Ne može sankcija za nelegalno korišćenje vodnog zemljišta: Deo uredbe Vlade Srbije neustavan

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Info

16.01.2023.

12:09 > 12:09

Deo Uredbe o davanju u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini, koju je Vlada Srbije donela 2019. godine i koji definiše naknadu ako se vodno zemljište koristi nelegalno, neustavan je.

Ne može sankcija za nelegalno korišćenje vodnog zemljišta: Deo uredbe Vlade Srbije neustavan

Foto: 021.rs

Ovo je odlučio Ustavni sud na sednici 24. novembra prošle godine, a objavljeno je u novom Službenom glasniku od 13. januara 2023. godine.

Ustavni sud je zaključio da je neustavan član 46 ove odredbe, koji definiše da ako pravno ili fizičko lice koristi vodno zemljište u javnoj svojini bez pravnog osnova, dužno je da za korišćenje tog zemljišta plati trostruki iznos zakupnine postignute za planiranu namenu na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se nalazi vodno zemljište koje se daje u zakup.

Neimenovani inicijator ovog razmatranja skrenuo je pažnju Ustavnom sudu da je, prema njihovom mišljenju, Vlada Srbije izašla iz okvira svojih ovlašćenja jer je propisala da će svako ko koristi vodno zemljište u javnoj svojini bez pravnog osnova morati da plati trostruki iznos zakupnine.

Time se, navodi se u inicijativi za ocenu ustavnosti i zakonitosti, "evidentno radi o sankciji, tj. o kaznenoj odredbi", ali ovakva sankcija nije predviđena važećim Zakonom o vodama.

Vlada Srbije, naime, ima pravo da predlaže zakone, ali ne može da ih menja ili dopunjava svojim uredbama, niti može da krši Ustav.

Ustavni sud je još 26. januara prošle godine zatražio od Vlade Srbije izjašnjenje o ovom problemu, ali nikakav odgovor nikada nije stigao. Zato je postupak nastavljen i doneta odluka.

Pomenuta Uredba o davanju u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini doneta je 11. jula 2019. godine i njome se bliže uređuje davanje u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini po tržišnim uslovima, a za namene koje su utvrđene Zakonom o vodama.

Uredbom je detaljno opisano kako se vodno zemljište u javnoj svojini daje u zakup javnim nadmetanjem, odnosno prikupljanjem pisanih ponuda, a jedini sporan je pomenuti član 46. Ustavni sud navodi da je Vlada Srbije prekoračila svoja ustavna i zakonska ovlašćenja jer je propisala sankciju za bespravno korišćenje vodnog zemljišta u javnoj svojini, odnosno zašla je u domen zakonodavne vlasti, čime je povređeno načelo podele vlasti koje je opisano u Ustavu Srbije, ali i u zakonima.

To znači da na dan objave ove odluke Ustavnog suda, od 13. januara, član 46 ove uredbe više ne važi, to jest oni koji bespravno koristi vodno zemljište u javnoj svojini ne plaćaju trostruki iznos zakupnine.

Podsetimo, Koalicija 27, koju čine ekološke organizacije, godinama unazad ukazuje da je i sam Zakon o vodama neustavan zbog, pre svega, uvođenja mehanizma neposredne pogodbe pri davanju u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini za korišćenje rečnih nanosa i za postavljanje plutajućih objekata (splavova).

Osim toga, vlasnici beogradskih splavova su pre oko mesec dana protestovali zbog oglasa za zakup vodnog zemljišta u Beogradu, ocenivši ga neustavnim jer bi glavni grad prihodovao izdajući nešto što je, kako su ocenili javno dobro od opšteg interesa, a što ne može da bude predmet prometa.

Teme

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Veliki Štrumpf

16.01.2023 • 13:00

I to ide u korist velikim igracima koji bez osnova koriste vodno zemljiste zA deponovanje i separaciju recnih agregata i plovila na vodnom zemljistu...fabrike betona....
Pitam se pitam ko su ti....

3 1 +2
Sumar

16.01.2023 • 12:32

Voda

Voda je javno dobro to je vlasništvo svih građana pa prema tome splavove ne mogu da postavljaju samo bogati nego svi ali se mora platiti nešto za uređenje i korišćenje ove privilegije.

4 1 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.