U Srbiji postoje centri za socijalni rad bez socijalnog radnika, psihologa, pa i pravnika

Autor: Euronews Srbija

Info

02.04.2023.

19:00 > 19:01

Slučajevi zatočene devojčice iz Mirijeva, ali i deteta iz Vršca koje je otac udavio u kanti zbog narušenih odnosa sa suprugom, ponovo su u fokus stavili rad centara za socijalni rad.

U Srbiji postoje centri za socijalni rad bez socijalnog radnika, psihologa, pa i pravnika

Foto: Pixabay

Okolnosti pod kojim je došlo do to toga da devojčica nestane iz vidokruga sistema se još utvđuju. Utvrđuje se i zašto centar za socijalni rad nije vršio praćenje porodice u poslednje tri godine. Da li je i kakvih propusta bilo, trebalo bi da utvrdi nadzor koji će ispitati pojedinosti ovog slučaja.

Sagovornici Euronews Srbija kažu da centri imaju važnu ulogu u sistemu socijalne zaštite, ali da su danas zatrpani predmetima, a da zaposlenih ima sve manje. Trenutno u sistemu socijalne zaštite nedostaje oko 1.700 ljudi, a samo u centrima za socijalni rad oko 600 stručnih radnika - socijalnih radnika, psihologa, pedagoga, specijalnih pedagoga, pravnika, podaci su Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti.

Zvuči neverovatno, ali upućeni kažu da postoje centri za socijalni rad koji nemaju socijalnog radnika ili koji nemaju psihologa, pa i pravnika. To je za Euronews Srbija potvrdio specijalista za socijalna prava Dragan Vulević. Laički gledano to je isto kao da imamo školu bez učitelja.

Socijalni radnik, psiholog, specijalni pedagog su stručne osobe koje mogu da vode predmet. Pitanje je kako centri uopšte funkcionišu bez njih. Vulević smatra da se taj problem mora hitno rešavati.

"Prema mojim saznanjima, u centrima za socijalni rad ima 1.630 psihologa, pedagoga, socijalnih radnika, pravnika i specijalnih pedagoga. U obrazovanju ih imate 2.735 od predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja. Kada bi se te snage udružile to je velika moć koja bi se stekla. Postavlja se pitanje zašto ljudi beže iz socijalne zaštite, beže u zdravstvo i obrazovanje. Da li je tamo teže ili malo lakše", pita se Vulević.

Dodatni problem je što su resursi za rad kojima raspolažu vrlo ograničeni, te često nemaju službeno auto, gorivo, kancelarijski materijal. U manjim sredinama, situacija je još alarmantnija. Da bi obišli ugroženu porodicu i uverili se o stanju na terenu često pešače kilometrima.

Veljović: "Hiljadu predmeta na jednog zaposlenog"

Mirjana Veljović, predsednica Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti, kaže za Euronews Srbija da na problem ukazuju godinama, ali da nema reakcije nadležnih. Sistem socijalne zaštite, kako navodi, u poslednjih nekoliko godina napustilo je dosta ljudi, jedni zbog ostvarivanja uslova za penziju, drugi zbog loših uslova rada i sve većeg pritiska.

"Oni koji su ostali da rade ne mogu više da izdrže taj obim posla. Pre dva dana kolega iz jednog centra za socijalni rad mi je rekao da mu je u prvom kvartalu delegirano 400 zahteva. To znači da će za godinu dana imati više od 1.000 predmeta. Da li jedan čovek može da isprati do kraja šta se dešava na svakom njegovom predmetu, ukoliko ih ima godišnje više od 1.000? Ne može da stigne ni da ih pogleda, a kamo li da ode na teren i da proveri šta se na terenu dešava. To je nemoguće", kaže Veljović.

Koliko je situacija alarmantna navela je primer Vršca. Po sistematizaciji Centar za socijalni rad u tom gradu treba da ima 17 stručnih radnika da bi se obezbedio kvalitet usluge, a ima ih pet.

Dodaje da se materijalni troškovi svake godine smanjuju, da često nemaju službeno vozilo, gorivo, kancelarijski materijal, da rade u skučenim uslovima.

"Mi ne možemo da funkcionišemo bez službenog vozila, bez goriva, kancelarijskog materijala. Sve su to preduslovi da bi nešto bilo kvalitetno i dobro odrađeno. To iziskuje sredstva koja su sve manja i manja. U manjim sredinama to je potpuni kolaps", priča ona.

Da je situacija u sistemu socijalne zaštite alarmantna i da je odavno upaljena "crvena lampica" smatra i Dragan Vulević, bivši savetnik ministra za socijalna pitanja.

"Imate centre koji nemaju nijednog socijalnog radnika, centre koji nemaju nijednog psihologa, koji nema pravnika. Kako mogu da funkcionišu kvalitetno? Zakonska je obaveza da centri moraju da imaju nekoliko profila - socijalnog radnika, pravnika, psihologa, pedagoga", naveo je Vulević za Euronews.

Ceo tekst Euronews Srbija čitajte OVDE.

Teme

Komentari 20

Hronološki Najpopularniji

@r

03.04.2023 • 12:26

Dodala bih i stravicnu upravu. Centri za socijalni rad su drzavne firme, i kao takve imaju gomilu neskolovanih divljaka koji su naprasno postavljeni za direktore i druge rukovodioce. Neskolovani i bahati, besni od neznanja i nesposobnosti, bez autoriteta koji se stice radom i znanjem, sve sto imaju na raspolaganju je izivljavanje i demonstracija neopravdano stecene moci nad ljudima koji rade. Ljudi ne idu samo u penziju, kvalifikovani radnici daju i otkaze ili sede na bolovanjima ako su stariji. Mafijaska organizacija izjeda sve ustanove koje su joj na raspolaganju, pa i ovu. Iskreno, vise mi nije ni zao. Ti sto sad ne dobijaju uslugu koja im je neophodna su isti ti koji sline na njega na televiziji i uzimaju sendvic kad im se ponudi.

9 7 +2
Selo

03.04.2023 • 12:14

Činjenica je da u svim državnim administracijama na jednog zaposlenog radnika ide još najmanje 10-ak zaposlenih neradnika. Počev od ministarstava pa do opšinara. To su kadrovi koji su u stanju svakom bojom da se oboje kako bi bili u skladu sa vladajućim partijama, samo da guzica ostane ušuškana u mekoću fotelje.Takođe, krevet je dobro predvorje za državnu službu. Kada bi polovina tih"radnika" bila zamenjena stručnim i savesnim, gde bi nama bio kraj. Pozdrav za onih 10 posto pravih državnih činovnika koji svoj posao rade za svaku pohvalu.

7 1 +6
Perica

03.04.2023 • 12:01

Sns

Zaposljavaju svoje kadrove, skola ni ne treba.. A strucnih radnika ima koliko hoces, samo su na birou.
Pretresite i opstinu plandiste

6 1 +5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.