Još jedna predizborna priča: Vučić "zaboravio" na obećanje o amnestiji osuđenika

U redu onih koji čekaju da predsednik Aleksandar Vučić ispuni obećanje koje im je dao, našli su se i osuđenici.
Još jedna predizborna priča: Vučić "zaboravio" na obećanje o amnestiji osuđenika
Foto: Pixabay

Pre dve i po godine, gostujući na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom je najavio da će po ukidanju vanrednog stanja doneti odluku o amnestiji, međutim, sve je i dalje ostalo samo na rečima, prenosi N1. Predstavnici nevladinih organizacija poručuju, da se priča o amnestiji najčešće aktuelizuje pred same izbore.

"On je to rekao bukvalno nekoliko meseci pre održavanja parlamentarnih izbora i ova vlast je u kontinuiranoj kampanji i ova tema - amnestija - je vrlo, da kažemo, pogodna za trgovinu kada je reč o uticaju na glasače u toj predizbornoj kampanji", kaže za N1 Sanja Radivojević iz Beogradskog centra za ljudska prava.
 
Zbog čega od 2012. nije usvojen Zakon o amnestiji i šta bi to promenilo u samim zatvorima i životima osuđenika, i ko bi tome mogao da se nada, a ko ne, pitanje je koje postavlja N1.
 
Oni koji su odslužili određeni deo kazne, imaju dobro vladanje i dalje se nadaju da će predsednik da ispuni obećanje o amnestiji koje je dao u aprilu 2020, dok je trajalo vanredno stanje.
 
"Za određene akte milosti, za određena krivična dela, svakako će biti mesta i o tome ću odluku da donosim kada se sve bude završilo u skladu i sa ponašanjem lica i u skladu sa ozbiljnom kaznenom politikom koju država mora da vodi. To ne znači da će bilo ko od silovatelja, višestrukih ubica ili pedofila ili ne znam koga moći da se nađe na slobodi - ni slučajno", rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije 12. aprila 2020.
 
Oni kojima se ta krivična dela ne stavljaju na teret pitaju - zbog čega Zakon o amnestiji još uvek nije usvojen, kažu u Beogradskom centru za ljudska prava.
 
"Osećaju se izneverenim, osećaju se da im je nešto stavljeno u izgled što se nije realizovalo, ali njihova očekivanja nisu nestala. Amnestija bi bila dobar potez u slučaju kada su zavodi prenaseljeni, u Srbiji to i jeste slučaj godinama unazad i zatvorski dan košta državu puno, ne samo ljudskih resursa, nego i finansijskih i svakako bi rasteretilo budžet. Ali, sa druge strane, nekako je besmisleno izricati kazne zatvora. Pričamo o tim manjim kaznama od tri do šest meseci do godinu dana, ne prčamo o teškim krivičnim delima i višedecenijskim kaznama i to bi bilo korisno i sa aspekta resocijalizacije", navodi Radivojević.
 
A da bi amnestija pomogla u resocijalizaciji pojednih osuđenika i da je zakon neophodan - mišljenja su i u Advokatskoj komori Beograda.
 
"Nekada se amnestijom otklanjaju neke štetne posledice nekih presuda koje mogu biti donete zbog nekih sudskih zabluda, pogrešnih dokaza, lažnih iskaza… Pa se tako otklone štetne posledice. Nekada neke promenjene okolnosti su takve da se samo mogu otkloniti štetne posledice nastanka tih promenjenih okolnosti - amnestijom", navodi Momčilo Bulatović, predsednik Advokatske komore Beograda.
 
Zakon o amnestiji bivši predsednik Boris Tadić je, po hitnom postupku, potpisao 2006. Tada je 2.500 ljudi bilo oslobođeno od odgovornosti, protiv kojih je tadašnja Vojska Srbije i Crne Gore podnela krivične prijave. U vreme vlasti Tomislava Nikolića - 2012. godine - usvojen je isti zakon.
 
"Godine 2012. u izbornoj kampanji Tomislav Nikolić, a time i Vučić - Srpska napredna stranka - obećali su amnestiju zatvorenika u Srbiji, te 2012. bilo je 11.000 zatvorenika u Srbiji. Radilo se o desetinama hiljada glasova koji su imali vrlo značajan uticaj na krajnji ishod izbora. Naravno, Tomislav Nikolić je dobio sve glasove u zatvoru nakon tog obećanja", izjavio je Boris Tadić, 19. decembra 2017.
 
Iz Beogradskog centra za ljudska prava poručuju da se priča o amnestiji najčešće pokreće pred izbore. Kažu da se tom taktikom poslužio i sam predsednik Aleksandar Vučić, koji je obećanje o tome dao samo dva meseca pre održavanja parlamentarnih izbora 2020. godine.
 
"Imajući u vidu da se ne radi o maloj populaciji - to je 10 do 12.000 ljudi, ali uzmite u obzir da oni imaju članove porodice koji itekako imaju interesa da glasaju za vlast koja je spremna da donese Zakon o amnestiji - tako da je to jedno značajno biračko telo i svakako ide na ruku organima vlasti, koja je aktuelna, da prosto proba da koristi amnestiju kao nešto, da izaziva kod ljudi očekivanja da im nešto može biti stavljeno u izgled, ako budu glasali za njih", kaže Radivojević.
 
Ko ima pravo na amnestiju, a ko ne i za koja krivična dela se propisuje - ne određuje predsednik, već zakonski propisi, poručuju stručnjaci. Zbog toga što zakon još uvek nije usvojen, nije tačno poznato koji osuđenici bi amnestiji mogli da se nadaju.
 
"Nekada je amnestija potrebna iz razloga humanosti, nekada neki državni, društveni, politički razlozi diktiraju možda donošenje Zakona o amnestiji i sve to… U Hrvatskoj su recimo amnestirali sve učesnike Domovinskog rata, osim onih koji su činili ratne zločine, to je bila amnestija u Hrvatskoj", navodi Bulatović iz Advokatske komore Beograda.
 
Advokat i bivši zamenik ombudsmana Miloš Janković poručuje da amnestija nije dobro rešenje, već da bi nadležne institucije trebalo da sprovode uslovni otpust što se u Srbiji retko primenjuje.
 
"Umesto da se ovaj problem što navode - milosrđa, problem prenaseljenosti kapaciteta - da se rešava kroz instituciju uslovnog otpusta, jer to je način rešavanja individualizovanog pristupa problemu, ukoliko određeno lice ispunjava uslove i ti uslovi ne treba da budu rigidni… Ono treba da bude pušteno na uslovni otpust, a ne ovako da se paušalno širokom krugu lica dozvoljava da napuste zatvore", navodi Miloš Janković, nekadašnji zamenik zaštitnika građana Saše Jankovića.
 
Pre 10 godina, nadležni iz vlasti su objašnjavali da je primaran motiv za donošenja zakona bila preopterećenost zatvora - pošto je na osam hiljada mesta bilo smešteno više od 11.000 osuđenika. Zbog čega aktuelni predsednik svoje obećanje još nije ispunio - odgovor na to pitanje N1 nije dobio iz Predsedništva. Iz Ministarstva pravde nisu odgovorili da li je amnestija uzeta u razmatranje, koliki broj osuđenika bi mogao kroz to da prođe i za koja krivična dela.

Džajić i Laušević

Amnestija se odnosi na veći broj osuđenika, dok se pomilovanje primenjuje u pojedinačnim slučajevima.
 
Podaci pokazuju da je u tome prednjačio Tomislav Nikolić koji je za vreme svoje vladavine pomilovao 104 osobe, među kojima se našao nekadašnji predsednik fudbalskog kluba Crvene zvezde Dragan Džajić, koji je oslobođen od krivičnog gonjenja. Poznato je i da je Boris Tadić pomilovao glumca Žarka Lauševića.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Igi

    25.11.2022 22:14
    Niko ne kaže da su ti ljudi neduzni, poenta je da, ukoliko se dobro vladaju, dobiju neku "nagradu", koja kao amnestija ide redje od 10 god.. Ne vidim šta vama tu smeta, svakako je rekao da silovatelji, pedofili itd neće biti amnestirani, sto i ne treba da budu. Treba im dati drugu šansu. Pitao bih vas da li biste isto tako razmišljali da je neko vas unutra. Pozz
  • pera kalenić

    25.11.2022 13:53
    Izbori
    Ne treba zaboraviti da su 2024. lokalni izbori kao i pokrajinski izbori u srpskim pokrajinama pa možda čekaju da ponovo upotrebe istu priču o amnestiji. A ako nema prostora, valja praviti još zatvora na brzaka, kao Kovid bolnice što su dizane.
  • Cela

    25.11.2022 13:51
    srbija je zatvor u kom vladaju svakodnevne laži vučica. Davimo se u njegovim i sopstvenim lažima odavno jer nemamo ono što treba da pogledamo istini u oči.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija