjom tokom cele 2023. godine i da se u trećem i četvrtom kvartalu sledeće i početkom 2024. vrati u granice od tri odsto +/- 1,5 odsto što je nivo za koji se sve centralne banke trude da dostignu", ističe Vasić.
On dodaje da bi to posledično dovelo do pada kamatnih stopa, jer, kako navodi "dok god divlja inflacija – rast referentnih kamatnih stopa je – lek".
.jpg "Uhapšen zbog pokušaja ubistva u Mirijevu")
.jpg "Užičanin bez dozvole prodavao odeću pouzećem: Zaradio 16,5 miliona dinara")
Komentari 7
Vesna Djuric
Ekonomija
Vi ste tipičan neobrazovani građanin kojem je uvek neko drugi kriv za njegove sopstvene pogrešne postupke. Kada podignete kredit, kod plaćanja gde je rata ista svaki mesec plaćate kamatu na ostatak duga i potom ostatak do visine mesečne obaveze je iznos glavnice koju otplaćujete. Zato je kamata na početku najveća jer na početku dugujete sve, i smanjuje se vremenom jer kako vreme prolazi otplatom glavnice dugujete sve manje i ovo važi bez obzira na model otplate, uvek se plaća kamata na onoliko koliko dugujete. Ali jako sam zainteresovan za vaše "rešenje", evo da od vas na primer pozajmim novac tako što ću vam otplaćivati prvih 5 godina samo glavnicu, a ako prevremeno otplatim sve posle 5 godina vi dobijete ukupno 0 (nula) kamate. Smatram ovo veoma primamljivim kreditnim proizvodom, samo još da pronađemo budale koji će ga dati.
R49
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar