Srbija je prestala da prati stopu apsolutno siromašnih: Zašto?

Autor: Danas

Info

22.10.2023.

10:33

Stopa apsolutnog siromaštva za 14 godina neznatno je smanjena, a već godinama se podaci o broju građana iz ove grupacije ni ne beleže.

Srbija je prestala da prati stopu apsolutno siromašnih: Zašto?

Foto: Pixabay

Sagovornici Danasa problem vide u nedostatku političke volje, što potvrđuje i činjenica da Srbija već godinama nema strategiju ni socijalne zaštite ni smanjenja siromaštva.

U Srbiji od 2020. godine podaci o broju apsolutno siromašnih građana nisu poznati. To je uzrokovano time što Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU), koji je ove podatke pribavljao, od kraja 2021. godine više ne radi.

Iako je ovaj tim u svom poslednjem izveštaju naveo da bi broj apsolutno siromašnih u našoj zemlji trebalo i dalje pratiti, to se, ipak, nije desilo.

"Budući da koncept relativnog siromaštva nije najpogodniji za praćenje kretanja stope rizika siromaštva tokom vremena, potrebno je nastaviti kontinuirano praćenje apsolutnog siromaštva prema dosadašnjoj metodologiji. Praćenje apsolutnog siromaštva je važno ne samo sa aspekta praćenja dinamike broja siromašnih, već i zbog formulisanja javnih politika za smanjenje siromaštva", naveli su oni tada.

Prema poslednjim dostupnim informacijama iz 2020. godine (oodaci su procenjeni na osnovu dobijenih informacija iz Ankete o potrošnji domaćinstava koja je prekinuta, zatim nastavljena polovinom 2021. godine), procenat apsolutno siromašnih u Srbiji iznosio je 6,9 odsto. To znači da je 446.000 građana na mesečnom nivou trošilo manje od 12.695 dinara.

Kako je tada navedeno, stopa apsolutnog siromaštva u Srbiji se neznatno smanjuje u posmatranom izveštajnom periodu od 2006. do 2020. godine, iako je i dalje nešto viša nego tokom perioda od 2008. do 2012. godine, sa izuzetkom 2010.

Podaci su tada pokazali da je najugroženije stanovništvo izvan urbanih područja, posebno u regionu Južne i Istočne Srbije, deca do 14 godina starosti, ali i deca starosti 19-24 godine, kao i lica koja žive u domaćinstvima sa neobrazovanim ili nisko obrazovanim, nezaposlenim i neaktivnim nosiocima domaćinstva.

Iako sada ne znamo koliko građana naše zemlje živi u apsolutnom siromaštvu, ono što znamo je da je visina socijalne pomoći nedovoljna, a za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici iznosi 11.122 dinara.

Iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 objašnjavaju da se stopa inflacije sa kojom se usklađuje novčana socijalna pomoć odnosi na opštu stopu inflacije koja je značajno niža od stope inflacije koja se odnosi na cenu hrane.

"Zbog toga se troškovi života primaoca novčane socijalne pomoći i dalje efektivno povećavaju iz meseca u mesec. Takva situacija je već dugo realnost imajući u vidu da je još od avgusta 2021. godine pa sve do danas u Srbiji indeks potrošačkih cena hrane veći od opšteg indeksa potrošačkih cena", objašnjavaju oni.

Iz ove Inicijative ukazuju da država godinama unazad smanjuje broj korisnika novčane socijalne pomoći, iako se potreba za socijalnim davanjima ne smanjuje.

"Drastično smanjenje broja korisnika uočeno je naročito nakon uvođenja sistema socijalne karte. Od 226.897 korisnika u 2019. godini, do sadašnjeg broja od 176.580 korisnika, smanjen je njihov broj za 50.817. S druge strane, samo od 1. februara 2022. godine, što je jedan mesec pre početka primene Zakona o socijalnoj karti, do 1. avgusta 2023. godine taj broj je smanjen za 34.686", navode iz A11.

Na upit o podacima o apsolutnom siromaštvu, iz RZS za Danas kažu da oni od 2013. godine sprovode istraživanje "Anketa o prihodima i uslovima života" (SILC).

"Na nivou Evropske unije SILC je obavezno istraživanje i predstavlјa referentni izvor podataka za obračun indikatora relativnog siromaštva, socijalne isklјučenosti i uslova života, kako bi se dobili međunarodno uporedivi podaci. U Srbiji, pre uvođenja SILC istraživanja u sistem zvanične statistike, RZS je u nedostatku relevantnog istraživanja za obračunavanje stope apsolutnog siromaštva koristio podatke iz 'Ankete o potrošnji domaćinstava'. Primenjena metodologija je metodologija Svetske banke, bazira se na konceptu potrošnje domaćinstava i nije međunarodno uporediva", navode iz RZS-a.

S obzirom na proces pridruživanja Srbije EU i obaveza usklađivanja sistema zvanične statistike sa Evropskim statističkim sistemom (PG 18), RZS je, kako kažu, preuzeo obavezu da obračunava i objavljuje indikatore relativnog siromaštva koji se izračunavaju isključivo na osnovu podataka iz SILC istraživanja.

"Iz tih razloga RZS je prestao sa objavljivanjem podataka o stopi apsolutnog siromaštva. S obzirom na delokrug rada SIPRU tima, RZS je u saradnji sa njima i za njihove potrebe do 2020. izračunavao i stopu apsolutnog siromaštva. Prestankom rada SIPRU tima prestala je i potreba za izračunavanjem i objavljivanjem stope apsolutnog siromaštva", objašnjavaju oni.

Direktor Centra za socijalnu politiku Žarko Šunderić za Danas navodi da je Srbiji mnogo važno da i dalje prati podatke o apsolutnom siromaštvu.

Kako objašnjava, veoma je tehnički jednostavno da RZS to uradi, a politički je samo potrebna molba Zavodu da se to proizvede.

"Tehnički postoji mogućnost da Srbija veoma jednostavno ima podatke o apsolutnom siromaštvu zato što RZS redovno sprovodi Anketu o potrošnji domaćinstva i njihov napor bi bio minimalan da te podatke daju i proizvedu. Zavod to može da uradi ukoliko postoji zahtev od strane izvršne vlasti za to", navodi Šunderić.

On pojašnjava da podataka nema jer SIPRU više nema, a niko drugi u Vladi Srbije takve podatke ne traži, a, kako dodaje, ne postoji ni zahtev EU za tim, zato što to spada u domen nacionalne statistike.

"Podaci o apsolutnom siromaštvu nam govore o ljudima koji su u najtežem položaju i sve ove mere koje su usmerene na smanjenje siromaštva bi trebalo da gađaju, pre svega, tu populaciju. Kako da znamo da mere države imaju efekta, ako nemamo podatke", pita Šunderić.

Ceo tekst lista Danas o praćenju stope apsolutno siromašnih možete pročitati OVDE.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

siromaštvo socijalne karte

Komentari 20

Hronološki Najpopularniji

salajka

22.10.2023 • 20:52

Nema programa socijalne zaštite!?! Nema privrede u tome je problem, a i oni što rade u tim fabrika tzv. stranim investicijama rade za robovsku nadnicu. Ljudi koji odlaze u penziju uglavnom su trideset godina unazad radili prijavljeni na minimalac, zato su im penzije male. Mnogi nisu uspeli ni da skupe staž za penziju jer su radili u sivoj zoni ili nisu uopšte imali posla. To je pitanje svih pitanja. Ovde je prodata priča kako je siromaštvo normalnost, pa je zato priča o kojekakvim programima socijalne zaštite bezobrazluk i cinizam. Dok narod ne bude shvatio da siromaštvo nije normalnost, da ih pljačkaju već trideset godine i izlete na ulicu da to promene, ništa neće biti. I dalje će svaka vlast pisati socijalne strategije i popisivati siromašne!

2 1 +1
Ludovički

22.10.2023 • 18:53

Srpski paradoks

Srbija će ostati zabeležena u istoriji kao zemlja u kojoj se broj siromašnih i beskućnika povećavao u zlatnom periodu.

15 21 -6
D

22.10.2023 • 16:01

.

Ignorišeš sve loše brojke i eto kako se prikazuje priča o "oknomskom tigru".
Sva deca vukovci.

26 34 -8

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.