Tužiteljka Paunović: Nema dokaza da je napad na policajce kod Loznice teroristiki akt

U prksi su nosioci terorističkih aktivnosti manje grupe, koje se na taj način bore za određene ciljeve sistematskom upotrebom nasilja (atentati, rušenja, otmice, ubistva itd.), samim time ostavljaju utisak na narod i stvaraju stanje nesigurnosti. A prema jednom popularnom objašnjenju terorizam je znak da se u jednoj zemlji (i/ili u njenim međunarodnim odnosima) došlo u ćorsokak na političkom ili ekonomskom planu, i da grupe (ili pojedinci) nasilnom akcijom pokušavaju da odatle izađu prečicom, tj. da to stanje reše prema sopstvenim mišljenjima i ciljevima.
Praktično gledano, terorizam je jeftino sredstvo političke borbe, pošto se sa malim snagama postiže mnogo, tako da za njim najčešće posežu manje i slabije grupe koje ne mogu u otvoreni ustanak.

S vojnog gledišta, terorizam je oblik specijalnog rata, danas sve više dominantne strategijsko-političke koncepcije, koja se ogleda, ne u klasičnoj teritorijalnoj ekspanziji, nego u posrednoj, prikrivenoj primeni sile, a izraženoj kroz dugoročno delovanje različitih i raznovrsnih organizacija i institucija, nacionalnog i međunarodnog karaktera.

TERORIZAM

Pojam terorizam je nastao iz francuske reči terreure (sejanje straha) i latinske terror (strah, užas, strah i trepet, vladanje zastrašivanjem, strahovlada, političko nasilje).
Bitno je razlikovati teror kao nasilje, strahovladu vlasti - države prema svojim građanima od terora (terorizma) kao nasilja pojedinaca ili grupa prema državi, institucijama i nedužnim građanima.
Teror države jedan od uzroka terorizma, ali to mogu biti i rasizam, kolonijalizam, agresija, okupacija, genocid, eksploatacija, siromaštvo, nezaposlenost, inflacija, masovna povreda ljudskih prava, opšta socijalna nesigurnost, separatizam, kao i niz drugih razloga.
Motiv za terorizam bi se mogao potražiti u unutrašnjoj snazi koja usmerava ličnost na neku aktivnost.
Osim unutrašnjih motiva koji pokreću ka terorizmu, prisutni su i spoljni motivi. Spoljnim motisanostima su podložne ličnosti ličnosti sklone brzoj promeni svojih stavova, te su pored mogućeg pribavljanja lične materijalne koristi - avanturisti i plaćenici, susreću i ličnosti koje su na terorizam podstakli oni kojima je terorizam potreban zbog njihovih razloga (političkih, ekonomskih...).

U političkom smislu terorizam podrazumeva akciju nasilja koja se preduzima u političke svrhe, radi zastrašivanja i bespoštednog slamanja otpora onoga protiv koga se vodi. Istovremeno je to doktrina i metod borbe za određene ciljeve sistematskom upotrebom nasilja.

5. KLASIFIKACIJA PROPAGANDE
A) Otvorena: bela
B) Otvorena: crna
C) Otvorena: siva
D) Prikrivena: bela
E) Prikrivena: crna
F) Prikrivena: siva
G) Operacije dezinformisanja
H) Operacije obmane
6. TAKTIKA
A) Kidnapovanje
B) Zauzimanje objekata i uzimanje talaca
C) Postavljanje bombi
D) Oružani napad ili zaseda
E) Otmice (aviona, brodova, vozova)
F) Atentati
G) Podmetanje požara
H) Ostalo
7. NAORUŽANJE
A) Pištolj, revolver
B) Puška (sačmara, poluautomatska, automatska itd.)
C) Hladno oružje
D) Eksplozivne naprave
E) Ostalo
8. OBJEKTI NAPADA
A) Materijalni
a) Poslovne zgrade i predstavništva (diplomatska, konzularna, trgovinska itd.)
b) Zgrade za stanovanje (rezidencije, hoteli itd.)
c) Sredstva saobraćaja (avion, brod, voz)
d) Sistem komunalija (vodovod, ventilacija, grejanje itd.)
e) Sistem komunikacija i medija (PTT, radio, TV itd.)
B) Odabrani pojedinci
a) Nosioci javnih funkcija
b) Strani predstavnici (diplomatski, konzularni, trgovinski itd.)
C) Neselektivni napadi na pojedince
9. PONAŠANJE AUDITORIJUMA
A) Simpatizeri
B) Nesimpatizeri
C) Neutralci
10. REAGOVANJA SREDSTAVA INFORMISANJA
A) Štampa (dnevni listovi)
B) Časopisi i revije
C) TV
D) Radio