Zapravo, to je uspeo algoritam koji određuje ko u Srbiji može, a ko ne može da prima socijalnu pomoć. Zakon je iz procesa analize uslova za dobijanje socijalne pomoći "izgurao" socijalne radnike, koji su postali samo alat u mnogo većem kompjuterskom sistemu.
Ovaj sistem upoređuje različite podatke o osobi i odlučuje da li će neko dobiti socijalnu pomoć ili ne, pritom uzimajući u obzir vrlo problematične podatke - da li vaš vanbračni ili bivši partner ima novca? Ukoliko ima novca, vi socijalnu pomoć nećete dobiti jer algoritam pretpostavlja da vas on ili ona izdržava - iako ste možda žrtva nasilja u porodici.
Ovo su neki od problema Zakona o socijalnoj karti, koji je stupio na snagu u martu, uz negodovanje velikog dela stručne, nevladine javnosti. S druge strane, vlast je usvojila zakon tvrdeći da će dovesti do pravednije raspodele novca namenjenog socijalnim davanjima i što se, bar za sada, ne dešava.
Pre primene Zakona o socijalnoj karti, novčana socijalna davanja je u Srbiji dobijalo
211.266 građana, koliko ih je bilo u februaru. Šest meseci kasnije,
algoritam je iz sistema automatski izbacio 22.230 građana, što znači da je u evidenciji 189.036 osoba - više od 10 odsto korisnika je isključeno iz sistema socijalne zaštite, ali se
istovremeno siromaštvo nije smanjilo za više od 10 procenata, upozorava Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A 11. Ova organizacija upravo je pokrenula kampanju
(Anti)socijalna karta, tražeći da Vlada Srbije hitno povuče Zakon o socijalnoj karti iz primene.
Ukazuju na kršenje Ustava i masovno uskraćivanje prava građanima, čije životne okolnosti sada zavise od algoritma.
Kako je 021.rs pisao još prošle godine, Socijalna karta je zamišljena kao jedinstvena baza, odnosno registar svih ličnih podataka, uključujući visinu primanja, imovinu, bračni status, pa i imovinu vanbračnog partnera, supružnika, bake i deke, odnosno svih povezanih lica.
Socijalnu kartu vodi Ministarstvo za rad, a sadrži i sve informacije o socijalnim uslugama koje građanin koristi, odnosno primljene, prihvaćene i odbijene zahteve za određenu pomoć.
"Povezanim licima se, prema Zakonu o socijalnoj karti, smatra skoro svako: supružnik, bivši supružnik, vanbračni partner, bivši vanbračni partner, deca i srodnici, staratelji i hranitelji ako žive u zajedničkom domaćinstvu, i pastorčad, očuh i maćeha. Ukoliko povezano lice ima dovoljno visoka primanja, podrazumeva se da će njima izdržavati i osobu koja traži socijalnu pomoć. Ako imate bilo kakav sukob sa, primera radi, očuhom, babom, dedom i oni ne žele da vas izdržavaju, taj sukob jednostavno neće imati ko da čuje i vi ćete biti prepušteni njihovoj (ne)milosti. Ovde još jednom pokazuje da je u pogledu primene novih tehnologija u sistemu socijalne zaštite neophodna rehumanizacija procesa. U ovakvim situacijama ljudski faktor treba da bude presudan", poručuju u A 11.
Pomenuti algoritam koji odlučuje da li je neko dovoljno "ugrožen" za socijalnu pomoć je, kažu stručnjaci, manjkav i netransparentan, a onemogućava socijalnim radnicima da rade posao za koji su osposobljeni i plaćeni. Posledica je ogromno kršenje ljudskih prava, upozorava A 11, čiji aktivisti i članovi svedoče primerima da građani preko noći gube socijalnu pomoć.
"Algoritam vas neće pitati da li možete da prehranite sedmočlanu porodicu sa 14.000 dinara od socijalne pomoći. Neće vas pitati koliko koštaju knjige za školu, metar drva za ogrev, niti da li je neko u porodici bolestan i potreban mu je novac za lekove. To što ste do dodatnih prihoda došli sakupljajući karton i flaše po raznim otpadima, videće samo kao izvor prihoda, a ne kao društveni problem. Na kraju dana, šta algoritam zna šta je društveni problem?", napominje Inicijativa za socijalna i ekonomska prava u kampanji (Anti)socijalna karta.
A 11 pita nadležne da li, iz svega navedenog, zaključuju da Zakon o socijalnoj karti pozitivno utiče na blagodet celog društva.
"Da li oni nazivaju efikasnošću to što se sada velikom broju ljudi, koji se bore sa egzistencijom, po automatizmu ukida pravo na novčanu socijalnu pomoć? Da li država zaista smatra da ne postoji adekvatniji način unapređivanja socijalne zaštite? Zašto vizija nije stvoriti sistem osetljiv na glad, nasilje, diskriminaciju, na ukupne ljudske potrebe, nego je vizija stvoriti superefikasan sistem koji će znati koji kontejner danas rovarite?", zaključuje se u kampanji.
Da li postoji nešto problematično za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti o socijalnim kartama? Kako je poverenik Milan Marinović nedavno rekao za 021.rs, o problemima primene se "dosta priča".
"Podaci koji su u zakonu su propisani, znači obrada jeste zakonita. Videćemo šta ćemo dalje, ali svakako nadležni organi moraju da raspolažu određenim podacima lica koja uživaju socijalnu pomoć, ali koliki je obim tih podataka, praksa će pokazati da li je to preterano. Ako praksa bude pokazala manjkavosti, mi ćemo se svakako uključiti", rekao je on.
Inače, danas, 17. oktobra, globalno se obeležava Svetski dan borbe protiv siromaštva.
.jpg "Užičanin bez dozvole prodavao odeću pouzećem: Zaradio 16,5 miliona dinara")
.jpg "RIK imenovao šest novih poslanika umesto onih koji su podneli ostavke")
.jpg "Na auto-putu kod Vranja u automobilu otkriveno 237 kilograma duvana")
Komentari 15
Mile Memorija
mmm
Ime123
I naravno, ml algoritmi onda potpuno pogrešno interpretiraju iste varijable i onda prave situacije poput ove.
U knjizi je prikazan primer iz jedne škole koja je koristila ml algoritam za ocenjvanje nastavnika i onda otpustila najbolju nastavnicu te škole zato što je algoritam kao najrelevatniju (onu sa najviše "snage" u računanju uspeha nastavnika) uzeo varijablu koja pokazuje napredak učenika u uspehu na osnovu rasta prosečnih ocena u odnosu na prethodne godine.
Problem je bio u tome što je odeljenje dotične nastavnice već imalo odličan uspeh prethodnih godina tako da, statistički, su imali najmanji napredak jer je bilo nemoguće da napreduju kao lošija odeljenja kojima su, jelte, ocene mogle da rastu u većoj meri jer im je početan uspeh bio niži.
Totalna glupost koju bi svaki normalan statističar odmah primetio, ali programeri konstatno zaboravljaju da ML algoritmi i njihovo "zaključivanje" nema veze sa zdravim razumom, i da zato nikako ne trebaju da se koriste za bilo šta što ima veze sa ljudima, kao ocenjvanje zaposlenih, odobravanje kredita, selekcija kandidata za posao ili fakultet, itd...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar