Socijalna (ne)sigurnost u Srbiji: Da li je sistem osmišljen da pomaže građanima?
Kriterijumi za dodeljivanje socijalne pomoći u Srbiji su strogi, sistemu nedostaje od 700 do 1.000 stručnih kadrova.
Foto: Pixabay
Sa druge strane, Strategija socijalne zaštite za period od 2019-2025. godine još uvek nije ni doneta, piše Nova ekonomija.
Ovako su stanje sistema socijalne zaštite ocenili učesnici konferencije "Put ka efikasnoj strategiji socijalne zaštite" koje je organizovalo Društvo socijalnih radnika Srbije sa udruženjem "Sociativa".
Podsetila je da je Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja 2018. godine počelo izradu Strategije socijalne zaštite za period od 2019- 2025. godine ali da ona i dalje nije usvojena.
"Dakle, sistem socijalne zaštite 15 godina funkcioniše bez krovnog i vodećeg dokumenta… Ova strategija bi trebalo da bude usklađena sa agendom za održivi razvoj do 2030. godine i trebalo je da obezbedi stalan i efikasan sistem socijalne zaštite koji će smanjiti siromaštvo, povećati socijalnu jednakost i unaprediti usluge za ranjive grupe", rekla je ona.
Navela je i da bi jedan od ciljeva strategije socijalne zaštite trebalo da bude smanjenje broja ljudi koji žive u siromaštvu do 2025. godine i povećanje javnih rashoda za socijalnu zaštitu na lokalnom nivou.
Docentkinja i doktor nauka odeljenja za socijalnu politiku i socijalni rad na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Suzana Mihajlović rekla je donošenjem Strategije socijalne zaštite još 2003. godine primećena pluralizacija pružalaca socijalne zaštite.
Međutim, danas, kada izostaje nova strategija, potrebno je najpre utvrditi korišćenje već dostupnih prava iz sistema socijalne zaštite i adekvatnost naknada i kvalitet usluga koje se koriste u okviru sistema.
Dodala je da u društvu postoji stigma kada je u pitanju korišćenje prava socijalne zaštite, kao i da bi za rešavanje ovog problema trebalo angažovati državni sektor, ali i da na lokalnom nivou treba razviti socijalnu politiku i rad i mapirati potrebe tih sredina.
Kada je u pitanju materijalno stanje korisnika usluga, kazala je da se iznosi novčanih naknada, pogotovo novčane socijalne pomoći i dečijeg dodatka moraju povećati.
U oblasti stanovanja, prema njenom mišljenju, trebalo bi da postoje različite naknade za rentiranje stanova, kao i različiti programi socijalnog stanovanja. Podsetila je da u EU i Evropi postoje različite prakse koje bi mogle da budu koriste kako bi se populacija korisnika usluga zaštitila od ovakvih dodatnih troškova.
Skoro pola miliona građana ispod linije siromaštva
Jedan od članova grupe koja će biti formirana za potrebe izrade Strategije su i članovi organizacije "Inicijativa A 11". Predstavnik Inicijatve Uroš Ranđelović kazao je da je, prema podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, u 2020. godini oko 6,9 odsto stanovništva u Srbiji živelo ispod linije siromaštva.
"Da biste živeli ispod linije siromaštva, potrošnja po jednočlanom domaćinstvu ne sme da prelazi iznos od 12.695 dinara mesečno. To znači da je 2020. godine 450.000 ljudi u Srbiji živelo ispod linije tog siromaštva", kazao je Ranđelović.
Dodao je da su prestrogo postavljeni uslovi za dobijanje socijalne pomoći direktni uzroci za veliku razliku u broju ljudi koji živi ispod linije apsolutnog siromaštva.
"To su prestrogo postavljeni uslovi gde bilo koji prihodi iznad iznosa novčane socilajne pomoći koja je 11.664 dinara za pojedinca, automatski diskvalifikuju pojedinca iz ovog prava- osim sezonskog rada", kazao je on.
Od uslova koji su postavljeni kao granica, su i pokretna imovina koja ne sme da prelazi iznos od 500 ili 600 evra, kao i nepokretnosti iznad 0,5 hektara.
"I zbog toga je upravo velika disproporcija između ljudi u potrebi i ljudi koji imaju podršku. Znači 550.000 ljudi koji su ispod linije siromaštva nemaju nikakvu podršku države u smislu materijalnih davanja iz ove oblasti", istakao je Ranđelović.
Kao drugi problem pojavljuje se onaj koji se tiče adekvatnosti novčane socijalne pomoći.
Ona, kako je kazao, ne raste vremenom mnogo i samim tim ne dostiže više od 27 ili 28.000 dinara za domaćinstvo koje ima najviše šest članova.
"I taj iznos novčane socijalne pomoći, kada bismo pretvorili u prihode koji su potrebni za preskakanje praga rizika od siromaštva, je samo 43 odsto tog iznosa. Znači nešto što treba da pomogne da se izađe od siromaštva, nije ni pola praga od rizika siromaštva. Kada bismo taj iznos stavljali u kontekst minimalne potroščake korpe, davanja su trenutno takva da ne uspevaju da pomognu pojedincima da izađu iz kruga socijalne isključenosti", rekao je.
Pročitaj još
Razlog za to je, kako je kazao, upravo Zakon o socijalnoj zaštiti, jer zakon propisuje da se iznos novčane socijalne pomoći utvrđuje prema indeksu potrošačkih cena.
"To znači da se svake godine gleda inflacija, ali opštih potrošačkih cena. A još 2021. godine cena hrane znatno više skače, inflacija je znatno veća nego opšta inflacija i zbog toga ti ljudi imaju efektivno manje novca i sve manje i manje stvari mogu da kupe za taj novac", kazao je Ranđelović.
Drugi nedostaci, dodao je, tiču se institucionalnih kapaciteta, pa je tako Državna revizorska institucija (DRI) izdala izveštaj revizije rada Centra za socijalni rad, u kojem se navodi da "rad u njima nije organizovan u dovoljnoj meri u skladu sa principima odgovornog upravljanja što može da oteža efikasnu zaštitu korisnika".
"Iz DRI-a su naglasili da na 750.000 korisnika iz sistema socijalne zaštite radi samo 1.671 stručni radnik, što ne ostavlja ni dovoljno prostora ni vremena za temeljno i dubisnko posvećivanje za nečiju situaciju, odnosno ljudskog faktora koji je u socijalnom radu najbitniji", dodao je.
Neophodnije je, zaključio je, da se socijalni rad profesionalizuje više i obezbedi veći broj kapaciteta koji bi se tim stvarima i problemima bavio, kao i da je neophodno promeniti zakonski okvir koji je rezultat nedostataka "koji gledamo danas u borbi protiv siromaštva".
U periodu od 2020. do 2022. godine u proseku osam centara za socijalni rad nije imalo nijednog zaposlenog socijalnog radnika, 21 centar radio je bez pravnika, 17 njih bez psihologa, a čak 57 bez ijednog pedagoga, utvrdila je Državna revizorska institucija.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Putarina skuplja od petka: Ovo su detaljni iznosi
02.07.2025.•
0
Putarina će u Srbiji od petka, 4. jula biti skuplja oko 4,2 odsto po kilometru.
Govori na Vidovdan za neke išli previše udesno: Nacionalizam zbog datuma ili kontra Vučiću?
02.07.2025.•
0
Vidovdanski protesti na ulice su izveli veliki broj ljudi. Neki od govora doveli su do iritacija u regionu i nedoumica u zemlji.
MUP o jučerašnjim blokadama: Legitimisano skoro 1.000 osoba, privedene 72
02.07.2025.•
0
Policija je protekle noći širom Srbije proverila identitet ukupno 976 osoba, dok su 72 osobe dovedene do službenih prostorija, saopštio je MUP.
Više studenata i građana privedeno protekle noći u Nišu, deo njih dobio prekršajne kazne
02.07.2025.•
0
Neformalna grupa studenata niškog Univerziteta je saopštila da je tokom noćašnjih protesta i blokada u tom gradu uhapšeno više studenata i građana.
VIDEO: Prostorije SNS na Voždovcu zasute balegom
02.07.2025.•
3
Prostorije Srpske napredne stranke na Voždovcu sinoć su zasute balegom.
Blokade se nastavljaju i postaju intenzivnije: Koliko smo daleko od vanrednog stanja?
02.07.2025.•
10
Zarad zaštite javnog reda i mira ministar unutrašnjih poslova može da naloži privremeno ograničavanje ili zabranu kretanje na određenim objektima, određenim područjima ili na javnim mestima.
Ruski desničarski filozof Dugin: Vučiću je došao kraj
02.07.2025.•
16
Ruski desničarski filozof Aleksandar Dugin izjavio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izgubio legitimitet i da svi Srbi žele njegov odlazak sa vlasti.
Mala PIO statistika: Gde je u Srbiji najviša, a gde najniža prosečna penzija
02.07.2025.•
2
U Srbiji je u aprilu bilo 1.657.668 penzionera, što je za 119 više nego u decembru prošle godine a za 6.353 više nego u decembru 2023. godine, kada ih je bilo 1.651.315.
Objavljeni preliminarni rezultati izbora u Kosjeriću: SNS ima jedan mandat više od opozicije
02.07.2025.•
14
Republička izborna komisija objavila je preliminarne rezultate lokalnih izbora u Kosjeriću.
Počele da važe nove energetske oznake za uređaje: Ukidaju se A+, A++ i A+++
02.07.2025.•
4
Od 1. jula na tržištu Evropske unije važe nove energetske oznake za električne uređaje.
Kako da znate da je put kojim vozite u probnom radu: Država navela u izmenjenoj uredbi
02.07.2025.•
3
Patrole vatrogasaca, policije, hitne pomoći i još niz ekipa za koje u prvi mah ne znate ko su, koje dežuraju uz novu deonicu puta mogli bi da budu siguran znak da je taj drum - u probnoj upotrebi.
Ministarstvo: Za podršku zaposlenima u pravosuđu biće 40 odsto prihoda od sudskih taksi
01.07.2025.•
1
Ministar pravde Srbije Nenad Vujić je izjavio da izmene Zakona o sudskim taksama predviđaju da 40 odsto prihoda od taksi bude usmereno na direktnu podršku zaposlenima u pravosudnoj administraciji.
Profesor Marinković: Ako neko napada ustavno uređenje onda je to Vučić
01.07.2025.•
12
Studenti ne vrše nikakav napad na ustavno uređenje, izjavio je profesor Pravnog fakulteta Tanasije Marinković.
Vučević: Naša lista pobedila blokadersku u Kosjeriću
01.07.2025.•
32
Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević proglasio je večeras pobedu liste "Ne damo Srbiju - Aleksandar Vučić" na ponovljenom glasanju na biračkom mestu 25 u Kosjeriću.
Evropska komisija demantuje Vučića: Sa Fon der Lajen imao usputni razgovor
01.07.2025.•
24
Evropska komisija demantovala je predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je imao "dug razgovor" sa predsednicom EK Ursulom fon der Lajen u Sevilji.
Blokade saobraćaja širom Srbije
01.07.2025.•
2
Studenti u blokadi i građani nastavili su i danas blokade saobraćajnica u gradovima, treći dan nakon vidovdanskog protesta na Trgu Slavija u Beogradu.
Crta: U Kosjeriću vladalo skoro opsadno stanje
01.07.2025.•
16
Izbori koji se održavaju u atmosferi straha, izuzetno visokih tenzija i pod pretnjom nasilja ne mogu se smatrati slobodnim, saopštila je Crta.
Na Dorćolu uhapšen student fizike, građani legitimisani
01.07.2025.•
0
Svi građani na blokadi na Dorćolu su legitimisani, uručeni su im zapisnici, a uhapšen je student fizike Miloš Ilić, koga je policija odvela policijskim automobilom.
Ranka Savić: Svi sindikati da se slože i pozovu članstvo na obustavu rada
01.07.2025.•
14
Svi sindikati u Srbiji moraju da se slože sa zahtevom studenata i pozovu svoje članstvo u obustavu rada, izjavila je predstavnica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić.
Komentari 9
Mbm
Anna
Неша
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar