Prema rezultatima istraživanja Instituta za evropske poslove u saradnji sa Smart Plus istraživačkom kućom, prosečna ocena odnosa Srbije i NATO-a iznosi 2,15, što predstavlja blagi porast u odnosu na prethodna istraživanja. Jedina uočena demografska razlika tiče se uzrasta, pri čemu stanovništvo uzrasta 45-59 godina daje za nijansu bolje ocene, sa prosečnom ocenom od 2,32, prenosi
N1.
U pogledu podrške članstvu Srbije u NATO-u, 10,5 odsto stanovnika Srbije izražava takvu podršku, dok je 76 odsto protiv članstva. Takođe, primećen je porast broja neodlučnih u odnosu na prethodnu godinu, sa 13,5 odsto. Analiza pokazuje da su muškarci češće protiv članstva u NATO-u, dok su žene češće neodlučne.
Kada je reč o percepciji razloga za NATO bombardovanje, vojni interesi SAD-a i interes i politički razlozi SAD-a i Zapada i dalje su najčešće navođeni. Nisu primećene značajne promene u percepciji razloga za NATO bombardovanje u poređenju sa prethodnim istraživanjem, osim kontinuiranog opadanja navođenja razloga: "politika Slobodana Miloševića".
Značajan broj stanovnika smatra da je broj stradalih od posledica NATO bombardovanja meren hiljadama. Čak 40 odsto ispitanika smatra da je više od 2.000 ljudi stradalo, dok 30 odsto ispitanika misli da je stradalo više od 5.000 ljudi. Samo 6 odsto ispitanika, pretežno obrazovanijeg stanovništva, navodi da su od NATO bombi poginule 754 osobe. Osobe uzrasta do 45 godina češće veruju da je broj stradalih veći od 5.000.
U ovom istraživanju, veći broj ispitanika je izrazio mišljenje da se radi o broju većem od 2.000 ljudi, u odnosu na odgovor da se radi o broju većem od 5.000. U pogledu prihvatanja izvinjenja NATO-a zbog bombardovanja, približno svaka peta osoba (18,3%) bi prihvatila izvinjenje NATO-a.
Broj neodlučnih je u porastu i sada iznosi 17,8 odsto. Primećuje se nagli pad broja onih koji bi prihvatili izvinjenje, čime se nastavlja trend prisutan u ranijim istraživanjima.
Procenat stanovništva koji smatra da Srbija ne može imati koristi od članstva u NATO-u je manji nego ranije (56,5%), pri čemu je povećan broj neodlučnih (25,5%). Sa druge strane, 18 odsto ispitanika veruje da bi Srbija mogla imati koristi od članstva. Mlađe stanovništvo, posebno oni mlađi od 45 godina, i muškarci manje su skloni da vide korist u članstvu u NATO-u.
Podrška saradnji između NATO-a i Srbije iznosi 23 odsto, dok je odgovor "ne znam" zabeležen kod 18 odsto ispitanika. Muškarci i obrazovanije stanovništvo više su skloni da podrže saradnju NATO-a i Srbije. Sličan trend važi i za osobe uzrasta 45-59 godina, dok mlađi od 45 godina imaju negativnije stavove o saradnji.
Primećen je pad broja onih koji smatraju da je došlo vreme za pomirenje Srbije i NATO-a (27%), dok se povećao broj onih koji se ne slažu (49%) ili su neodlučni (23%). Kao i u prethodnim pitanjima, osobe mlađe od 45 godina imaju negativnije stavove.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
.jpg "Naloženo privođenje žene zbog navodnih pretnji SNS poslaniku")
.jpg "Gore stari napušteni vagoni kod železničke stanice Topčider")
Komentari 71
Jack Pants
Ne treba nama NATO, sami smo sebi dovoljni.
Vanja
Сима Страхота
Има још нешто: сама могућност да се такво питање постави говори о томе да је Србија још увек неутрална и колико-толико независна. САД су помогле Зап. Европи Маршаловим планом; 5% средстава је ишло у мало познату Канцеларију за координацију политика. Тако су САД купиле Зап. Европу и нико нема знате већ шта да се побуни. Што се Ист. Европе тиче, они су до 1989 трчали по своје мишљење у Москву, а сад трче у Вашингтон, преко Брисела. Да ли ми спадамо у то друштво?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar