Ko je Ašer Abesera sa kojim je Vesić potpisao ugovor i ko će nadgledati rušenje Generalštaba

Autor: Forbes Srbija, Insajder

Info

18.05.2024.

08:08 > 08:08

Ministarstvo građevinarstva navelo je da je u ime Vlade Srbije potpisan ugovor o revitalizaciji kompleksa bivšeg Generalštaba i Ministarstva odbrane (nekada Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu).

Ko je Ašer Abesera sa kojim je Vesić potpisao ugovor i ko će nadgledati rušenje Generalštaba

Foto: 021.rs

Informacija se na sajtu našla tek u sredu popodne u 19.40, a kako se navodi, ugovor je potpisan sa firmom "Affiniti Global Development".

S kim je to resorni ministar potpisao ugovor?

Evidentno je napravljena greška jer reč Affiniti nije ispravno napisana. Dodatni problem je to što se ime ove firme – Affinity Global Development – na internetu ne može naći osim u vestima sa portala iz Srbije, prenosi Forbes Srbija.

U mnoštvu firmi koje sadrže naziv Affinity, nijedna ne sadrži tačno ove tri reči u bazi kompanija.

Da li je ministar potpisao ugovor s nepostojećom firmom ili PR služba ministarstva nije pravilno prenela njen naziv ili je reč o tek osnovanoj kompaniji formiranoj za ovaj posao, još neko vreme će ostati nepoznanica.

Pritom, Ministarstvo je naziva uglednom američkom kompanijom.

Da, po običaju za naše podneblje, nedostaju informacije može se videti i po tome da pojedini mediji kao direktora ove firme navode Džareda Kušnera, a drugi Ašera Abeseru.

Potpisnik ugovora voli kulturu i radi na veliko

I ko je Ašer Abesera, koji je stavio paraf na ugovor, a svoje lice na zajedničke fotografije s ministrom Vesićem i ministrom finansija Sinišom Malim, koji je prisustvovao činu potpisivanja. Prema tvrdnjama američkih medija, on je osoba koja će voditi realizaciju projekta u Beogradu.

Po onome što se može zaključiti iz dostupnih informacija, on je taj koji je stručna polovina ovog dvojca, koji se bavi izborom i razvojem nekretnina, dok je Kušner investitor koji obezbeđuje novac i koristi svoj uticaj i poziciju da dogovori poslove.

Kušner je na udaru američke javnosti i medija posebno zato što je najveći deo novca za njegove poslovne poduhvate stigao iz Saudijske Arabije.

Abesera je gotovo dve decenije u poslu s nekretninama. Osnovao je 2013. kompaniju Livwrk i ono što je zanimljivo, na svom sajtu posebno ističe "kulturnu infrastrukturu" odnosno "razvoj infrastrukture koja se susreće s kulturom". Ulaže u objekte koji imaju bogatu istoriju i kulturološku vrednost, koje potom rekonstruiše i pretvara u kancelarijski i komercijalni prostor i prostor za stanovanje i tako donosi dodatnu vrednost zajednici (koja ima posebno mesto u američkom društvu).

Na sajtu Livwrk-a istaknuto je 11 projekata od kojih je osam u Njujorku, jedan u Los Anđelesu i dva u Majamiju i oni odgovaraju pomenutoj strategiji jer su neke od njih starije i više od 100 godina (jednu od njih iznajmila je Maskova kompanija Tesla Motors za svoje prostorije na istočnoj obali).

Uloga kompanije u tim projektima najčešće je bila razvoj dizajna, upravljanje izgradnjom odnosno rekonstrukcijom, marketing i iznajmljivanje.

S jedne strane, Abeserin pristup razvoju zgrada poklapa se sa željom javnosti da Generalštab ostane kakav jeste i da bude obnovljen. S druge strane, Livwrk je ove zgrade kupovao i rekonstruisao što nameće pitanje ko će biti vlasnik dve zgrade na uglu Nemanjine i Kneza Miloša.

U saopštenju Ministarstva se to pitanje ne pominje, već je samo navedeno da će zemljište biti dato u zakup. Zapravo, niko i ne očekuje da će postojeće zgrade uopšte opstati.

Sve vreme se govori o rekonstrukciji koju mnogi percipiraju kao obnovu postojećih objekata, ali se na kraju vesti navodi citat Abesere koji kaže da "rekonstrukcija ne podrazumeva samo izgradnju zgrada…".

Da li je reč o pogrešnom prevodu ili potpisnik definitivno planira rušenje zgrada i gradnju modernijih koje smo videli na ilustracijama?

Prema objavljenim ilustracijama, reč je o novim modernim zgradama, ali je takođe očigledno da bi tako masivni objekti teško stali u postojeći prostor i uz to je ili neko napravio grešku pri crtanju ili bi projekat zbog svojih gabarita podrazumevao i rušenje susedne, stare zgrade Generalštaba u ulici Kneza Miloša.

U ovom trenutku, izgleda da se pitanje vlasništva nad zgradama ne postavlja, jer će verovatno biti srušene. S druge strane, ni prve ilustracije Beograda na vodi predstavljene javnosti ne odgovaraju onome što je danas tamo izgrađeno.

Strategija Abesere

Ako je Abesera taj koji će voditi ceo projekat, iz njegovog biznisa može se zaključiti da je pet uslova potrebno da budu ispunjeni da bi se opredelio za ulazak u posao. Većinu, ako ne i sve, ispunjava Generalštab, pa i ne čudi zašto su Amerikanci bacili oko na ove objekte, prenosi Forbes Srbija.

Prvi uslov je da je reč o premium lokaciji, da je reč o praznoj zgradi i da postoji mogućnost da joj se promeni namena.

Drugi je da to budu objekti A i B klase koje putem izdavanja daju visok povrat novca u odnosu na uporedive objekte.

Treći je da ima između 4.500 i 23.000 kvadrata prostora za iznajmljivanje, kao i da je najmanja tržišna kapitalizacija projekta od 15 miliona do 500 miliona dolara.

Četvrti je da to bude zgrada koja će imati mešovitu upotrebu (prostori za stanovanje, kancelarije, prodavnice, restorani, sadržaji u domenu kulture, rekreativni sadržaji i zabav).

I na kraju, peti uslov je da bude blizu javnog prevoza odnosno na manje od pet minuta peške od metroa, autobusa i drugih vidova prevoza.

Evidentno je da zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane ispunjavaju ove uslove, a iz ovih strateških pravaca može se naslutiti da će sadržaji na ovoj lokaciji služiti generisanju prihoda od iznajmljivanja (što je način na koji i Tramp ostvaruje zaradu od svojih nekretnina).

Kušner, Grenel, Tramp

Mediji su još ranije u prvi plan stavljali Džareda Kušnera, zeta Donalda Trampa, kao glavnog čoveka u ovom poslu. On je taj koji ima kompaniju sličnog naziva – Affinity Partners. I sam je potvrdio da ulazi u ovu investiciju postavljajući informacije i slike na društvenim mrežama.

Njujork Tajms je izvestio da je "srpska vlada odobrila ugovor s Džaredom Kušnerom" o izgradnji luksuznog hotela. Kako je istaknuto, Kušner planira da realizuje projekat izgradnje hotela vredan 500 miliona dolara u partnerstvu s Ričardom Grenelom. Za Grenela se podseća da je prvi predložio da američki investitori pokušaju da obnove ovu lokaciju bombardovanu pre 25 godina.

U tekstu se dodaje da je posao povezan sa Affinity Partners, tri godine starim investicionim fondom koji raspolaže sa tri milijarde dolara, a koje je dobio od fonda iz Saudijske Arabije. Podseća se i da je Donald Tramp hteo još 2013. da gradi hotel na istoj lokaciji.

Za Kušnera je ovo najveći projekat koji radi njegova firma od osnivanja, piše Njujork Tajms i dodaje da je planiran hotel, maloprodajni prostor i 1.500 stambenih jedinica, uz muzej i memorijalni kompleks. Kušnerova kompanija saopštila je da će memorijalni kompleks biti u vlasništvu države koja će njime i upravljati.

Veze Kušnera i Abesere

Njujork Tajms ističe i da će Kušner ovaj projekat razvijati sa dugogodišnjim partnerom Ašerom Abeserom, koji će nadzirati izgradnju. Dodaje se i da je deo posla dogovor da se s Vladom Srbije deli profit od kompleksa koji će imati tri bloka odnosno zgrade (država će navodno uzimati 22 odsto dobiti).

Američki list navodi da je projekat takođe izazvao pažnju Demokrata u SAD i da su u Komitetu za nadzor i odgovornost tražili od Republikanaca da se ispita ovaj posao, ali Republikanci još uvek ništa nisu preduzeli.

Na internetu je dostupna zajednička fotografija Kušnera i Abesere, ali i Ašerove potvrde da su sarađivali. Takođe, za brojne medije je, u vreme kada je Trampov zet postao savetnik u Beloj kući, govorio o Kušneru i hvalio ga. Jedan primer je i izjava da je Kušner tip osobe koja, iako je prodao nekretnine vredne milijarde dolara, počisti nakon sastanka čak iako sastanak nije bio u njegovoj kancelariji.

U tekstu iz 2020. Abesera je za Biznis insajder rekao da je dvojac zajednički investirao u pet projekata s nekretninama pre nego što je Kušner ušao u politiku kao savetnik svog tasta, i ostali su suvlasnici u dva (na drugom mestu je pojasnio da je Kušner tri projekta napustio i pre njihovog završetka).

Vesić: Okvirni ugovor, nisu dogovoreni detalji

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je u četvrtak da još nisu dogovoreni detalji zakupa i finansijski detalji za revitalizaciju kompleksa bivšeg Ministarstvao odbrane i Generalštaba u Ulici kneza Miloša u Beogradu, koja je srušena u NATO bombardovanju 1999 godine.

Ministar je u sredu, u ime Vlade Srbije, potpisao ugovor o revitalizaciji Generalštaba sa američkom kompanijom "Afiniti global development", na čijem je čelu Džared Kušner, zet nekadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa, ali Vesić za televiziju Insajder tvrdi da je to samo "okvirni ugovor".

Prema njegovim rečima, Vlada je tim ugovorom izabrala partnera, koji sada na osnovu ugovora ima pravo da počne da radi projekat, da komunicira sa nadležnim institucijama u Srbiji, kao što su zavodi – od onih za zaštitu, do onih za urbanizam.

Vesić je dodao da Kušnerova firma sada može da raspiše međunarodni konkurs za memorijalni centar za žrtve NATO agresije i da se u međuvremenu taj projekat proglasi projektom od nacionalnog značaja.

Tekst u celosti čiajte na Forbes Srbija.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

zgrada generalštaba generalštab

Komentari 17

Hronološki Najpopularniji

nes

19.05.2024 • 16:25

komentar

Hoće li neko više tog Vesića zaustaviti, uništio Beograd, a nema dva petka u istom.

0 2 -2
Radovan

18.05.2024 • 12:31

Generalštab je simbol agresije Natoa i ne treba ga rušiti ni obnavljati , nije to ruglo kako je pojedine prodane duše nazivaju nego Opomena za buduće generacije . Neka ceo svet vidi kakvu demonkratiju širi Nato

19 13 +6
Darko

18.05.2024 • 12:30

Zbog čega ameri nisu poklonili talibanima da naprave hotel Alkaide umesto zgrade kula u NY.

15 15 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.