Rđava pruga mogući razlog iskakanja vagona u Pirotu: Zašto nije popravljena za ove četiri godine?

Autor: Danas, N1, 021

Info

27.12.2022.

22:08 > 22:23

Šta je razlog iskakanja vagona teretnog voza koji je prevozio amonijak u blizini Pirota utvrdiće istraga, ali se nazire da je najverovatniji uzrok loše stanje pruge od Niša do Dimitrovgrada.

Pruga zahteva hitnu rekonstrukciju, smatra struka. Inače, javnost je sa negodovanjem reagovala na činjenicu da su sredstva za modernizaciju ove pruge obezbeđena pre četiri godine, ali je tender raspisan tek prošle, a radovi još uvek nisu ni počeli, prenosi Danas.

Uviđaj ove nesreće obavlja tehnička železnička komisija, sastavljena od eksperata preduzeća Infrastruktura železnice Srbije, koja upravlja železničkom infrastrukturom i Srbija Karga, prevoznika tereta u javnom železničkom saobraćaju.

Predsednik Sindikata železničara Srbije Dragan Ranđelović kaže za Danas da je najverovatniji razlog nesreće rđavo stanje železničke infrastrukture na tom delu pruge.

"Stručna inspekcija koja ispituje razloge iskakanja vagona iz šina će dati konačan nalaz. Nije isključeno da je reč o ljudskom faktoru ali sumnjam da je u konkretnom slučaju to u pitanju. Ne verujem da je reč o propustu mašinovođe ili drugog železničkog osoblja već da je loše stranje pruge izazvalo izletanje vagona sa amonijakom sa pruge. Pruga na relaciji Niš - Dimitrovgrad je zastarela i potrebna joj je kompletna modernizacija. To je trebalo odavno uraditi, jer rekonstrukcija na njoj nije urađena najmanje 20 godina. Jedino što se radilo u tom periodu su bili projekti, a jednom je čak uzet i kredit za te svrhe, ali je novac ipak otišao na drugu stranu i pruga nije rekonstruisana", objašnjava on.

Prema njegovim rečima, nesreće ovog tipa su moguće i na novim prugama, međutim, šanse da do njih dođe su ipak svedene na minimum.

"S pravom se može sumnjati da je do nesreće došlo zbog lošeg stanja u kome se pruga nalazi i da bi šanse da do toga dođe da je pruga rekonstruisana bile svedene na najmanju moguću meru. To je najbolji razlog zbog čega hitno u potpunosti treba modernizovati i rekonstruisati ovu prugu kako bi se sprečilo da dolazi do nesreća u narednom periodu", ističe sagovornik Danasa.

Da je osnovna preventiva da se ovakve stvari ne dešavaju, modernizacija železničkih deonica smatra i konsultant za ulaganja Mahmud Bušatlija.

"Potpuno je jasno da je dobro rekonstruisana pruga garant da neće doći do železničke nesreće poput ove u okolini Pirota. U konkretnom slučaju, jasno je šta je prioritet, odnosno jasno je da prugu Niš - Dimitrovgrad što pre treba sanirati i modernizovati što bi mogućnost izletanja kompozicija iz šina svelo na minimum", navodi Bušatlija.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je da mu nije potreban izveštaj komisije da bi znao da je železnička infrastruktura loša, posebno na deonici gde je došlo do iskakanja a gde se inače vozovi kreću brzinom od 30 kilometara na sat.

"Videćemo i da li je bilo pretovarivanja, da li je bilo neophodno da bude 20 vagona. Taj izveštaj će biti objavljen kada komisija završi rad", naglasio je Vesić.

On je dodao da je jedino pravo rešenje rekonstrukcija pruge Niš - Dimitrovgrad koja treba da počne najkasnije 1. juna sledeće godine.

"Kao što znate, prošlog marta je raspisan tender, izabran je izvođač tako da kada bude izvršena rekonstrukcija tada će se ovom prugom voziti 120 kilometara na sat, a sada se ovom deonicom vozi verovali ili ne 30 kilometara na sat. Ono što ću ja pitati, jeste, zašto je tek prošle godine raspisan tender kada je novac bio obezbeđen 2018. godine", istakao je Vesić.

Rekonstrukcija pruge Niš - Dimitrovgrad košta ukupno 270 miliona evra, od čega je 130 miliona kredit Evropske investicione banke, 70 miliona evra je donacija Evropske unije, a ostatak će biti obezbeđen iz budžeta Srbije.

Cvetković: U Srbiji godišnje 80 hemijskih akcidenata, dobro da u Pirotu nije bila neka još opasnija materija

Profesor Fakulteta za bezbednost Vladimir Cvetković kaže za N1 da brzina reagovanja nadležnih službi nije bila odgovarajuća i da je očigledno došlo do propusta u njihovoj komunikaciji. Napominje da se to sve može povezati sa neuvođenjem jedinstvenog broja 112, koji objedinjuje postupanje svih službi.

Dodaje da procedure po kojima postupaju naši organi nisu adekvatno usavršene, ali i da je pripremljenost građana za ovakve situacije na vrlo niskom nivou. Zbog svega toga, vrlo je verovatno da će opet doći do sličnog incidenta i da mi trenutno možemo samo da se nadamo da neće.

Izneo je i alarmantan podatak, da se u Srbiji godišnje, prema statistici, dogodi 80 hemijskih akcidenata, i to najviše u drumskom saobraćaju.

On u Danu uživo na N1 kaže i da naši policijski službenici ne poseduju odgovarajuću zaštitnu opremu za ovakve situacije. Dodaje da je u ovakvim situacijama štab za vanredne situacije glavni i on upravlja i treba da u što kraćem vremenskom periodu uputi nadležne timove.

Navodi da postoji ofanzivni i defanzivni model reagovanja, ali p"ošto su se kod Pirota cisterne prevrnule i curenje dolazi odozdo, vi ne možete da ih prevrnete i zaustavite curenje, te su zbog toga primenili defanzivni model koji podrazumeva evakuaciju šireg područja, njegovo obezbeđivanje i druge mere koje se odnose na praćenje širenja opasnih materija".

Na pitanje da li su poštovane sve procedure, Cvetković kaže da naše službe rade u skladu sa zakonskim propisima, ali naši propisi i procedure nisu adekvetno usavršeni, "mi nemamo konkretne procedure za postupanje policijskih službenika u vanrednim situacijama, nemamo procedure za koordinaciju rada svih službi bezbednosti, često dolazi do sukoba nadležnosti – sve to doprinosi da se smanji nivo efikasnosti".

"S druge strane, pripremljenost građana za ovakve situacije je na vrlo niskom nivou. U istraživanju na uzorku od 2.500 građana, na skali od jedan do pet oni su u izvesnoj meri nepripremljeni za reagovanje, čak nisu ni zainsteresovani, jer smatraju da je to nadležnost drugih nadležnih organa, a ne njihova zakonska obaveza. A istraživanja pokazuju i da su upravo građani ti koji pružaju pomoć drugima u takvim situacijama, jer nadležnim organima treba vremena da reaguju. Postavlja se pitanje zašto nadležni organi ne sprovode odgovarajuće obuke i kampanje", ukazuje on.

Ističe da postoji "ozbiljan broj nedostataka našeg sistema".

"Naš sistem je centralizovan, što nije dobro, pokazuju i praksa i teorija", dodaje on za N1.

Upitan da li su građani bili informisani na odgovarajući način i da li je pravi način preko medija, on kaže da nije, i podseća n to da postoje odgovarajući sistemi obaveštavanja i uzbunjivanja, koji sad nisu korišćeni.

"Pitanje je koje bi katastrofalne posledice bile da je bila neka opasnija materija", upozorava on i dodaje da je presudan taj tzv. "zlatni čas" - "štagod da preduzmete u tom času, spasićete ogroman broj ljudi".

Podsetimo, Gradski štab za vanredne situacije saopštio je večeras da u vazduhu na području Niša nema povećane koncentracije amonijaka, ali je zabranjena upotreba vode za piće iz individualnih bunara pored Nišave. Zabrane su nastupile zbog povećane koncentracije amonijaka koji isparava iz jednog od prevrnutih vagona-cisterni na pruzi nedaleko od Pirota.

Škole i vrtići od srede će raditi u Pirotu, odlučio je Krizni štab posle preporuke koja je popodne stigla iz Instituta Batut.

U nedelju 25. decembra došlo je do nesreće na deonici pruge Niš - Dimitrovgrad, u delu od Pirota do sela Staničenja, kod mesta Sopotski Han. Reč je inače o međunarodnoj železničkoj trasi koja saobraća ka granici sa Bugarskom. Tom prilikom izvrnula su se četiri vagona, a gas iz jednog je iscurio u atmosferu.

Zbog simptoma trovanja hospitalizovano je više od 50 ljudi dok je jedna osoba preminula po prijemu u pirotsku bolnicu. U ponedeljak ujutro u blizini mesta prevrtanja cisterne sa amonijakom pronađeno je telo muškarca.

Teme

nesreća Pirot

Komentari 17

Hronološki Najpopularniji

Razlog je

28.12.2022 • 15:33

Razlog je jer je SNS sekta 2018 pootpustala pruzne radnike po Srbiji, i sada niko ne kontrolise niti popravlja prugu. A najgore od svega je sto SNS sekta 2018 nije otpustila nikog od 12.000 zaposlenih iz 1 zgrade Zeleznice u Beogradu, koja se popularno zove "gumena zgrada" jer moze uvek da se rastegne da primi jos nekog Beogradjanina da se zaposli u njoj.

6 7 -1
Антун Чупак

28.12.2022 • 08:26

Бог те мазо,ја знам зашто та пруга није поправљена са време жутих???Зато што су тражили да шине бидну у жутој боји!!!!

8 2 +6
A3

28.12.2022 • 08:00

Uvek isto rade

Sad će sekta da prevrne nebo i zemlju da bi dokazala da nije javašluk uzrok nesreće.

10 12 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.