Dva puta u 10 dana zloupotrebljen policijski pištolj: Šta nam to govori?

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

24.08.2023.

14:09 > 08:03

Dva incidenta u koja su bili uključeni službeni pištolji policajaca desila su se u samo deset dana.

Dva puta u 10 dana zloupotrebljen policijski pištolj: Šta nam to govori?

Foto: 021.rs

Oba puta pištolji policijskih službenika uzeti su iz kuće i korišćeni za krivična dela.

Prvi put je 13. avgusta u Novom Sadu dvadesetogodišnjak ukrao službeno oružje svog oca policijskog službenika i naoružan pretio bivšoj devojci da će ubiti nju, pa sebe.

Krađu pištolja prijavio je njegov otac, a tužilaštvo ga goni za tri krivična dela - za nedozvoljeno držanje oružja, neovlašćeno držanje opojnih droga i krađu. Određen mu je pritvor do 12. septembra.

Drugi put je bilo i povređenih. U Vršcu je 21. avgusta osamnaestogodišnjak slučajno upucao šesnaestogodišnjaka u kući njihovog prijatelja čiji je otac policajac.

Osumnjičeni osamnaestogodišnjak biće krivično gonjen za nedozvoljeno držanje, nošenje i promet oružja. Policijski službenik čije oružje je korišćeno u pucnjavi tereti se za krivično delo izazivanje opšte opasnosti.

S obzirom na dva slučaja koja su se u tako kratkom roku desila, postavlja se pitanje kako policijski službenici čuvaju oružje u privatnom prostoru.

Iako Zakon o oružju i municiji propisuje stroge uslove za držanje oružja - ono ne sme biti napunjeno i mora da bude nedostupno drugim osobama, ovaj Zakon se ne primenjuje na državne organe koji drže, nose i prevoze oružje u skladu sa svojim propisima, odnosno na pripadnike Vojske, Bezbednosno informativne agencije i policije.

Ni Zakon o policiji ne definiše kako bi trebalo da se čuva službeno oružje kod kuće, a ne postoje ni interni akti Ministarstva unutrašnjih poslova koji regulišu ovo pitanje.

Ovo pitanje više puta postavljeno je na javnim raspravama koje je MUP organizovao prilikom predstavljanja predloga novog Zakona o policiji, koji je na kraju povučen zbog drugih spornih odredbi.

Više nevladinih organizacija, građana i političkih stranki, ali i policijskih sindikata, ocenilo je ovo pitanje kao važno. Dok su pojedini predlagali da policajci uopšte ne nose službeno oružje kući, policijski sindikati tražili su samo da se policajci obavežu da odgovorno čuvaju pištolje i municiju nakon napuštanja radnog mesta.

Džigurski: To je moralni momenat koji je individualan za svakog službenika

Vladimir Džigurski iz Strukovnog udruženja policije "Dr Rudolf Arčibald Rajs" kaže za 021.rs da je lično stava da policijski službenik treba da nosi oružje kući zato što ovlašćenja koja proizilaze iz Zakona o policiji za ovlašćena službena lica traju 24 sata dnevno.

"Tu je, u stvari, problem što ne postoji obaveza čuvanja oružja kao što je to propisao Zakon o oružju i municiji, koji važi za ostale građane. To ne znači da policijski službenik neće biti odgovoran ako dođe do nezakonitog i neovlašćenog korišćenja njegovog oružja. U tom slučaju policijski službenik odgovara kao i svi drugi građani, ali stava smo da se definitivno proširi zakon i da obuhvati i policijske službenike, vojna lica, lica bezbednosno informativne agencije, odnosno sva službena lica koja imaju oružje. Na taj način onda se ne bi napravila razlika i bilo bi jasno definisano, s obzirom na to da je Zakon o oružju i municiji jasno definisao način čuvanja oružja i municije", objašnjava Džigurski.

Dodaje da je ovo udruženje u više navrata pokušalo da ukaže nadležnima na tu problematiku.

"Ne postoje trenutno pozitivno-pravni propisi koji određuju čuvanje oružja vezano za lično naoružanje kod kuće. Definisane su odredbe koje se tiču prostorija MUP-a i kancelarija, odnosno prostora koje je u vlasništvu MUP-a i oružja koje je na zaduženju ispostava. Tu treba razlikovati situaciju da vi imate oružje koje je na ličnom zaduženju i oružje koje je na zaduženju organizacione jedinice, stanica, ispostava, i slično. Problem je u stvari ovo lično naoružanje, odnosno kratke cevi, pošto policijski službenici nemaju automatske puške, ne smeju da nose kući, odnosno samo pištolje i municiju za pištolje, a to nije definisano nijednim aktom. Ono što je definisano je, recimo pri otvaranju bolovanja, sa šifrom S koja se odnosi na psihološke probleme policijski službenik se razdužuje privremeno ukoliko nastane privremena sprečenost za rad usled usled tog stanja koje nosi sa sobom psihološke probleme", ističe naš sagovornik.

Kako navodi, po prirodi posla i s obzirom na odgovornost koju taj posao nosi, trebalo bi da se jasno zna metodologija načina nošenja i deponovanja oružja, ali je problem što ona nije obavezujuća.

"To je neki profesionalni, moralni momenat koji je individualan za svakog službenika i koji se nažalost pokazao da nije u svakom slučaju na visokom nivou", naglašava Džigurski.

Nada se da će nadležni imati sluha i da će se uraditi analiza spornih situacija i studija slučaja kada je reč o nošenju i zloupotrebi oružja i da će doći do promena, ako ne u samom Zakonu o policiji, onda bar u internim aktima koji će obavezati službenike na odgovorno čuvanje oružja.

"Moj lični stav je da bi se tada smanjio broj takvih događaja", zaključuje.

Ilić: Ne moraju policajci da budu naoružani do zuba gde god pođu

Pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić, s druge strane, kaže da regulisanje internim aktima nije dovoljno.

"To je suviše ozbiljna materija da bi mogla da bude prepuštena podzakonskim aktima kao jedinom izvoru regulacije. Ako se za građane službeno oružje reguliše zakonom, nema razlike kad su u pitanju službena oružja i službena lica", ističe.

Kako objašnjava, službeno oružje treba da bude posmatrano kao "opasna stvar koja zahteva da bude strogo regulisana u svim aspektima - od toga gde i kako se drži, ko to proverava, pa do sankcija za neadekvatno držanje".

"Kod nas to nije tako, s obzirom na to da se odredbe Zakona o oružju i municiji koje propisuju bezbedno čuvanje oružja ne odnose na policijske službenike koji vrlo često nose oružje kućama, iako to nije regulisano u pogledu čuvanja i provere. Mnogi službenici kad završe smenu nose službeno oružje kućama, gde možda nemaju metalne kase ili odgovarajuće mesto gde ga čuvaju, a da im se to uopšte i ne traži kao uslov da bi oružje nosili kućama. MUP to ne proverava. Ne ide u stanove policijskih službenika da proveri da li oni zaista imaju uslove za bezbedno čuvanje oružja i to je nešto što je jako problematično", kaže naš sagovornik.

Postavlja pitanje čija je obaveza da obezbedi bezbedno čuvanje, ukoliko je već preporuka da se oružje nosi kući.

"Državni sekretar je, na jednoj od rasprava, rekao da u mnogim policijskim stanicama nema uslova da se pištolji ostave u njima i da policajci i zbog toga nose oružje kući. Ministarstvo treba da obezbedi uslove da se oružje bezbedno drži u stanici. A ako već mora da se nosi kući, onda može da se postavi pitanje čija obaveza je da plati i obezbedi tu metalnu kutiju. Po mom mišljenju to bi trebalo da bude obaveza Ministarstva. Jer ako vam neko ne obezbedi da ostavite oružje u stanici i onda još od vas traži da to oružje nosi kući, mora da vam obezbedi uslove za čuvanje", smatra Ilić.

Sagovornik 021.rs kaže i da je na jednoj od rasprava na kojima je prisustvovao ukazao na to da postoje i slučajevi femicida koji se izvrše službenim oružjem, van radnog mesta.

"Na tom sastanku jedan od državnih sekretara je rekao da je to krajnje neozbiljno s moje strane što ja tu temu otvaram, a da pritom nemam zvanične podatke koliko je žena ubijeno iz službenog oružja i koji je to udeo ubijenih žena i incidenata sa službenim oružjem u odnosu na ukupan broj femicida i incidenata do kojih je došlo upotrebom vatrenog oružja. S obzirom na to da sam ja i tada pomenuo da je bilo slučajeva koji su poznati javnosti gde su žene bile ubijane službenim pištoljem. Njihova reakcija je bila krajnje neprimerena. Mi da nemamo nijednu ubijenu ženu iz službenog oružja i da nemamo nijedan incident, oružje je nešto što se u pravu zove opasna stvar i tako nešto mora da bude regulisano. Propust države da tako nešto reguliše automatski predstavlja, ne samo povećanje nekih rizika, već i kršenje ljudskih prava... U nekim slučajevima kada dođe do takvih incidenata moglo da se pokrene pitanje odgovornosti, ne samo učinioca, već i države za ta dela zato što nije pravnim okvirima uredila ta pitanja", priča Ilić.

U februaru ove godine je, na primer, policijski službenik u stanu u Grockoj ubio svoju suprugu, a potom i sebe. Pre nekoliko godina je policajac u Požarevcu pištoljem usmrtio nevenčanu suprugu. Poznat je i slučaj još iz 2004. godine kada je policijski službenik u ugostiteljskom lokalu na periferiji Leskovca usmrtio suprugu službenim pištoljem. Statistika i udeo u ukupnom broju femicida se ne zna, jer se femicidi u Srbiji ne broje, osim na osnovu podataka iz medija.

Ilić skreće pažnju da postoji, kao što smo videli prethodnih dana, rizik da će članovi porodice doći do službenog oružja i upotrebiti ga za krivično delo.

Postavlja pitanje opravdanosti nošenja službenog oružja sa sobom, naročito kada nisu regulisani uslovi čuvanja. Kako kaže, iako policijski službenici van radnog vremena imaju dužnost da, ukoliko postoji potreba, obavljaju policijske poslove i primenjuju ovlašćenja, za tako nešto "ne moraju da budu naoružani do zuba gde god pođu". Kako objašnjava, policajci mogu da reaguju i tako što će obavestiti kolege, primeniti silu na drugi način, a ne nužno oružjem.

Zaključuje da bi, zbog svega rečenog, što pre, ne čekajući novi Nacrt zakona o policiji, morale da budu donete dopune postojećeg Zakona kojima će se urediti način i uslovi nošenja oružja kućama nakon radnog vremena.

Teme

Komentari 20

Hronološki Najpopularniji

Mober

05.09.2023 • 11:11

praćenje i zakonitost na radu

Da nisu isplatili oštetu zbog onog mobinga , mogli su kupiti kasete za olaganje oružja za celu PU Novi Sad.

0 0 0
Selo

25.08.2023 • 15:53

Pametnom dovoljno da zaključi odakle vetar duva. Čast izuzecima.

0 0 0
Mare

24.08.2023 • 19:32

Pod hitno razoružati policiju!

9 14 -5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.