Pesticid pronađen u srpskim višnjama u Holandiji zabranjen već pet godina

Autor: Biznis.rs

Info

27.03.2024.

06:50

Aktivna materija dimetoat je u Srbiji na listi zabranjenih pesticida oko pet godina, ali je upravo ova hemikalija pronađena u pošiljci smrznutih višanja koje su povučene sa tržišta u Holandiji.

Pesticid pronađen u srpskim višnjama u Holandiji zabranjen već pet godina

Foto: Pixabay

Evropski sistem za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani RASFF objavio je da su u uzorku koji je uzet 6. marta otkriveni ostaci ovog pesticida u količini od 0,044 mg po kilogramu, dok je dozvoljena količina 0,01 mg po kilogramu. Rizik po zdravlje potrošača je definisan kao "ozbiljan".

Magistar zaštite bilja Miloje Pavlović za Biznis.rs objašnjava da je ovaj pesticid zabranjen za tretiranje višanja još pre pet godina.

"U ovoj situaciji gde su višnje povučene nije samo problem u količini pronađenih ostataka, već u tome da uopšte nije smelo ni da bude ostataka dimeotata. Kod nas tog pesticida u prodaji nema i nije jasno kako je dospeo do voća", ističe Pavlović.

Sagovornik biznis portala kaže da se za tretiranje višanja zbog suzbijanja štetočine trešnjine muve konkretno koriste preparati na bazi acetamiprida, a da je dimeotat zabranjen u 90 odsto država sveta.

"Ne mogu da verujem da je dimetoat uopšte pronađen u izvezenim višnjama. To je verovatno negde nekome ostala neka zaliha, jer ga na tržištu Srbije nema ni u jednoj varijanti. I ako je nekome ostalo u zalihama, to je onda neka mala količina. Ne sumnjam u analize, ali je neverovatno da je pronađena baš ta aktivna materija, jer analize se uglavnom vrše ciljano na hemikalije koje potencijalno mogu da budu u voću. Ova aktivna materija nikako nije smela da bude ni potencijalno u voću. Ozbiljni proizvođači voća, naročito višanja, sigurno to nemaju niti koriste", naglašava Pavlović.

Dimetoat spada u insekticide i prema podacima udžbenika Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu "Fitomedicina", koristi se u suzbijanju štetočine trešnjine muve.

"Ove muve su najznačanije štetočine trešnje i višnje. Dve vrste se javljaju zajedno, ali je brojnost R. cerasi najčešće veća. R. cingulata je poreklom iz Amerike, u Evropi je prvo opisana 1983. godine, a u našoj regiji se redovno javlja od 2000. godine. Njegov značaj se povećava usled kasnijeg i dužeg leta", navodi se u udžbeniku.

Na pitanje da li su propisi o zabrani upotrebe pesticida u Srbiji usaglašeni sa regulativom zemalja EU, Pavlović odgovara potvrdno i ističe da nije problem u zakonima, već u njihovom sprovođenju i kontroli.

"Kada je usvojen Zakon o zaštiti bilja, još 1999. godine, sve je do detalja bilo propisano. Od registracije preparata, aktivnih materija, rastvarača, uvoza, tehničkih i kadrovskih uslova za proizvodnju pesticida, kao i uslova za maloprodaju i veleprodaju. Sve je objašnjeno, samo kontrolu ostataka pesticida ne kontroliše niko. Iako se navodi da tu kontrolu vrše regionalni zastupnici za poljoprivredu, to nije tačno", tvrdi Pavlović.

On dalje objašnjava da proizvođač može, kada želi, da dobije sertifikat da je hrana zdravstveno ispravna i da nema ostataka pesticida, ali da niko ne vrši analizu na sve pesticide već - "samo na one koji se više ne koriste ili su davno zabranjeni, pa onda kažu da njih nema".

"Odgovorno tvrdim da nema nikoga u našoj državi ko ozbiljno radi na kontroli upotrebe pesticida. Dešava se da ih ljudi nabavljaju u maloprodaji i da ne znaju kako da ih upotrebe, a nisu svesni koliku štetu mogu da naprave", upozorava ovaj sagovornik.

Kada je reč o vrstama pesticida koji se koriste u Srbiji, postoji lista koju Uprava za zaštitu bilja svake godine ažurira.

"Na tržištu su prisutni kvalitetni preparati multinacionalnih kompanija kao što su Bayer, BASF, Syngenta, ali postoje i generici koji se proizvode od aktivnih materija iz Kine i Indije. Svi oni koji su u prometu imaju dozvole od ministarstva poljoprivrede, odnosno Uprave za zaštitu bilja. Postoji jasna zakonska regulativa od uvoza do proizvodnje, odnosno prometa, koju bi trebalo tačno ispoštovati", zaključuje Pavlović.

Teme

KVALITET HRANE pesticid

Komentari 24

Hronološki Najpopularniji

Pera iz Curuga

27.03.2024 • 11:47

Ovaj napredni ministar se pravi lud kao i sto u Srbiji nema GMO soje a svaka njiva skoro to ima. Ovde je sve bre zatrovano. Nista se ne kontrolise jer vlada korupcija i jasavluk. St*ka bezrepa.

6 5 +1
Điri

27.03.2024 • 11:06

Kad bi bilo

Prvo, dosta hemije koja se koristiti je sumnjivog porekla, a o sastavu da ne pričamo, a I karenca se u dosta slučajeva ne poštuje. Znam xy slučajeva gde je hemiji istekao rok trajanja, ali su prekucavani datumi, ili je prodavao upola cene. Nažalost, država nema elemente koji mogu to da kontrolišu, zato što su sve ugasili ili su se laboratorije zamerile "poznatim" proizvođačima, pa onda moraju da ćute. Sve se ovo zna, samo smo mi glupavi, pa nam odgovara

5 1 +4
Pogodi ko je

27.03.2024 • 10:35

Sta je, ne valja EU?

0 1 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.