Oporavak EPS-a skupo košta građane: Da li će energetska preduzeća da zapale šibicu u budžetu?

Autor: Tanjug

Info

08.11.2022.

19:23 > 19:26

Oporavak EPS-a, do čijeg posrtanja nije moralo da dođe, skupo košta građane i pitanje restrikcija struje zavisi od jačine zime i stabilnosti evropskog energetskog sistema u koji je Srbija integrisana.

Oporavak EPS-a skupo košta građane: Da li će energetska preduzeća da zapale šibicu u budžetu?

Foto: Pixabay (ilustracija)

To je ocenjeno na panelu "Da li će energetska preduzeća da zapale šibicu u budžetu?".

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov ocenio je da se uzroci državnog troška za Srbijagas nalaze u međunarodnom skoku cena i državnoj odluci da subvencioniše cene gasa, dok su gubici EPS-a, koje država pokriva, indukovani tokom poslednje decenije i plod su lošeg poslovanja i upravljanja.

"Fiskalni savet upozoravao je godinama da je EPS veliki rizik, problemi se nisu rešavali, desila se implozija u najgorem mogućem momentu, jer je u svetu došlo do eksploziije cena struje", rekao je Altiparmakov.

Kazao je da su od prošle jeseni gubici blizu milijardu evra, te da će se nastaviti i ove zime i naredne godine, jer nije lako rešiti probleme EPS-a.

"EPS više nije rizik, sad je trošak i biće još neko vreme", izjavio je.

Altiparmakov je naveo da je Srbija za struju i gas do sada platila dve milijarde evra, te da će se plaćanje nastaviti i u sledećoj godini i ponadao se da će biti u manjem obimu.

"To se pokriva zaduživanjem. I taj novać neće moći da se potroši na obrazovanje i druge vitalne funkcije", rekao je on.

Naglasivši da problemi u EPS-u traju deceniju, on je kazao da način razmišljanja koji je Srbiju doveo dovde ne može poslužiti da se izbavimo.

Ocenio je da će Srbija obezbeđivanje novca za uvoz struje otplaćivati narednih godina kroz sporiji rast i javni dug.

"Cena struje uz ova povećanja do sada, plus najavljena, mogla bi da stabilizuju finansijsku poziciju EPS-a, a za kapacitet kopova uglja trebaće vremena. A zatim će uslediti troškovi zelene agende", rekao je Altiparmakov.

Uz ogradu da je jako teško planirati zbog dinamike događaja, izneo je očekivanje da bi energetski deo troška zbog uvoza u budžetu za 2023. godini mogao da bude između pola i milijardu evra.

Ocenio je da je EPS bomba koja je delimično eksplodirala zbog problem upravljanja.

"Zavisimo od uglja čija kalorijska vrednost pada. Trebalo je pripremiti nove otkrivke što nije urađeno pa je dodavan mazut. A jednostavno je, samo trebalo spremiti ugalj", rekao je.

Za Altiparmakova nije dilema da li EPS treba da bude državni ili delimično privatni, već je toj kompaniji neophodno kvalitetno i kompetentno domaćinsko upravljanje.

Primetio je i da zbog kompresije zarada EPS ne može da adekvatno plati direktore stručnjake i zapitao se gde vodi ako se i dalje preko te kompanije vodi socijalna politika.

"Da je EPS na vreme reformisan, energetska kriza ne bi nas dotakla. Da je reformisan, sadašnja cena struje bi pokrivala njegovo poslovanja. A rasla bi zbog zaštite životne sredine", rekao je.

Serija problema u najgorem mogućem trenutku

Glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju, Lazar Šestovič, ocenio je da se u energetici desila serija problema u najgorem mogućem trenutku, a situaciju u EPS-u je ocenio kao dramatičnu i jako skupu.

"Mora da se utvrdi odgovornost. Ne smemo ponovo u istu situaciju da dođemo. Da ne ponavljamo greške", rekao je.

Založio se da sadašnji napori države da se EPS operativno stavi na zdrave nove budu transparentiji.

"Najveći problem je što se godinama velika javna preduzeća koja imaju milijarde evra prometa drže u vd stanju, na privremenom menadžmentu. To je jedan od ključnih faktora koji sprečava da se bilo šta uradi i treba insistirati da se to promeni", izjavio je Šestovič.

Dodao je da EPS ima višegodišnji problem podinvestiranja, a da po pitanju nabavke rudarske mehanizacije, što je sada planirano i rebalansom, postoji problem da izradu nekih mašina treba čekati i više godina, što je problem koji ne može parama da se premosti.

"Za otkrivku isto treba vreme, ne može preko noći", rekao je.

Odgovarajući na pitanje hoće li u Srbiji biti restrikcija struje, Šestović je primetio da snaga zime određuje pikove potrošnje i naveo da smo intergrisani u energetski sistem Evrope koji ima svoje izazove i probleme.

"Mali smo. Kako bude u Evropi biće i za nas. Ako bude struje na tržištu biće i za nas. Kupićemo. Situacija je teška, ne zna se kako će biti", rekao je.

Šestović je naveo da Svetska banka nema stav oko prodaje dela EPS-a i istakao da je priritet da se ta kompanija stavi na zdrave finansijske i operativne noge.

Konsultant za razvoj projekata u zaštiti životne sredine i OIE Slobodan Perović upozorio je na rizik manjka investicija u toplane za daljinsko grejanje po gradovima Srbije, koje bi mogle postati "stotinak posekotina ako se nađu u makazama cena energenata i državnih odluka".

"Krvarimo nekoliko miliona evra dnevno zbog EPS-a i Srbijagasa, a ovde je rizik da imamo stotinak finansijskih posekotina na lokalu oko toplana jer su gotovo sve predale zahteve za poskupljenje u septembru", rekao je on.

Perović je ukazao da godinama izostaju investicije na energetskom sektoru u gradovima i opštinama, te da bi odmah trabalo investirati što bi vodilo prvo uštedi u proizvodnji toplote.

Teme

EPS energenti

Komentari 17

Hronološki Najpopularniji

Voja

09.11.2022 • 22:44

mungos nema potrebe

Objasni to ''fiskalnim ljudima'' sa kojima se druzis.
Pogledaj usput film ''Sta je ubilo elekricni auto'' pa ces videti svoj lobi koji se nafatirao od fosilnih goriva.
Inace zasto smo uopste zidali hidroelektrane? Tada nije bilo toliko lobista. Tesla se u grobu obrce sto se termoelektrana zove po njemu.

0 2 -2
Fan

09.11.2022 • 20:44

Vratite Miću on će sve da sredi ili ga bar stavite za Ministra finansija ili Guvernera NB. Mića je genije!

0 2 -2
Мунгос

09.11.2022 • 17:19

@ Voja,
Хајде да ти прво објасним шта је то „фискални савет“?

2 1 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.