Protiv odluke glasao je sudija Milan Škulić, koji je u izdvojenom mišljenju objasnio svoje razloge.
Podsetimo, Ustavni sud je juče, 11. jula, doneo odluku kojom je utvrdio da Uredba o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar", nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.
Škulić u izdvojenom mišljenju ukazuje na "nepotrebnu brzinu donošenja odluke, umesto pokretanja postupka – što podrazumeva i davanje prilike Vladi da svojim delovanjem izbegne formalno deklarisanje uredbe kao neustavne i nezakonite".
"Posebno ističem da bi po mom mišljenju bilo znatno bolje da je Ustavni sud uzdržavanjem od donošenja odluke, time što bi doneo rešenje o pokretanju postupka, omogućio da se pravna sudbina sporne uredbe Vlade rešava na drugačiji način, koji bi verujem bio mnogo bolji od striktnog formalnog ‘žigosanja’ te uredbe kao neustavne i nezakonite", naveo je Škulić.
"Na sednici Ustavnog suda sam stoga i rekao da Vlada svoju uredbu može da povuče, odnosno stavi van snage, već danas, to može da uradi sutra, mogla je da uradi juče, može to da uradi bilo kada". napisao je profesor u izdvojenom mišljenju.
"Tada Vlada ne bi ni morala da novu uredbu obrazlaže time da je ona prethodna bila neustavna i nezakonita, a onda kada Ustavni sud to svojom utvrđujućom odlukom izričito konstatuje, onda je to definitivno. To tada biva u metaforičnom smislu urezano u kamenu. Ostaje tako za sva vremena. Meni se ovo čini potencijalno lošim, a možda i opasnim u jednom širem smislu, što nije bez značaja ni kada se radi o odlučivanju/rezonovanju Ustavnog suda", naveo je on.
"Naime, ako bi podnosilac inicijative odlukom samog Ustavnog suda dobio oficijelnu i ultimativno autoritativnu ustavnosudsku potvrdu da je uredba čiji je osnovni efekat bio obustavljanje/zamrzavanje svih započetih aktivnosti otvaranja konkretnog rudnika itd. (a to traje već oko par godina), neustavna i nezakonita (što je očigledno i osnovna intencija samog podnosioca inicijative), to bi pretpostavljam, tek onda bio/postao veoma jak pravni argument da konkretna multinacionalna i realno moćna kompanija u odgovarajućim sudskim i arbitražnim postupcima zahteva, a možda i dobije naknadu štete zbog izgubljene dobiti usled odlaganja projekta, nastalih dodatnih troškova i sl. A sve to na osnovu neustavne i nezakonite uredbe, kako to svojom utvrđujućom odlukom konstatuje sam Ustavni sud", precizira Škulić.
Kako je naveo dalje, ne vidi razlog koji je naveo "Ustavni sud da Vladi Srbije ne da priliku da ona sama povuče svoju uredbu, donese novu i slično, a potpuno bez ulaženja u 'sagu' o neustavnosti i nezakonitosti uredbe".
"Obrazloženje ima naravno, veliki značaj, ali čini se da samog inicijatora ovog postupka, pre svega interesuje izreka odluke. On je takvu izreku i zahtevao/priželjkivao svojom inicijativom, nju on hoće kao takvu, tako da postoji izvesna mogućnost da inicijator potpuno suprotno od stava Ustavnog suda iskazanog u obrazloženju, već samo na temelju takve izreke, smatra/zaključi da je baš time, odnosno zahvaljujući konkretnoj odluci Ustavnog suda, ponovo ‘vaskrsla’ ona prethodna uredba, što je po svemu sudeći i bio osnovni cilj inicijative. Postoji mogućnost da ovo na takav način tumače i drugi koji bi imali odgovarajuću ulogu u ‘oživljavanju’ prethodno ‘zamrznutog’ projekta otvaranja rudnika", navodi, između ostalog, Škulić.
On ukazuje da, prema objašnjenju Ustavnog suda, prethodna uredba Vlade Srbije je "definitivno 'mrtva' u pravnom smislu, nestala je iz pravnog poretka".
"Tu uredbu ova odluka Ustavnog suda ne oživljava", objašnjava sudija.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 11
Može li
Slobodan
Koja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar